Piše: Danilo Popović
Foto: Printscreen Youtube/Tapavica dokumentarni film Talking Wolf Productions d.o.o./Olimp Produkcija, 2016.
Srbija je zemlja koja je godinama unazad imala bogate sportske uspehe, kao i neke od najznačajnih sportista na svetu.
Danas kada pogledamo uspehe naših sportista, poput Ivane Vulete i neponovljivog Novaka Ðokovića, jasno nam je koliko je Srbima sport u krvi, ali malo je poznato ko je bio Momčilo Tapavica – prvi srpski osvajač medalje na Olimpijskim igrama, kao i jedan od najvećih arhitekata svog vremena.
Rođen je 1872. godine u selu Nadalj, pohađao je gimnaziju u Novom Sadu u kome je i započeo sportsku karijeru, a od 1891. postao je stipendista Matice srpske u Budimpešti gde je sa uspehom studirao arhitekturu koja je bila njegova velika ljubav.
Još kao mladić tokom studija i boravka u gardi pokazivao je visoku fizičku spremnost i talenat za bavljenje različim sportovima, a pogotovo atletikom.
OD ISTOG AUTORA:
Exit festival: od društvenog pokreta do evropske muzičke manifestacije
Predsednik Olimpijskog komiteta Mađarske i Tapavičin prijatelj Ferenc Kemenji opisivao ga je u svojim memoarima kao kršnog momka na čijim su prsima pucala dugmad i šavovi gardijske košulje.
Takođe, smatrao ga je velikim prijateljem koji je izazivao strah kod svih drugova u kasarni zbog svoje snage koja mu je omogućavala da ispod miške nosi dva pitomca i da sa njima istrči par krugova oko poligona za gađanje.
Sportski put i pohod na Atinu
Momčilo Tapavica nastupio je na prvim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine pod zastavom Ugarske.
Takmičio se u velikom broju sportova poput rvanja, atletike i dizanja tegova, ali je najveći uspeh ostvario na teniskom turniru gde je osvojio bronzanu medalju.
Turnir tenisa sastojao se od takmičenja u pojedinačnoj i dubl konkurenciji. Tapavica je učestvovao u pojedinačnoj konkurenciji, boreći se protiv nekih od najboljih tenisera tog vremena.
Iako su uslovi igranja i tereni bili daleko od savršenih po današnjim standardima, Tapavica je pokazao izvanredne veštine i upornost.
Njegov put do medalje nije bio lak. U polufinalu je izgubio, a pošto se meč za treće mesto nije igrao, treće mesto su podelili Tapavica i Grk Konstantinos Paspatis.
Foto: Printscreen Youtube/ Tapavica dokumentarni film Talking Wolf Productions d.o.o./ Olimp Produkcija, 2016.
Osvajanje bronzane medalje na prvim modernim Olimpijskim igrama imalo je veliki značaj ne samo za Momčila Tapavicu, već i za sport u Srbiji i regionu.
Tapavica je postao pionir, prvi Srbin koji je stao na olimpijsko postolje, čime je otvorio vrata budućim generacijama sportista iz svoje zemlje.
Nesumnjivo je da bi Tapavičin uspeh bio značajno veći i u ostalim sportovima, da ga u tome nije omela povreda koju je zadobio kada je u želji da pokaže snagu podigao jednom rukom opterećenje koje je bilo predviđeno da se podiže uz pomoć dve ruke.
Kasnije se ispostavilo da ga je ta greška skupo koštala, jer je morao da propusti takmičenja u atletici.
Na takmičenju u rvanju zauzeo je četvrto mesto, a peto u dizanju tegova.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Posle velikog uspeha na prvim Olimpijskim igrama Tapavica je odlučio da prestane da se profesionalno bavi sportom, što ga nije omelo da se rekreativno bavi gimnastikom, atletikom i veslanjem koje je trenirao u VK Danubijus.
Iako je odlučio da svoj život posveti drugim stvarima ljubav prema sportu nikada nije nestala te ju je preneo i na svoju decu.
Momčilov sin Mirko, bio je uspešan čuvar mreže vaterpolo kluba Jadran iz Herceg Novog, dok je ćerka Jasna u pomenutom gradu stvorila zapaženo ime u svetu tenisa.
Ulazak u svet arhitekture
Godine 1902. Matica srpska odlučila je da ispuni testament Marije Trandafil, te da podigne dom za Pravoslavnu srpsku siročad, gde je Tapavica odlučio da na neki način vrati dug Matici i besplatno izradi plan objekta.
Tapavici je uskraćeno mnogo projekata poput obnove Saborne crkve u Novom Sadu, zbog svojih liberalnih stavova koji se nisu dopadali tadašnjoj vlasti.
Usled sve većih problema sa kojima se susretao zbog sukoba sa radikalima, Tapavica je počeo da radi u Crnoj Gori na poziv Nikole I Petrovića Njegoša, gde je trebalo da radi projekat za izgradnju Saborne crkve na Cetinju, ali je nažalost posao propao.
Posle Cetinja, Tapavica odlazi u Herceg Novi gde je ostavio neizbrisiv trag i gde je poštovan i dan danas.
Smatra se začetnikom sportskih uspeha srpskog naroda, kojih kroz sve ove godine nije bilo malo, te velemajstorom u oblasti arhitekture čije građevine i dan danas odišu lepotom i sjajem.
Momčilo Tapavica je svojim životnim likom i delom pokazao da čovek može ni od čega da napravi nešto svojim trudom i radom, te na taj način postao pravi primer svim mladim generacijama do današnjeg dana.
