Piše: Ivana I. Božić
Evolucija ili propast klasičnih knjiga
E-books ili elektronske knjige polako ali sigurno osvajaju moderni svet. Sa pojavom raznih eBook Readera, odnosno čitača, koji su pravljeni tako da pružaju osećaj kao da čitate pravu knjigu a imaju i mogućnost skladištenja velikog broja književnih dela, broj korisnika se iz dana u dan povećava. Ukoliko ste aktivni korisnik računara i interneta, onda ste sigurno naleteli na makar jednu elektronsku knjigu ili deo knjige u PDF formatu. Iako mnogi sa neodobravanjem gledaju na čitanje knjiga sa ekrana, razvoj tehnologije kao i dostupnost i cena elektronske forme knjiga razvijaju jedno sasvim novo poglavlje u istoriji pisane (kucane) i štampane reči. Odnos ljudi prema knjigama centralni je deo kulture, posebno u ovako tranzitnim periodima.
Svetski lideri u čitanju e-knjiga trenutno su Amerikanci, pokazalo je istraživanje Pju centra (Pew centre) rađeno februara ove godine. Prema rezultatima ovog istraživanja, 21 procenat Amerikanaca starijih od 18 godina pročitao je bar jednu e-knjigu prošle godine a u poređenju sa ranijim godinama, četiri puta više američkih čitalaca čita e-knjige. Korisnici e-knjiga mlađi su od 50 godina, imaju neku vrstu višeg obrazovanja i žive u domaćinstvima koja zarađuju više od 50 000 dolara godišnje. Od 2008. do 2011. godine, industrija e-knjiga porasla je sa 78 miliona na 1,7 milijardi dolara. Ove godine očekuje se da će vrednost prodatih e-knjiga u svetu biti 3,55 milijardi dolara. Skok se vezuje sa poklonima u vidu čitača ili tablet računara tokom božićnih i novogodišnjih praznika. Stručnjaci procenjuju da će gotovo četvrtina Amerikanaca imati čitač e-knjiga do 2016. godine. Tome doprinosi i relativno jeftina cena čitača – manje od 100 dolara za najnoviji model, a najpopularniji su „Inc’s Nooks“ ili „Kindle“. Najveća internet knjižara „Amazon“ već se prilagodila ovom delu tržišta. Prodaja knjiga prilagođenih čitaču „Kindle“ znatno je veća u odnosu na prodaju papirnih knjiga. Kad je reč o Evropi, ekspanzija u ovoj oblasti se tek očekuje, jer e-knjige čine samo jedan odsto ukupne prodaje.
E-knjige u Srbiji – pro et contra
U Srbiji je čitanje e-knjiga tek u povoju. Najbrojniji korisnici su uglavnom iz IT sveta. Oni se o najnovijim dostignućima u informacionim tehnologijama informišu čitajući e-knjige jer dok se one prevedu i dožive zvanično izdanje, dobar deo njihovog sadržaja zastari. Drugu grupu korisnika čine studenti pojednih fakulteta kojima čak sami profesori šalju e-knjige ili ih preporučuju za spremanje ispita. Dakle, u Srbiji se u ovom formatu čita prvenstveno stručna literatura. Klasična dela tj, beletristika zastupljena je u jako malom procentu. Do nedavno su korisnici e-knjiga mogli da iste čitaju samo na računaru ili iPodu ali su distributeri računarske opreme počeli da nabavljaju e-book čitače koji se kod nas mogu naći po ceni od 9 000 do 20 000 dinara, koliko koštaju e-readeri Prestigio, jedini koji se trenutno prodaju u Srbiji. Ovi čitači napravljeni su tako da elektronsko mastilo (e-ink) čini da ekran izgleda kao papir, nema zračenja ekrana a kontrast slova i papira je kao u klasičnoj knjizi.
O tome kakav je doživljaj čitati knjige u elektronskom obliku i koji način čitanja je bolji, korisnici imaju različita mišljenja. Ipak, svi se slažu da treba ići u korak s vremenom i razvojem tehnologije. Oni koji podržavaju čitanje e-knjiga kažu da je prednost takvog načina čitanja to što mogu da podese veličinu slova, font i osvetljenje, ne moraju da okreću stranice, mogu da okreću ekran i drže uređaj sa jednom ili dve ruke. Uz to, uređaj je tanak i lagan a u svoju memoriju može da smesti hiljade knjiga tako da uvek sa sobom u torbi možete nositi svoju malu biblioteku, posebno kad negde putujete. Studentima, a posebno onima koji studiraju književnost, e-knjige bile bi od velike koristi jer je po bibliotekama uvek gužva a određenih knjiga nema dovoljno ili ih nema uopšte. Na e-Book čitaču, prilikom čitanja klasika, na poznatim citatima označeno je koliko je ljudi prilikom čitanja podvuklo tu rečenicu ili deo teksta. Takođe, može se i podvući deo teksta koji vam se sviđa a kasnije se možete vratiti na njega. Ukoliko se čita na stranom jeziku, neka reč koja je nepoznata ili nerazumljiva može se označiti, nakon čega se otvara rečnik sa objašnjenjem. Knjige u elektronskom obliku znatno olakšavaju pisanje nekog rada, magistarske ili doktorske teze. Takođe, neko uvek može da vam pošalje neku elektronsku knjigu iz nekog udaljenog grada putem mejla. E-knjige su jeftinije od klasičnih a ekološki osvešćeni građani ističu da se na taj način štede šume ali i prostor na policama kućnih biblioteka. Mnogi se nadaju da će na ovaj način oživeti navika čitanja koja polako odumire, jer će tablet kompjuteri i elektronski čitači približiti knjigu generacijama koje stasavaju uz nove tehnologije.
