Piše: Katarina Aleksandrović
Foto: pixabay.com/garten-gg
Letnje Olimpijske igre po treći put i posle tačno jednog veka pronašle su svoj put nazad do grada ljubavi.
Pariz će od 26. jula do 11. avgusta ugostiti 206 zemalja sa 10.714 sportista, a koji će se nadmetati u 32 sporta sa ukupno 329 disciplina.
Noviteti poput surfovanja, sportskog penjanja i skejtbordinga, nešto što se prvi put pojavilo na prethodnim Olimpijskim igrama u Tokiju pa i ove godine, predstavljaju novitete, ali sportski ples-brejkdens svoje prve olimpijske medalje poneće sa ovogodišnjeg takmičenja u Parizu.
Od tradiconalnih sportova do brejkdensa
Prve Olimpijske igre vezuju se za 776. godinu pre nove ere i održane su u Grčkoj, u Olimpiji.
U tadašnjim igrama učestvovali su samo muškarci i njihov ugled zavisio je od njihovih sposobnosti i snazi koju poseduju.
Tri glavna sporta dominirala su Olimpijskim igrama tog doba. To su trčanje, rvanje i pankration, spoj rvanja i boksa.
Od tada pa sve do modernih Olimpijskih igara, uvedena su mnoga pravila, a još više sportova i disciplina u kojima bi takmičari mogli da se nadmeću.
Govoreći o njima, prve moderne Olimpijske igre održane su u Atini 1896. godine kada je učestovalo svega 241 sportista.
OD ISTOG AUTORA:
„Pop-art želi, bez ikakve iluzije, da stvari govore same za sebe”
Novitet koji je tada uveden bili su timski sportovi koji su privukli veliku pažnju. Konkretno prvi timski sport koji je učestvovao bio je fudbal 1900. godine.
Ipak Olimpijske igre broje najviše atletskih disciplina i dan danas.
Brejkdens koji predstavlja spoj plesa i umetnosti prvi put će biti deo Olimpijskih igara.
U brejkdensu učestvovaće 16 muškaraca i 16 žena koji će se naći u okršaju na trgu Konkordija.
Ovaj sport proglašen je za elitnim u Francuskoj, a nastao je devedesetih godina prošlog veka u sklopu hip – hop pokreta.
Sport koji nije uspeo da se zadrži pod olimpijskim nebom jeste karate.
Iako je u Tokiju 2021. godine upravo za Srbiju zlatnu medalju u karateu osvojila Jovana Preković, karate u ovom slučaju menja brejkdens.
Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, Tomas Bah, još 2021. objasnio je da je brejkdens nov i urban sportski ples koji će privući mlađe generacije, što je njima ustvari i cilj.
Uticaj novih sportova
Jedan od kriterijuma pri uvođenju novih sportova jeste upravo javni interes.
U toku Olimpijskih igara u Tokiju 2020. primećen je porast gledalaca mlađe generacije upravo zbog surfovanja, sportskog penjanja i skejtbordinga.
U tom trenutku oni su se prvi put pojavili na Olimpijskim igrama što je svakako odmah izazvalo veću pažnju i zainteresovanost javnosti, samim tim i mediji su najviše izveštavali o njima.
Takođe, jedna od prednosti kod uvođenja novih sportova jesu sponzorstva i komercijalni interesi koji zadovoljavaju obe strane iako sami mediji moraju da poštuju stroga pravila izveštavanja koja su doneta od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Kako sport postaje olimpijski sport?
Malopre pomenuti Međunarodni olimpijski komitet nastao je 1894. godine kada je Pjer de Kubertena želeo da organizuje sportsko takmičenje po uzoru na ono iz stare Grčke. Rad komiteta zasniva se na tri principa.
To su sport, gde Olimpijske igre promovišu bavljenje fizičkom aktivnošću i zdrav način života.
Foto: unsplash.com/Ilija Tulit
Drugo su kultura i obrazovanje, obzirom da u sklopu Olimpijskih igara postoji njihov obrazovni program kao i mnošto performansa koji povezuju različite kulture.
