Autorka: Milena Živanović
Poznata je izreka da je čovekov najbolji prijatelj životinja. Mnoge životinje su zaštićene, ljudi ih čuvaju kao kućne ljubimce, obezbeđujući im dovoljno hrane i vode. Nažalost, veliki broj životinja je napušteno, bez doma i bez svog domaćina. Svakodnevno viđamo pse lutalice koji se tresu od hladnoće, koji su prljavi ili čak sa nekom povredom, većom ili manjom. Bitno je podići svest ljudima širom zemlje i zaštititi takve životinje, nahraniti ih, odvesti kod veterinara i izlečiti.
Velika je odgovornost imati kućnog ljubimca, zato ukoliko neko nije spreman posvetiti mu se ili nije siguran da ga može zadržati i brinuti se o njemu, bolje je ne kupovati ga ili nabaviti na bilo koji način.
„Mislim da je u Nišu problem sa napuštenim životinjama svake godine sve veći, naročito kada su u pitanju psi. Ljudi vrlo često krenu da čuvaju neku životinju jer su im simpatične kada su male, ali kada porastu ili im više nisu zanimljive ili nemaju vremena i sredstava da ih čuvaju, pa odluče da ih bace. Sve češće nailazim na pitome lutalice, koje traže ne samo hranu već i da se igraju, što pokazuje da je njih nekada neko čuvao”, ističe Nišlijka Tina Jovanović i napominje kako je bitno udomljavati životinje, jer će se time broj napuštenih životinja smanjiti.
„Nikada nisam kupovala ljubimce, već sam ih isključivo udomljavala. Uglavnom su to bili štenci i mačići koje je neko bacio u mojoj ulici. Oni su tada mnogo uplašeni i jednostavno osećam potrebu da im pomognem, čak i ako u tom trenutku već imam neku životinju. Onda ih čuvam dok ne nađem nekog da ih udomi ili ih zadržim. Trenutno imam dve mačke i psa. U mojoj porodici svi mnogo volimo životinje, tako da uvek ima mesta za njih jer se sa njima stvaraju neke od najlepših uspomena i uvek nam izmame osmeh”, zaključuje Jovanović.
Ona takođe dodaje da u delu grada gde živi i okolnim naseljima ljudi sa strane vrlo često ostavljaju životinje. Nije u pitanju centar grada i ima dosta porodičnih kuća sa decom, pa se verovatno nadaju da će neko drugi da ih udomi. Objašnjava da životinje često budu udomljene, ali ne uvek. Postoje primeri, kaže, gde neke životinje ne udome, ali ih neko iz komšiluka odvede na sterilizaciju. One potom ostanu tu u komšiluku gde ih svako pomalo hrani.
„Uvek mi je žao kada vidim napuštene životinje jer sam od detinjstva do danas uvek čuvala barem jednu i znam koliko se one vezuju za svoje vlasnike. Zbog toga i ne mogu da razumem kako neko ima srca da ih tek tako baci, jer verujem da u velikom broju slučajeva ti ljudi nisu u baš tolikoj lošoj finansijskoj situaciji da ne mogu da ih prehrane ili barem da nađu nekoga da ih preuzme. Kada se nađem u situaciji, pomognem im tako što im dam vodu i hranu, a dešavalo se i da ih branim od ljudi”, objašnjava Jovanović.
Postoje brojne organizacije koje se bave brigom životinja i njihovom zaštitom. Jedno od takvih udruženja jeste „Zoo Planet” Niš koje brine o napuštenim životinjama. U razgovoru sa njima došli smo do podatka da je veliki procenat pasa na ulicama, a pogotovo na proleće i u jesen, kao i to da se mnogo štenaca napušta zbog nekontrolisanog parenja i razmnožavanja. Sa egzotičnim kućnim ljubimcima poput zečeva, hrčkova, morskih prasića i sl. nema toliko problema, ali se nekada i ove vrste životinja nađu na ulici.
„U Nišu postoji šest udruženja koja se bave psima, ali i pored tolikog broja udruženja kapaciteti za smeštaj nisu dovoljni, a takva je situacija i sa ’Zoo Planetom’, jer i kod nas je ograničena mogućnost za smeštaj egzotičnih kućnih ljubimaca. Svakako, apelujemo da se i građani uključe u zbrinjavanje”, ističe predsednik udruženja „Zoo Planet” Dušan Stojanović.
