Piše: Katarina Aleksandrović
Foto: Shutterstock
Uz punu kutiju šarenih ukrasa, proslava Nove godine u svim bojama bila je pre dvadesetak, pa i više godina, nezaobilazna.
Lepota je u očima posmatrača, pa su tako šareni ukrasi i sjaj u svakom uglu kuće zamenjeni kombinacijom dve boje, dok bi treća već bila suvišna.
Sofisticirano, elegantno, sa pažnjom posvećenom svakom detalju, od same granice sa nečim što može da se definiše i kao kič, došlo se do minimalističkih dekoracija.
Upravo tako, u koraku sa trendovima, jedan praznik, u očima različitih generacija, počinje da prelazi iz jedne krajnosti u drugu.
Šarena Nova godina postala je samo uspomena, novogodišnja euforija tek pojam, a za one malo starije, doček na trgu predstavlja novinu.
OD ISTOG AUTORA:
„Zdravo, ja sam Čendler i zbijam šale kada mi je neprijatno”
Običaj kićenja jelke za prelazak u narednu godinu uveli su germanski narodi, a čak dva veka kasnije taj običaj počinje da se širi i na kraju doseže američki kontinent. Samo dekorisanje jelke, ali i kuće, mnogo vekova ranije bilo je simbol večnog života.
Na našim prostorima, jelka se tradicionalno kitila za Božić i imala je isključivo religijske konotacije. Nakon Drugog svetskog rata, postaje simbol Nove godine, dok Božić Bata biva zamenjen Deda Mrazom.
Uzimajući u obzir kasnu popularizaciju i društvene okolnosti, masovna proizvodnja novogodišnjih ukrasa nije postojala.
Zbog toga su ljudi sami pravili ukrase od različitih predmeta i materijala koje su imali kod kuće, pa je cela jelka bila šarena.
U socijalističkoj Jugoslaviji to je predstavljalo ideju zajedništva različitih naroda, dok je crvena zvezda na vrhu simbolisala socijalistički ideal.
Foto: Pexels
Šarene jelke ostale su deo sećanja starijih generacija i njihove dece. Danas, dvobojne jelke deluju urednije i prikladnije za enterijer, jer su usklađene s bojama koje dominiraju prostorijom.
Šarenilo nije jedino što ostaje u uspomeni. Vremenom se menja i način proslave Nove godine. Ranije se ovaj dan obeležavao kod kuće, uz porodicu, večeru, kićenje jelke baš tog dana i gledanje televizijskog programa.
Danas se češće praktikuje doček van kuće, domovi se ukrašavaju početkom decembra, a čestitke koje su se nekada slale poštom gotovo da više ne postoje.
„Novu godinu smo ranije slavili samo u krugu porodice. Tada nisu bili organizovani koncerti ili dočeci na trgovima. Uglavnom smo imali ukrašenu jelku i ponegde sijalice – to je bilo to. Svi smo imali iste ukrase, ali sam ja najviše volela kombinaciju crvene i zlatne, iako mislim da je za Novu godinu uvek dozvoljen kič“, rekla je Snežana, prisećajući se detinjstva.
Njena ćerka Jana, sa svojih 21 godinu, kaže da se u ukrašavanju nije mnogo toga promenilo od njenog detinjstva. Ipak, ona nije bila obožavatelj dvobojnih jelki.
„Od kada se sećam najveće jelke u dnevnoj sobi, bila je u kombinaciji crvene i zlatne. Međutim, kod moje bake je sve bilo šareno, pa sam i ja htela da takva bude i moja soba. Iako najmanja, jelka u mojoj sobi bila je najšarenija, a sijalice su posebna priča – njih volimo najviše i kačimo ih svuda bez obzira na boju“, objasnila je Jana.
Jana i Snežana odrastale su u različitim vremenima, pa su i osećaji koje nose sa sobom različiti.
„Možda mi je Nova godina danas dan kao i svaki drugi, ali ipak osećam neku euforiju. Drago mi je što ću tog dana biti sa najbližim prijateljima i što se radujemo narednoj godini. Kada sam bila dete, imala sam veću euforiju nego sada – verovatno zato što smo smeli duže da ostanemo budni i igramo se“, prisetila se Jana.
Sa druge strane, Snežana se seća da je Novu godinu uglavnom dočekivala u krugu porodice.
„Tog dana pravile su se poslastice koje smo jeli samo tokom praznika i tome smo se najviše radovali. Sećam se da smo dočekali i novi milenijum, ali generalno nije bilo euforije. Vreme mojih dvadesetih obeležila je nestabilna politička situacija, bombardovanje, sankcije. Mnogi su izgubili drage ljude i većini nije bilo do slavlja“, objasnila je Snežana.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Magija Badnjeg dana: šta predstavlja paljenje badnjaka i po čemu se razlikuju običaji u Srbij?
Ona je primetila da Nova godina danas ima drugačiji značaj.
„Danas je Nova godina izgubila onaj značaj koji je ranije imala – kao novi početak. Moja Jana se raduje dočeku, ali nema nade da će sledeća godina biti bolja ili drugačija. Mi smo, bez obzira na sve, imali nadu“, zaključila je.
Jana je na kraju istakla da je za nju najlepši deo Nove godine druženje.
„Iako je Nova godina na neki način izgubila osećaj najvećeg praznika, i dalje ima svoj čar. To je prilika da se okupiš sa dragim ljudima i te večeri se pamte. Još uvek postoji neka euforija, iako u drugačijem obliku“, dodala je.
Bez obzira na to da li je jelka šarena ili minimalistička, da li smo kod kuće ili na trgu, sa porodicom ili prijateljima, ovaj dan nosi poruku zajedništva i sreće.
Trendovi se menjaju, način života se prilagođava, ali zajednička ostaje želja za srećom, zdravljem i ljubavlju u narednoj godini.
Generacije se menjaju, i za dvadeset godina sigurno će doček Nove godine izgledati drugačije nego danas.
Ipak, prošlost, sadašnjost i budućnost uvek će spajati ta magija trenutka kada sat otkuca ponoć, podsećajući nas da nije važno gde se nalazimo ni koje su boje okolo – jedino je važno s kim smo.
U tome se, verovatno, krije istinska lepota dočeka Nove godine.
