Razgovarala: Milena Živanović
Ganja Nikolić, master komunikolog i apsolvent Srbistike, dobitnica je prve nagrade na trećem po redu književnom konkursu „Studentsko pero”. Ganja je prvo mesto osvojila u kategoriji za prozno delo „Kolač od čokolade”. U ovoj priči je kroz empatiju, ali i humor istakla realnost onakvu kakva zapravo i jeste.
Završila si master studije Кomunikologijе na Filozofskom fakultetu, kako si odlučila da se posle osnovnih studija Srbistike i Turizma i hotelijersva preusmeriš na Komunikologiju i kreneš sa pisanjem?
Vrlo rano sam shvatila da me interesuje mnogo toga, a da sve to ne postoji na samo jednom smeru. Zbog toga sam odlučila da upišem različite grane studija. To mi je pružilo širinu koju sam tražila i omogućilo mi da upoznam sve ono što me interesuje. Tražila sam ono što me najviše interesuje i otkrila da je to pisanje. Pre studija sam pisala vrlo malo, ali sam prvo počela da se bavim novinarstvom. Dopalo mi se u kom pravcu ide moje novinarsko pisanje i odlučila sam da je vreme i za drugu vrstu pisanja.
Gde pronalaziš motivaciju da postižeš tolike uspehe?
Motivaciju nalazim u sebi, ali i u ljudima oko sebe. Volim da vidim tuđi uspeh i to me podstakne da se dalje razvijam. Uživam u radu na sebi i želim da iz sebe izvučem maksimum. Primer drugih koji se takođe trude i postižu uspehe, motiviše me da se dodatno aktiviram i otkrijem koliko i šta mogu.
Kako si se nosila sa pritiskom i očekivanjima nakon što si osvojila prvu nagradu?
Pre nego što su proglašeni pobednici konkursa, nisam razmišljala preterano o tome, bilo mi je najbitnije to što sam učestvovala i što sam izašla iz svoje zone komfora. Svi meni bliski ljudi su se iskreno radovali zbog mene, što mi je veoma značajno. Prva nagrada mi je podsticaj da pišem i stvaram dalje i još jedan podsetnik da se od snova nikad ne odustaje.
Koliko si dugo radila na ovom delu i kako si ga razvijala tokom vremena?
Ideja ovog dela i drugačija, kraća verzija, nastala je pre godinu dana. Odlučila sam da delo preradim i pošaljem ga na konkurs. Uglavnom se prepustim pisanju i trenutnim osećanjima, tako da sam se i ovog puta trudila da ono što osećam prenesem u samo delo. Za mene najteži deo dolazi nakon pisanja, kada treba sagledati delo iz ugla čitaoca, a ne iz ugla autora.
Koje su ti knjige ili autori bili inspiracija za stvaranje ovog dela?
Sve ono što pišem je uglavnom inspirisano ili nečim što sam videla ili čula ili nekom idejom koja naiđe, tako je bilo i sa ovim delom. Od autora koje najviše volim izdvojila bih Kafku, Čehova i Lazarevića. Dopada mi se i njihov stil i teme koje obrađuju.
Kako izgleda proces pisanja tvojih proznih dela?
Proces počinje sa idejom, ali se ta ideja prvo razvija u mojoj glavi i razmišljam u kom pravcu bi ta konkretna ideja mogla da ide. Uglavnom u glavi imam nekoliko različitih ideja, onda razmišljam šta od toga mogu da spojim, tako da je ovaj proces razvijanja ideje najduži. Nakon pisanja, čitam ponovo i tražim slabe tačke, a po potrebi nešto menjam.
Kako si razvila svoju vlastitu kreativnost i originalnost u pisanju?
Mnogo volim da čitam i mislim da ne postoji period u mom životu koji nije bio prožet knjigama. Verujem da mi je to pomoglo u izgradnji ličnog stila. Po prirodi sam vrlo kreativna i uvek imam neke nove ideje. Trudim se da moj stil bude odraz svega naučenog, i kroz čitanje, ali i kroz pisanje. U svoja dela ubacujem ili lična osećanja ili likove koji liče na ljude koje poznajem ili su njima inspirisani. Mislim da tako delo biva verodostojno i pruža čitaocu da se sa njim poveže.
Na koji način si se borila sa blokadom i nedostatkom inspiracije u pisanju, ako si se susrela sa tim?
Ne volim kad dođe do blokade, ali se i to dešava. Tad prestanem sa radom, fokusiram se na nešto drugo, porazmislim o svemu još jednom i prosto sačekam da blokada prođe. Mislim da se većina ljudi koji se bave kreativnim radom susreću sa tim. Za mene nije prijatno, ali prihvatam to kao sastavni deo kreativnog procesa.
Šta bi savetovala mladim piscima koji tek počinju da pišu i žele da učestvuju na književnim konkursima?
Svima bih savetovala da nikad ne prestanu da veruju u sebe, a i ako prestanu da veruju u sebe, da znaju da je najbitnije izaći iz zone komfora. Takođe, savetujem sve koji žele da pišu da prvo čitaju što više, jer će im to pomoći u razvijanju stila i da pišu što više, dok im se ne dopadne ono što su napisali. Nekad je potrebno vreme, ali će ipak sve doći na svoje mesto.
Kakvi su tvoji planovi za budućnost i šta bismo mogli očekivati od tebe kao autora u narednom periodu?
Moji planovi za budućnost su mnogobrojni i u ovom trenutku ne mogu da kažem u kom pravcu ću da krenem. Volela bih da nastavim sa pisanjem i da pružim još nešto čitaocima. Nadam se da će tako i biti. Drago mi je što je moj rad prepoznat kao kvalitetan i volela bih da i ubuduće čitaoci moj rad prepoznaju kao nešto što vole.
