E-play – Sloboda (Long Play, 2018.)
Piše: Ivana I. Božić
”Važno je da budemo dobro, slobodni, da pristajemo samo na ono što mi izaberemo kao pravo rešenje i da nam mogu uzeti sve što imamo, ali samo ne mogu uzeti nas.”
Maja Cvetković, E-Play
Beogradski alternativci E-Play objavili su svoj peti studijski album “Sloboda” pod bojama domaće etikete Long Play.
Kao što za svaku knjigu dođe pravo vreme za čitanje, kada ona predanom čitaocu otvori svu magiju svojih stranica, tako i određena muzika svojom čarolijom privuče osetljivo, i od previše nebitne buke umorno, uho. Sa muzikom E-Playa susrela sam se jednog dana u kancelariji kada je koleginica sve nas zarazila odličnom ”Divan dan”. Ubrzo nam je ta pesma postala radna mantra i nezaobilazna stavka play-liste našeg šefa. Bili su to zaista divni dani…
E-Play iza sebe ima dvadeset godina postojanja, četiri studijska albuma i gomilu koncerata širom zemlje i nastavljaju dalje, ovog puta ostvarenjem optimističnog naziva “Sloboda”. A iza omota slobode krije se sedam slojeva koji u manje od pola sata, ukoliko zaista poslušate tekstove pesama, imaju potpuno retrogradno-sagledavajući efekat. Kratke i ubitačne pesme su tu, nedostaje samo ono prijatno krckanje dok se melodije odmotavaju čarobnom iglom sa vinila.
Za produkciju albuma bio je zadužen Vojislav Voja Aralica, koji je svoj skromni doprinos dodao i svirajući klavijature ali i kao prateći vokal na par pesama. Kreativni mastermind benda, basistkinja i vokal, Maja Cvetković, osmislila je tekstove, muziku i veći deo aranžmana. Kada je reč o aranžmanima, kreativno je pripomogao i bubnjar Goran Ljuboja. Naravno, tu su i gitarista Nemanja Velimirović i prateći vokal Kristina Jovanović.
Dizajn omota odradio je Dušan Majkić (Alterlogo), dok je fotografija koja se našla na omotu delo Danila Mataruge (Studio Atelje).
Album je dopadljiv na prvo slušanje, posebno prva pesma “Srešćemo se neki drugi put” koja je koncepcijski tako osmišljena da se lažni kraj pretopi u moćni instrumental. Osećaju se iskustvo i zrelost u gotovo svakom tonu. Ritam pesme ”Da budemo samo dobro” prosto se lepi za uho. Pop elementi provlaće se kroz ”Pristanište”. Centralno mesto na albumu dobila je “Šamarčina” sa kojom je i krenula reklamna kampanja za novi album, propraćena i istoimenim video-spotom koji vizuelno obrađuje nasilje nad ženama. Nepredvidiv aranžman i agresivnije pevanje potpuno su u službi teme jer unose neki nemir. Kao smiraj posle bure dolazi “Japan” svojim zavodljivo prijatnim uvodom i dopadljivom melodijom. Potpuno drugačija je naslovna “Sloboda” sa nekim elektro prizvukom i moduliranim vokalima. Završna, “Uzmi mi sve” vraća sećanje na noise ostvarenja benda iz ranijih faza. Nagoveštaj ili slučajnost, otkrićemo verovatno kada se E-Play bude otisnuo dalje na svom muzičkom putovanju.
