Piše: Ganja Nikolić
Književnost i čovek neodvojivo su povezani još od prvih čovekovih dana. Dok je nekima književnost samo beg od stvarnosti, drugima je način života. Među takve spada i Knjaževčanin Strahinja Crnić Trandafilović koji je svoj poziv našao u studijama Srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Sa svoje 23 godine Strahinja je objavio svoju prvu zbirku poezije pod nazivom „Poezija etosa, patosa i erosa”.
Kako si počeo da se baviš pisanjem?
Oduvek sam pisao i to nije bila nikakva tajna, jer su pisanje i pričanje priča sastavni deo mog porodičnog i kućnog života. Pisanjem sam počeo da se bavim pod snažnim uticajem svoje porodice, odnosno dede, koji je bio guslar i narodni pripovedač, i oca, koji je profesor i koji je i sam svojevremeno pisao. Oduvek sam bio okružen knjigama i voleo sam da čitam. Završio sam jezički smer u gimnaziji i bio izložen velikom broju knjiga, te se prvo rodila ljubav ka čitanju, a zatim se rodila i ljubav prema pisanju. Još u srednjoj školi, dok sam imao svoj bend, počeo sam sa pisanjem pesama, a po upisivanju fakulteta, počeo sam ozbiljnije da se bavim pisanjem i da ozbiljnije gledam na to. Studiranje književnosti navelo me je da dominantno budem fokusiran na pisanje pesama i priča, ali sam oduvek bio okružen stvaralaštvom i pisanjem.
Na koji način je studiranje književnosti uticalo na tvoje stvaralaštvo?
Kada sam došao na fakultet, imao sam neki traljavi rukopis i smatrao sam, u tom trenutku, da je to bilo dobro, dovoljno. Pokazao sam svoj rukopis nekim profesorima i kolegama, kojima se to svidelo, zaista i iskreno im se svidelo, ali sam ja, kroz studije, shvatio da je sve to nedovoljno i da treba da se radi na svemu tome. Rekao bih da je fakultet na mene imao presudan uticaj, ali i na to da zbirka danas ovako izgleda, da pesme ovako zvuče, da sve ovo bude ovako organizovano. Fakultet i pojedini profesori su sigurno imali presudan uticaj na to kakvo će moje stvaralaštvo biti.
Koliko dugo si radio na ovoj zbirci?
Na ovoj zbirci sam radio otprilike pet i po godina. Tačnije, koliko dugo studiram književnost, toliko dugo radim na zbirci. Kada sam došao na fakultet, počeo sam sa intenzivnijim radom na rukopisu i evo, pet godina kasnije sam ga završio.
Šta predstavlja naslov zbirke?
Naslov zbirke „Pesme etosa, patosa i erosa”, u tom pravom književnom smislu, označava pesme jezika, osećanja i erotike. Naslovom sam, u stvari, želeo da poručim da se u zbirci pesama nalaze sve pesme koje govore o mom jeziku, mojim osećanjima i mojim erotskim pobudama.
Kojom tematikom se bavi tvoja poezija?
Sama zbirka je jako lična i ima kompleksnu strukturu. Sva osećanja i svi momenti koje sam uneo u zbirku su veoma lični i apsolutno se svi tiču ili mene ili ljudi oko mene. Zbirka je kompleksna u strukturalnom smislu, jer može da se čita sa obe strane i ima svoj poetički deo, koji se pokazuje često kao bitna stvar za razumevanje samih pesama. U tom poetičkom delu, odnosno u mojim pesmama o pesmama, objasnio sam kako i zašto ljudi treba da čitaju moje pesme i kako da ih razumeju. U drugom delu zbirke, u većini slučajeva, samo iskazujem svoja lična osećanja po pitanju raznih stvari. U zbirci se nalazi ciklus pesama koji se zove „Posvete”, u kom pišem o dvadesetak gradova. Tu je i ciklus „Društvo mrtvih pesnika”, gde podsećam ljude na istoimeni film, ali govorim i o pesnicima koji su najviše uticali na mene. Tu pominjem Svetog Savu, Njegoša, Miljkovića, Filipa Višnjića i mnoge druge pesnike i pisce. Na kraju je treći ciklus, to je lični ciklus ljubavnih pesama. U njemu se nalazi osam pesama koje su posvećene raznim devojkama i trenucima, ali imam i pesme posvećene ocu, majci i mlađem bratu blizancu.
Kako si se osećao povodom objavljivanja zbirke?
Pre samog objavljivanja i deljenja rukopisa sa profesorima, imao sam rezervi prema objavljivanju svojih pesama, pogotovo prema njihovom štampanju. Sada, kada je prošla prva promocija i kada sam zbirku konačno objavio, osećaj je poprilično dobar. Uživam u pažnji, volim ovu pažnju i nekako mi je prva promocija dala podstrek da samo nastavim. Mislim da ću uskoro nastaviti da radim na drugom izdanju zbirke.
Kako reaguju čitaoci na tvoju poeziju?
Mislim da je odgovor na to pitanje dala sama promocija. Pesničko veče koje smo imali u okviru književne tribine je pokazalo da su ljudi veoma uživali, pa smo u toku same pesničke večeri imali suze, ali i dosta smeha. Izuzetno mi je drago zbog toga, znači mi to što moja poezija, odnosno moje pesme, bude neku emociju u ljudima, jer je to najvažnije.
Šta želiš da poručiš čitaocima kroz svoju poeziju?
Nisam razmišljao o tome. Kada sam pisao sve ove pesme i kada sam sastavljao sve ovo u rukopis, moram biti sebičan i reći da sam, u stvari, više mislio na sebe nego na druge ljude. Ipak, nadam se da će se jedan određeni broj ljudi pronaći u zbirci i da će možda zbirka nekoga nekada inspirisati na nešto i biće mi drago ako imam bar malu zaslugu za bilo šta od toga.
U kojoj meri su prethodni pesnici uticali na tvoje stvaralaštvo?
Samo naivan čovek bi pomislio da danas neko može da bude potpuno autentičan ili sav svoj. Svako ko iole voli knjigu i voli da čita, mora da upije određene uticaje sa strane. U mom slučaju je to srpska književnost i reako bih da su oni uticali ne samo na oblikovanje mog stvaralaštva već i na oblikovanje mene kao osobe. To je evidentno u načinu na koji pišem i na koji se ponašam.
Gde nalaziš inspiraciju?
Apsolutno u svemu. Od ljudi do gradova, od najnebitnijih do najbitnijih stvari. Na primer, jutros sam napisao novu pesmu o osobi koju sam sasvim slučajno upoznao, a čiji su roditelji iz istog mesta odakle je i moja porodica. Osim toga, sada su me fascinirale razglednice koje čovek može da kupi u Nišu, tako da sam kupio pedesetak razglednica i odlučio da napišem pesme o njima. A onda su tu opet i neke druge žene…
Gde vidiš sebe u budućnosti?
Prvo želim da završim fakultet i želim da usmerim sebe ka nauci, odnosno da možda u nekoj bliskoj budućnosti upišem doktorske studije i da književnošću počnem da se bavim i profesionalno, ne samo umetnički. Smatram da je moj sledeći korak verovatno zbirka nekih naučnih eseja. Što se poezije tiče, nastavio sam sa pisanjem pesama i već razmišljam o drugom izdanju same zbirke, postoji prostora da se još koje pesme dodaju ili oduzmu. Kada je u pitanju proza i nju pišem i to je značajan deo srpske književnosti, ali za sada smatram da je bitno da se posvetim svom naučnom i pesničkom radu. Prozi ostavljam prostora za neku dalju budućnost.