Navodi da se ljudi sve više uključuju da pomognu i daju donacije u vidu hrane, novca, medikamenata, pa čak i volontirajući. Deo hrane stiže od donatora, deo se kupuje, organizuju se i aktivnosti košenja i prikupljanja sena, kako bi bilo dovoljno hrane za 180 životinja koje se nalaze tamo.
„Udruženje ’Zoo Planet’ bavi se zaštitom i spašavanjem prvenstveno divljih životinja i egzotičnih kućnih ljubimaca, a osim toga, kroz otvorene dane u zoo-kutku, pruža edukaciju i javno informisanje o pravilnom čuvanju kućnih ljubimaca i zaštiti prirodnih staništa”, dodaje Stojanović.
Foto: pexels.com
Svake godine se javlja veliki broj neželjeno rođenih životinja. Većina njih završe na ulici. Veliki je i broj onih koje završe na uspavljivanju ili u azilu, upravo zbog toga što ih se vlasnici odriču. Problem neželjeno rođene životinje javlja se zbog neodgovornosti njihovih vlasnika da ih sterilišu. Odbijaju sterilisanje zato što su ubeđeni da lako mogu pronaći dom i lako biti udomljene. Nažalost, udomljavanje i zbrinjavanje takvih životinja je veoma veliki problem. Neretko možemo videti kartonsku kutiju nasred ulice sa štencima ili mačićima, koji retko prežive i nađu dom. Ukoliko nađu dom, to je velika sreća, i baš tako udomljene životinje budu najposlušnije i najzahvalnije vlasnicima koji su ih udomili.
Osim toga što napuštene životinje budu izmučene i gladne, one predstavljaju i veliki ekološki i higijenski problem. Veliki deo problema rešavaju vladine i nevladine organizacije, veterinarske institucije, ali i svi oni humani ljudi koji su svesni da su i životinje živa bića i da su im potrebni određeni uslovi kako bi preživele. O važnosti sterilizacije možemo saznati na sajtu „ORCA”, organizacije civilnog društva koja pomaže ljudima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu da brinu o prirodi i dobrobiti životinja.
„Sterilizacijom rešavamo mnoge probleme, od povećanja napuštenih životinja na ulici, do širenja raznih polnih bolesti životinja prilikom razmnožavanja. Kada povređenu, napuštenu životinju vidimo na ulici, bitno je odvesti je kod veterinara kako bismo zaustavili i rešili problem. Na ulicama često možemo videti životinje sa ozbiljnim ranama, a prolaznici ne preduzimaju ništa povodom toga. Mnogi se plaše i prići životinji u takvoj situaciji da ne bi odreagovale agresivno i iz straha nas povredile”, stoji na njihovom sajtu.
Još jedno od udruženja koje se bavi zaštitom i brigom životinja u Nišu jeste udruženje „Vera Vita”, čiji je osnivač Vera Jovanović. U razgovoru sa njom možemo saznati da je problem napuštenih životinja toliko ozbiljan da ga možemo svrstati u kategoriju globalnih problema.
„Ono što je meni poznato daje mi za pravo da tvrdim da velika većina nema dovoljno ni svesti ni znanja, čak ni dobre volje da se problem napuštanja životinja sagleda na pravi način. Ne postoji problem ’napuštenih životinja’. Postoji samo problem ’napuštanja životinja’. To nije isto. Nažalost, kategorizacija tog problema je sekundarnog značaja u odnosu na rešavanje istog. A to je, verujte, neviđena beskrajna horor priča”, ističe Vera Jovanović.
Navodi da je prvi korak kad pronađemo životinju odlazak kod veterinara, kako bismo utvrdili da li postoji čip koji će dati podatke o vlasniku životinje. Tehnologija nam danas omogućava da jednim klikom podelimo fotografije i tako pronađemo vlasnika. Ukoliko nismo spremni da se pobrinemo za životinju, bolje je da je samo nahranimo i ne izmeštamo sa lokacije.
„Zahvaljujući društvenim mrežama, informacije su dostupne velikom broju ljudi i na taj način se uglavnom prikupljaju sredstva kada treba, na primer, izmiriti račune za lečenje, kupovati terapiju… U ’Veri Viti’ su zbrinuti psi mahom sa hroničnim bolestima, invalidi, tako da je veliki pritisak što se tiče obezbeđivanja svega neophodnog”, dodaje Vera.
Problem napuštenih i ostavljenih životinja je veliki, i veći nego što mi kao građani mislimo. Potrebno je podići svest da životinje nisu igračke i da im je potrebna briga i pažnja isto koliko i svakom drugom živom biću. Udomljavanje životinja je u poslednjih nekoliko godina opalo i problem napuštenih životinja se samo povećava.