Najaktuelnije poslednjih godina jeste treći stub komiteta koji je ustvari održivost, tačnije uticaj koji Olimpijske igre imaju na životnu sredinu.
Pod tim se podrazumevaju i projekti koji se sprovode u okviru igara, ali i koliko je štetna izgradnja objekata za vazduh države koja je domaćin.
Prvi korak ka Olimpijskim igrama jeste upravo priznanje sporta od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Preduslovi koje taj sport treba da ispuni jesu popularnost sporta, koliko taj sport iziskuje učesnika, koji su zahtevi koji moraju da se ispune i slično.
Ukoliko ga odobori komitet, on prelazi u status Međunarodne sportske federacije u čijoj je nadležnosti da sve učesnike tog sporta sprovede kroz antidoping testove.
Sport može da učestvuje na Olimpijskim igrama, ali to ne mora nužno da znači da će biti deo takmičarskog programa.
Postoje mnogi propisi u okviru Olimpijske povelje koji takođe određuju da li će neki sport učestovati na Olimpijskim igrama.
Ipak na kraju, čak i da neki sport postane deo igara, to ne garantuje da će i u budućnosti učestvovati na Olimpijskim igrama.
Zlatna pravila i specifičnosti
Kako moderne Olimpijske igre iza sebe imaju tradiciju dugu 120 godina, pravila koja su važila nekada, ne važe i danas, dok neka, jednostavno, nisu ni postojala.
Grubo govoreći, u današnje vreme najbitnija je poštena igra i prolazak antidoping testova. Jedno pravilo koje se značajno izmenilo jeste ono koje se tiče učesnika.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Ivan Cvetković: Voleo bih da odem na još neko Svetsko i Evropsko prvenstvo
Dakle, ko ostvaruje pravo da se takmiči na Olimpijskim igrama?
Tek na samom početku, na Olimpijskim igrama mogli su da učestvuju samo i isključivo amateri, odnosno neplaćeni sportisti.
Mada sa ponekim izuzecima, ovo pravilo važilo je sve do osamdesetih godina prošlog veka kada su se prvi put pojavili profesionalni igrači NBA lige.
Za svaki sport i disciplinu važe specifična pravila ali postoje i ona opšta koja svi takmičari moraju da poštuju.
To su pravila poput toga da takmičar mora da ima državljanstvo zemlje koju predstavlja, svi moraju poštovati Olimpijski kodeks ponašanja i naravno da poštuju druge učesnike.
Svako kršenje pravila završava se diskvalifikacijom ili nekom drugom merom.
Ovogodišnje Olimpijske igre obeležiće dosta specifičnih stvari.
Za početak, sama ceremonija otvaranja biće na otvorenom, kada će preko 100 brodova Senom prevoziti 206 delegacija.
Medalje koje će se uručivati za osvojeno prvo, drugo i treće mesto imaće po 18 grama gvožđa od koga je originalno izgrađena Ajfelova kula.
Pored toga, to gvožđe biće prerađeno u obliku heksagona što bi označavalo svaku stranu Francuske.
Odbojka na pesku odigraće se ispod Ajfelovog tornja, dok je za surfovanje rezervisano ostrvo Tahiti koje se nalazi u Francuskoj Polineziji.
Mada su Olimpijske igre najpopularniji sportski događaj, priprema za njih u Parizu i nije tekla tako glatko.
Iako to pada u senku, na društvenim mrežama bilo je izuzetno primetno nezadovoljstvo Parižana koji nisu mogli normalno da žive svoje živote upravo zbog priprema za Olimpijske igre.
Premda su poslednje Olimpijske igre u Parizu bile pre 100 godina, plivanje u reci Seni zabranjeno je i pre toga.
Ipak, to nije sprečilo gradonačelnicu da pliva u njoj i time dokaže da je bezbedna i za ceremonijalno otvaranje, ali i pojedine discipline, iako su testovi pre samo malo više od mesec dana pokazali nebezbedne količine bakterija u reci.
