Foto: Canva
Piše: Emilija Andrejević
„Pešakinju je na pešačkom prelazu udarila vozačica” samo je jedan od primera primene rodno osetljivog jezika u izveštavanju medija. Kako je ovakav vid izražavanja sve češće deo novinarske prakse, otvara se rasprava o novim normativima u jeziku.
U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine jasno se navodi da su mediji dužni da u izveštavanjima primenjuju rodno osetljiv jezik. Međutim, borba između terorije i prakse ne jenjava.
Aleksandar Đokić je novinar redakcije FakeNews Tragač i projekt asistent u Media Diversity Institute Western Balkans. Kao neko ko se zalaže za medijsku pismenost i rodnu ravnopravnost, te veliki deo svoje karijere posvećuje tim temama.
„Rodno senzitivni jezik nije novina i oko toga ne treba voditi nikakvu polemiku. Ne vidim zašto je problem reći analitičarka, saradnica, profesorka, lekarka i slično”, navodi Aleksandar Đokić.
(Ne)prirodni termini – od funkcionalnosti do rogobatnosti
Iako danas imamo jasno definisan Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika, često nailazimo na pojmove koji prilagođavanjem ženskom rodu mogu da zvuče dvosmisleno ili rogobatno.
„Mislim da na duže staze nije primenljivo na sve reči, s obzirom na to da neke već imaju svoje značenje. Na primer, trener je reč muškog roda, a trenerica i trenerka označavaju odevni predmet, a ne ženu koja je trener. Zatim, tu su govornik i govornica i još neki primeri”, komenariše Ganja Nikolić, apsolventkinja Srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Ganja je inače i novinarka u City smart radiju ali i master komunikolog. Ona smatra da jezik nije nešto čemu može da se nametne određena upotreba i da je potrebno vreme da jedna reč uđe u upotrebu.
Foto: Canva
Pitanje upotrebe određenih termina i dalje je otvoreno. I dok se za neke profesije nameće rešenje koje se već generacijama odomaćilo, mnogi novi termini smatraju se neprirodnim i rogobatnim.
Đokić ističe da je upotreba rodno osetljivog jezika od velikog značaja u borbi za ženska prava i bolju vidljivost, kako u medijima tako i u svakodnevnom govoru.
„Uvek se trudim da svoje sagovornice ispoštujem onako kako treba – titule su uvek u ženskom rodu, kao i sve što one kažu. Smatram da je to važno jer na taj način i kroz svoj tekst dajem jedan doprinos da se sve o čemu smo pričali usvoji i da se jednom, u ovom patrijahalnom društvu shvati da to nije ništa novo”, rekao je Đokić.
Često se kao argument za neusvajanje ovakvog načina govora uzima i to da smo patrijarhalno društvo koje teško prihvata novine.
Ipak, u mnogim stranim, razvijenim državama i jezicima imenice često imaju isti oblik za muški i ženski rod, te samo iz konteksta možemo da zaključimo o kome je reč.
U najrasprostranjenijem jeziku – engleskom nalazimo mnogo takvih primera poput ’teacher’ (učitelj/učiteljica), ’pupil’ (učenik/učenica), ’friend’ (prijatelj/prijateljica) itd.
Borba za prava žena – šta su prioriteti?
Ukoliko bi žene i njihov doprinos savremenom društvu bile vidljive samo kroz gramatičko dodavanje nastavaka za rod imenicama, postavlja se pitanje kako bi to i u kojoj meri uticalo na položaj istih u društvu.
Foto: Canva
Ganja napominje da se i sama u pisanju tekstova pridržava pravila rodno osetljivog jezika, ali smatra da je mnogo važnije da li su poštovane i da li se na njihove probleme okreće glava.
„Mislim da žene imaju mnogo veće probleme od toga da li će da budu profesorke, doktorke, novinarke. Ukoliko bi rodno senzitivan jezik doprineo boljem statusu žena ja bih se zalagala za to. Strah me je samo da ćemo imati mnogo studentkinja, pilotkinja, sutkinja koje će i dalje imati iste ili slične probleme”, naglašava Ganja.
Podsetimo da je upotrebu rodno osetljivog jezika komentarisao i osudio Porfirije, patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Đokić u tome vidi veliki izazov i smatra da SPC nema kredibilitet da o tome odlučuje.
„Vrhovni poglavari Srpske pravoslavne crkve skoro svakim obraćanjem nipodištavaju žene. Zna se ko treba da govori o ovoj temi i prosto ne vidim ulogu SPC u ovoj priči”, dodaje Đokić.
Kako se navodi u Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika:
„U službenoj upotrebi jezika (u obrazovanju, medijima, administraciji) dve su osnovne struje: nešto što je bila doskorašnja navika i nešto što su novi predlozi u pravcu bolje saobraženosti upotrebe jezika svetonazoru. (…) Ukratko, prema jeziku se moramo postaviti aktivno, istraživački, kreativno i sa dobrim namerama kada nam on služi da komuniciramo sa drugima. Navika je jedna od konstanti u jeziku. Ne želimo da menjamo jezičku upotrebu, jer nam je ona postala automatizirana. Ali ostaje da je navika jedna muka, a odvika dve. Dakle, moguća je.”
U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine takođe se navodi da u udžbenicima i gramatici srpskog jezika mora da postoji razlika između muških i ženskih oblika zanimanja, zvanja i statusa. Kako je predviđeno, taj zakon bi trebalo da stupi na snagu kroz tri godine.
Ostaje pitanje da li će primena, a samim tim i predviđene kazne za nepoštovanje ovog zakona doprineti i usvajanju ovakvog načina govora.