Razgovarala: Anđelija Vasović
Dušan završava četvrtu godinu na Elektronskom fakultetu i predsednik je BEST-a (Board of European Students of Technology). Voli da putuje, da se druži, uči i stvara i, što je najvažnije, da svoje znanje prenosi ljudima sličnim sebi. Učestvovao je na brojnim volonterskim akcijama i smatra da je volonterizam velika škola koja postaje jaka platforma za dalji život.
Kako je izgledalo njegovo volontiranje na Nišville jazz festivalu i kako se nosi sa titulom predsednika jedne od većih organizacija za mlade u Nišu, možete saznati u njegovim odgovorima.
Šta te je navelo da upišeš Elektronski fakultet?
Dušan: Ljubav prema tehnologiji gajim od kako sam kao osnovac na Discovery-ju pratio popularnu emisiju “Mythbusters” gde mi se svidelo kako se tehnologija i naš život svakodnevno prepliću i čine jednu celinu. Kroz srednju školu sam oblikovao svoje interesovanje i uvideo šta je to što mi je najzanimljivije i čime bih mogao da se bavim kasnije u životu. Kada je došlo vreme za izbor fakulteta, Elektronski mi je delovao kao pravo mesto za ostvarivanje dečačkih snova o bavljenju tehnologijom i stvaranjem. Bez razmišljanja sam se upustio u vode elektronike i robotike, kojima i danas uspešno plovim.
Da možeš da vratiš vreme, šta bi promenio vezano za tvoje obrazovanje?
Dušan: Hmm, interesantno pitanje koje često postavljam sebi. Verovatno ne bih promenio ništa što se tiče profesije kojom se bavim, volim ono što radim i uživam u tome. Nešto što bih verovatno promenio je svoj pristup prema fakultetu i atmosferi tokom studija. Osećam da nam fali više interakcije, kolegijalnosti i neformalnog druženja, ekskurzija i izleta kako bismo naše studentske dane učinili lakšim, a i kako bismo se mi, kao studenti koji idu istim putem, bolje povezali i postali jedan pravi tim.
Sa kojim problemima se najčešće susrećeš kao predsednik BEST organizacije i kako ih rešavaš ?
Dušan: Čast i zadovoljstvo koje mi predstavlja ukazano poverenje članova BEST-a Niš da u narednih godinu dana predvodim našu lokalnu grupu su u jako uskoj vezi sa odgovornošću koju ova pozicija nosi. U radu sa ljudima nailazimo na različita mišljenja, stavove i principe postupanja u određenim situacijama, motivacijom ljudi i proaktivnošću. Najveći izazov je da u jednom velikom timu ljudi, kao što je naša lokalna grupa, moj tim i ja uskladimo sve potrebe i očekivanja koja su u skladu sa misijom i vizijom naše organizacije. Sama činjenica da niste sami, već deo jednog kolektiva koji teži istom cilju, gaji timski duh i deluje internacionalno zajedno sa svim ljudima širom Evrope, daje vam samo vetar u leđa i gura vas napred ka novim izazovima i novim avanturama.
Kako uspevaš da uskladiš sve svoje fakultetske i vannastavne aktivnosti?
Dušan: Voleo bih da uz odgovor na ovo pitanje čitaoci mogu da vide i osmeh koji mi sve vreme stoji na licu jer roditelji i drugari često misle da nekom magijom uspevamo da kombinujemo vreme. Šalim se, naravno. Ključ svega je prioritizacija obaveza. Ukoliko smo svesni šta su nam prioriteti toga dana, meseca ili čemu težimo u narednih godinu dana, lako ćemo sve drugo uklapati uz to. Iako nekada izgleda da u jako kratkom roku treba uraditi dosta stvari, to nam pomaže da se bolje organizujemo i još bolje pristupimo svim zadacima sa većom efikasnošću. Nešto što bih naveo kao ključno za usklađivanje fakultetskih i vannastavnih aktivnosti su ljudi koji nas razumeju i podržavaju u tim aktivnostima. Sa njima je sve mnogo lepše i lakše.
Nekoliko godina unazad bio si lider jednog od mnogobrojnih sektora na Nišville jazz festivalu. Kako je došlo do saradnje sa organizatorima?
Dušan: Nišville jazz festival oblikuje mlade ljude kroz volonterizam već punu deceniju. Još kao srednjoškolac sam slušao kako je to biti Nišville volonter i želeo da se oprobam. Ljubav prema ovom festivalu se rodila na prvi pogled i na prvu džez notu. Od tada se rado vraćam na Nišville svake godine zbog energije koja vlada tokom samog festivala. To se ne može opisati već samo osetiti.
Koje je tvoje mišljenje povodom gašenja volonterskog tima na Nišville festivalu?
Dušan: Gašenjem volonterskog tima Nišville je izgubio mnogo, a mladi mnogo više. Izgubili su priliku da pronađu sebe, da se druže na jedan drugačiji način i da nauče nešto što nigde drugde nisu u prilici. Znamo da je volonterski program stalno pomerao granice, stalno se govorilo o nagradama koje je dobijao, ali mislim da je najveća nagrada koju je volonterski program dobio ta što su se volonteri vraćali na festival iz godine u godinu i svoj letnji raspust i letovanja usklađivali sa datumom održavanja festivala.
Često si u kontaktu sa mladim ljudima. Kakvo je tvoje mišljenje o njima, o njihovom učenju, trudu i ponašanju?
Dušan: Mladi ljudi su budućnost i u prilog tome bih želeo da citiram jednu uspešnu mladu osobu i mog druga Nedeljka koji kaže da “ulaganje u mlade nije trošak već investicija u budućnost”. Smatram da više treba slušati mlade, slušati njihove potrebe, ideje, podržavati inicijative i biti uz mlade. Mi krećemo na svoj put, oblikujemo se kao ljudi i gradimo svoju budućnost. Ukoliko se svi zajedno ne potrudimo da mladima učinimo bolju i sigurniju budućnost na ovim prostorima na kojima su odrasli, neminovno je da će je potražiti pod nekim drugim nebom.
Koji su tvoji prioriteti u životu trenutno?
Dušan: Ukoliko bih rekao da su mi prioriteti da napredujem i učim, završim fakultet u roku, zaposlim se i putujem, verovatno ne bih pogrešio. Ali bih pre kao glavni prioritet naveo sreću. Ukoliko smo srećni i uživamo u svemu što nas okružuje, ljudima i trenucima, svi ostali prioriteti će dolaziti sami od sebe.
Kako zamišljaš sebe u budućnosti?
Dušan: Sebe u budućnosti zamišljam okružen dragim ljudima gde se zajedno sa porodicama rado sećamo srednjoškolskih i studentskih dana.
Šta savetuješ svojim mlađim kolegama koji razmišljaju o upisu na Elektronski fakultet?
Dušan: Posavetovao bih ih da budu strpljivi i istrajni u svojim željama i da teže cilju do koga se dolazi korak po korak. Uspeh je mnogo draži ukoliko se gradi svakoga dana i ukoliko je osvetljen pozitivnim uglom gledanja.
