Razgovarala: Anđelija Vasović
Većina ljudi još na samom početku odustane od svog sna i želje da se nečemu posveti, dok se veliki bore sa unutrašnjim nemirima i sebe guraju napred. Pored hendikepa, sa kojim se nosi čitav svoj život, Marka ništa nije omelo da nastavim sa svojim željama. Iz svake borbe izašao je jači i hrabriji i dalje ništa ne može da ga spreči da nastavi svoj put o kome sanja.
Naučen od malih nogu na kvalitet muzike, Marko Marjanović, poznatiji kao Mark Rainey, danas živi i radi zahvaljujući njoj. Muzika je za Marka jedan vid uživanja koji mu donosi duhovno ispunjenje.
Ovaj talentovani muzičar svoje obrazovanje započeo je na Pravnom fakultetu u Nišu, a završio ga na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, gde je položio poslednja četiri ispita. Trenutno živi i radi u Italiji, stiče nova iskustva i pokušava da znanja stečena u radu sa osobama sa invaliditetom prenese i u Srbiju, kada se bude vratio.
Osnovne studije si završio na Pravnom fakultetu u Nišu. Šta je uticalo na to da odabereš ovu vrstu obrazovanja?
Marko: Jedini i isključivi razlog zašto sam upisao, studirao i na kraju završio Pravni fakultet je moja mama, tako da njoj dugujem svu zahvalnost za stečeno visoko obrazovanje. Na četiri ispita do kraja mog školovanja prešao sam na Univerzitet u Kragujevcu i diplomirao sam na Pravnom fakultetu u ovom gradu. Još od prvog dana bio sam oduševljen pristupom, odgovornošću i profesionalnošću ne samo asistenata, koje sam imao prilike da upoznam u Kragujevcu, već i profesora. Tako da sam, i dan danas, zadovoljan odlukom o promeni fakulteta.
Kada počinješ da spoznaješ ljubav prema muzici?
Marko: Bio sam, verovatno, jedna od onih retkih beba koja je slušala Sisters Of Mercy i Joy Division još u prvoj nedelji svog života, što opravdava sada melanholični zvuk Mark Rainey-a, tako da je put ka ljubavi za muziku krenuo od mog trećeg dana na ovoj planeti. Ljubav je prirodno krenula da se razvija i sa pubertetom i tom tinejdžerskom potrebom da budeš drugačiji. Tu sam dosta proširio paletu bendova koje sam slušao i zavoleo muziku.
Kako je u početku izgledalo tvoje učenje sviranja gitare?
Marko: Prilično komično. Bio sam toliko loš da ljudi nisu mogli ni da pogode koju pesmu pokušavam da im sviram. Obeshrabren, odustao sam od gitare sve dok mi ujka nije poklonio električnu gitaru. To je promenilo sve. Gitara je bila za desnu ruku tako da sam tih prvih godina svirao okrenuto sve akorde, dok me pokojni Kosta (Novembar) nije pitao zašto sviram okrenuto i što ne okrenem žice. Moj odgovor je bio: „Mogu da se okrenu žice na gitari? Zašto mi to niko nije rekao do sada?“. Nakon par dana krenuo sam ponovo da učim, ovoga puta levu gitaru, nakon što mi je Kosta okrenuo žice.
Koja veza spaja Pravni fakultet i tvoju ljubav prema muzici?
Marko: Jedan od najčešćih razgovora sa ljudima koje sam tek upoznao, nakon što saznaju da imam diplomu Pravnog fakulteta i da radim osam časova dnevno kao pravnik u kancelariji, glasi ovako: „Pravnik!? Ti si pravnik? Zašto si, za ime boga, studirao prava? Ti si umetnik! Šta ti je to trebalo u životu?“. To donekle opisuje i vezu između prava i muzike.
Kada stvaraš, kojim muzičkim žanrovima više voliš da se posvetiš?
Marko: Stvar koja me je jako iznenadila kod žanrova i komponovanja je što mi se potpuno ista količina dopamina luči kada komponujem za Mark Rainey-a i kada radim komercijalnu i zabavnu muziku koju, za sada bez uspeha, pokušavam da prodam. Skoro sam dobio narudžbinu za žanr koji nikada nisam slušao, a još manje komponovao, ali sam se posvetio radu i uživam u svakom trenutku. Tako da više ne uživam u žanrovima koliko uživam u samom procesu komponovanja i produkcije.
Šta te je inspirisalo da snimiš pesmu „Broken Town“ ?
Marko: Ideja za pesmu rodila se još u oktobru 2017. godine kada su bile aktivne tenzije između Južne Koreje i Amerike. Razmišljao sam o posledicama mogućeg nuklearnog rata i kako je verovatno sada pravo vreme da se obiđe svet pre nego što ga „ovi“ unište. Naravno, živimo u vreme kada je ponovo atraktivno da se zvecka oružjem i da tema pesme bude aktuelna isto onoliko koliko je bila kada sam je i napisao.
Prokomentariši srpsku muzičku scenu.
Marko: Nisam možda prava osoba za ovo pitanje pošto sam od srpske muzike poslednjih godina slušao u kancelariji isključivo jednu radio stanicu na kojoj je svaka druga pesma bila Folirant od Seke Aleksić, što mi je, naravno, vremenom postala i omiljena pesma. Čujem često od poznanika da imamo jako dobru scenu poslednjih godina i da ona stalno raste, što me raduje. Kada neko dođe kod mene da slušamo muziku obavezno mi otkrije nešto novo sa naše muzičke scene i jako mi je drago kada čujem da ima sve više i više bendova koji ulažu u modernu produkciju, a onda im pustim Seku Aleksić i pesmu Folirant i objasnim im zašto mi je to omiljena pesma.
Koji su trenutno tvoji prioriteti u životu?
Marko: Trenutni prioriteti su mi komponovanje, pisanje i život bez stresa. Takođe, radim na planovima za buduće projekte kojima želim da se posvetim, a koji su u domenu zaštite prava i nezavisnog života osoba sa invaliditetom. Želeo sam da se ovih godinu dana posvetim sebi i napravim malu pauzu od pravničke karijere.
Kako zamišljaš sebe u budućnosti?
Marko: Iskreno se nadam da će ovaj život bez stresa da se nastavi i u budućnosti. Sviđa mi se da živim ovako, za promenu. Želim da verujem da će misija koju sam obećao sebi, a odnosi se na promovisanje prava osoba sa invaliditetom, da zaživi i da ću uspeti u tome.
Trenutno živiš i radiš u Italiji. Da li planiraš da svoj život u potpunosti preseliš u Valdanjo?
Marko: Ma koliko Valdanjo delovao kao život u utopiji: nema stresa, glavobolja, negativne energije, svi su nasmejani, vedri i piju vino od ranog jutra, želeo bih da iskustvo i znanje koje sam stekao ovde u radu sa osobama sa invaliditetom prenesem kod nas. Nadam se da će dobri i uticajni ljudi, kada se budem vratio sledeće godine, stati iza moje ideje i podržati me.
Šta bi savetovao svojim mlađim kolegama koji kreću da se bave muzikom?
Marko: Što pre naučite da kradete, a da se to ne primeti.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Niša i Gradske opštine Pantelej.