Pristalice tradicionalnog načina čitanja knjiga uglavnom ne vole elektronske knjige jer uz njih ne mogu da se opuste, smeta im čitanje sa ekrana i koncentracija im je mnogo slabija. Nedostaje im onaj specifični miris listova, požutele stranice neke stare knjige koja je prošla kroz ko zna koliko ruku… Oni navode i da je stvarno poseban osećaj držati knjigu u rukama, okretati listove, slušati šuštanje papira, čitati knjigu pred spavanje, ušuškan u svom krevetu. Većina bibliotekara smatra da knjige na papiru neće moći nikakav drugi medij da zameni i da je kod e-knjiga diskutabilno autorsko pravo. Prilikom čitanja knjiga sa interneta mora se obratiti pažnja ko je preveo tekst i koliko je taj tekst dobar. Iako su e-knjige jeftinije od klasičnih (primera radi, roman „Devojčica koja se igrala vatrom“, deo popularne trilogije Stiga Laršona, u klasičnom izdanju u Hrvatskoj košta 20 evra, a u elektronskom 8 evra), za elektronski čitač potrebno je izdvojiti pola ili celu minimalnu srpsku platu.
E-izdavaštvo kod nas
Domaći izdavači još uvek nisu spremni da ponude knjige koje se čitaju sa displeja zbog straha od piraterije ali i malog interesovanja kupaca. Iako tek imaju u planu izdavanje elektronskih knjiga, naši najveći izdavači već su započeli prve korake u tom pravcu. Primer je izdavačka kuća Laguna koja je već objavila jednu zbirku tekstova na svom sajtu pod naslovom „Čista slika Srbije“. Ali, najveća prepreka ipak su problemi s piraterijom i nelegalnim distirbuiranjem. Jedan od najpopularnijih sajtova za besplatno preuzimanje e-knjiga, sajt „bane prevoz“, poseduje ogromnu bazu knjiga koje su razvrstane po azbučnom redu a postoji i forum gde članovi mogu postaviti svoje linkove za skidanje nekih specifičnih naslova. Većina knjiga na sajtu su u PDF formatu, ali ima i dosta skeniranih knjiga, čija je upotreba diskutabilna. Koliko je ovaj sajt popularan najbolje govori podatak da na društvenoj mreži Facebook ima preko 8000 fanova. Retko ko bi od tih ljudi bio spreman da za e-knjigu plati, makar i neku simboličnu sumu.
„Službeni glasnik“ nema program za izdavanje e-knjiga ali ovaj izdavač je prepoznao duh vremena i odlučio se za izdavanje zvučnih knjiga kao novog koncepta u okviru srpske kulture. Za „zvučnu ediciju“ odabrana su klasična dela naše književnosti „koja bi svi Srbi trebalo da imaju u svojoj biblioteci“. Za realizaciju tog projekta angažovani su najbolji profesionalci iz raznih oblasti – od priređivača, preko reditelja i ton majstora, pa do velikana naše glume.
Na nivou države e-knjige se ne razmatraju a Komisija za otkup knjiga, koju je obrazovalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, za potrebe biblioteka ne otkupljuje čak ni stripove, slikovnice i enciklopedije za decu. Budžet za otkup knjiga ove godine iznosio je 89,9 miliona dinara i utrošen je za kupovinu 1612 naslova, odnosno 160 560 primeraka knjiga za potrebe 178 javnih biblioteka Srbije. Biblioteke su same birale naslove a ove godine svoje knjige ponudio je 191 izdavač i distributer.
Za neke nove klince
Generacijama koje su odrastale uz klasične knjige štampane na papiru teško pada zamena papira za monitor. Ali onima koji su se rodili u proteklih desetak godina, kao i sadašnjim adolescentima koji gotovo da i ne čitaju, čitanje sa ekrana biće sasvim normalna pojava. Indoktrinacija već uveliko traje za Facebook generaciju putem različitih aplikacija koje se mogu naći na ovoj društvenoj mreži. Među poslednjim novitetima nalazi se i taj da ako čitate e-knjigu pomoću Koboa, možete da označite pojedine odlomke i da ih podelite sa prijateljima na mreži. Ista aplikacija automatski prati koje knjige ste pročitali ili počeli da čitate i povezuje vas sa ljudima na Facebooku koji ih takođe čitaju. Mnogi e-knjige vide kao novu nadu, bar kada je u pitanju interesovanje mlađe populacije za čitanje, posebno u vreme kada je institucija lektire gotovo zamrla.
