Foto: Privatna arhiva
Piše: Ganja Nikolić
Osvanulo je prvo januarsko jutro, a praznična (n)euforija polako počinje da popušta. Ustaješ, piješ kafu i prisećaš se dočeka. Bilo je ili mnogo dobro ili mnogo loše, sve u svemu dovoljno da se pamti i prepričava narednih godinu dana (a može i duže).
Dok sumiraš utiske pitaš se šta dalje. Kuda da pođe ova najnovija verzija tebe koju plasiraš sebi i drugima. Potpuna promena ličnosti i obećanja kako prošlogodišnje greške (i greške apsolutno svih prethodnih godina) u ovu ne nosiš sa sobom.
Nalaziš se na raskrsnici novih želja i mogućnosti, zaboravljajući pritom svaku prošlu novogodišnju odluku o potpunoj promeni.
I dok razmišljaš o novoj ličnosti koja postaješ polako se bude svi tvoji stari prijatelji. Organizujete neki vid okupljanja i danas. Sve nove ličnosti doći će, zaboravljajući da su iste kao i pre.
Nema zaista ničeg lošeg u novogodišnjim odlukama koje donosiš svake godine, na kraju krajeva, ljudima je uvek potrebno da veruju u nešto. A ima li šta bolje od verovanja u potpunu promenu ličnosti?
Ili od verovanja da se ove godine okrećeš samo zdravim navikama, a one nezdrave izbacuješ kroz prozor? Ako ništa drugo, barem imaš nadu da rešenja za svaki problem ipak ima, a to rešenje je u tebi!
Svima nam je poznata fraza ovo je moja godina ili osećam da će u ovoj godini sve biti drugačije, a te fraze se ponavljaju iznova i iznova svakog prvog jutra u januaru.
Ove godine završavam fakultet, prestajem da pušim, smanjiću piće, gubim ili dobijam kilograme (u zavisnosti od preferencija), idem u teretanu (bonus poeni ako se kreće na novi sport), redovno završavam sve obaveze, krećem da učim već sad za januarski (samo da prođu svi praznici i da se malo odmorim), ne ostavljam više ništa za poslednji trenutak, pronalazim novi hobi, učim da kuvam ili slikam, ovo je godina u kojoj sigurno nalazim partnera (ili se nikad ne vraćam toj osobi kojoj se uvek vraćam), posvetiću se više svojim prijateljima, porodici, ljubimcu…
Lista tako ide unedogled, kraj joj se ne nazire, a početak se već negde zaboravio. Samo se tu i tamo nešto doda ili oduzme, ali to se dešava kada praznični duh već počne da bledi.
Ima nečeg primamljivog u tim novogodišnjim odlukama, čak i onim koje nikad nećemo ispuniti. Da li je to deo praznične čarolije ili samo šansa da se okrene novi list – odgovora nema, ali se novogodišnje liste svi pridržavaju.
Mada se na kraju godine ništa (ili barem velika većina) toga uopšte i ne ostvari, prvih nedelju dana se tih novogodišnjih odluka zaista svi pridržavaju, pa ko koliko izdrži.
Nema ničeg lošeg u staroj verziji nas, ipak smo to bili mi svih ovih godina, a verovatno ćemo biti i dalje. Nema, doduše, ničeg pogrešnog ni u želji da tu verziju sebe oplemenimo novim mislima ili ponašanjem.
Ne treba forsirati promene samo da bi se reklo da, i ja imam novogodišnju odluku. Prihvati sebe i sve dobro što imaš. Oplemeni tu verziju sebe nekim sitnicama – korak po korak.
Poželi sebi i drugima dovoljno mira u ovoj i svakoj narednoj godini, jer to je ono što nam je svima najpotrebnije. Sve ostalo doći će samo od sebe.
