Piše: Marija Vidojević
Foto: unsplash.com/Mason Dahl
Dok se kalendarske stranice okreću ka 1. maju, svet se priprema za različite oblike obeležavanja ovog značajnog datuma. Za neke, to je dan opuštanja, veselja i porodičnih okupljanja, dok je za druge prilika za istupanje na ulice, proteste i sindikalne akcije.
Ova raznolikost u proslavi 1. maja reflektuje širok spektar društvenih, političkih i kulturnih faktora koji oblikuju percepciju ovog praznika.
U svetu koji neprestano evoluira i u kojem se radnička prava neprestano iznova ocenjuju i oblikuju, 1. maj ostaje kao simbol koji nas podseća na velike promene koje su radnici širom sveta ostvarili u borbi za pravednije uslove rada.
A kako je sve počelo?
Kroz istoriju, ovaj dan nije samo prilika za odmor i proslavu, već predstavlja duboko ukorenjeni podsetnik na solidarnost radničke klase i njen uticaj na društvene i ekonomske promene.
Počeci 1. maja sežu u period između 1860-ih i 1880-ih godina, kada su radnički pokreti širom sveta počeli da organizuju proteste i štrajkove kako bi istakli svoje zahteve za boljim uslovima rada i pravednijim tretmanom radnika.
Foto: unsplash.com/Clay Banks
Jedan od ključnih događaja bio je protest u Čikagu 1886. godine, kada je radnički pokret zahtevao osmočasovno radno vreme. Ova borba eskalirala je Masakrom na Haymarketu, gde su policajci ubili nekoliko demonstranata. Kao odgovor na ove događaje, Međunarodna asocijacija radnika proglasila je 1. maj kao dan međunarodne solidarnosti radnika.
Crvena boja, crvena zastava i crvena ruža postali su simboli 1. maja. Ova boja simbolizuje radnički pokret, dok crvena ruža potiče iz tragičnih događaja Haymarket trga 1886. godine.
Prva proslava 1. maja održana je 1890. godine u više zemalja Evrope, uključujući Nemačku, Francusku, Italiju i Veliku Britaniju. Radnici su tog dana izašli na ulice, organizovali masovne povorke i proteste, zahtevajući osmočasovno radno vreme, bolje plate i ostala radnička prava.
1. maj u svetu i kod nas
Širom sveta, 1. maj se obeležava na različite načine, od sindikalnih povorki i demonstracija do porodičnih okupljanja i kulturnih događaja.
U nekim zemljama, ovaj dan je prilika za radničke sindikate i organizacije da istupe sa zahtevima za boljim uslovima rada, dok se u drugima slavi kao dan odmora i prilika za porodično uživanje.
Bez obzira na način proslave, suština ostaje ista – sećanje na radničke borbe i solidarnost među radnicima.
U Srbiji, 1. maj se tradicionalno slavi kao praznik rada, ali više kao dan opuštanja, porodičnih okupljanja i zabave nego kao dan protesta.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Piknici, izleti u prirodu, sportske aktivnosti i porodični ručkovi su često deo proslave ovog dana. Iako sindikati i dalje organizuju javne manifestacije, karakter praznovanja 1. maja u Srbiji je uglavnom u skladu sa kulturnim očekivanjima i tradicijom.
U nekim zemljama, poput Francuske i Italije, 1. maj je prilika za masovna okupljanja na javnim prostorima, gde se organizuju koncerti, igre i raznovrsne kulturne manifestacije. Ovo je vreme za opuštanje, zabavu i zajedničko proslavljanje dostignuća radničkog pokreta.
Sa druge strane u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj, 1. maj je više fokusiran na političke aspekte. Masovne parade, sindikalne akcije i demonstracije služe kao platforma za izražavanje zahteva radnika za pravednijim uslovima rada, većim platama i boljom zaštitom radničkih prava.
Ovi protesti mogu biti odgovor na aktuelne probleme u vezi sa radničkim pravima, ekonomskom nejednakošću ili političkim pitanjima koja utiču na radničku klasu.
Iako se oblik proslave razlikuje od zemlje do zemlje suština 1. maja kao dana solidarnosti i borbe za radnička prava ostaje ista širom sveta.
Ovaj praznik služi kao podsetnik na važnost jedinstva radnika u nastojanju da ostvare pravednije uslove rada i društvo u kojem se ceni rad i dostojanstvo svakog pojedinca.
Borba za 1. maj nije samo borba za kraće radno vreme ili veće plate – to je borba za dostojanstvo, pravdu i ljudska prava. Ovaj dan podseća na hrabre ljude koji su se usudili da se suprotstave nepravdi i izbore za svoja prava, često rizikujući sopstvenu sigurnost i dobrobit.
