Piše: Dragan Predić
Braća Jakob i Vilhelm Grim objavili su 1812. godine zbirku narodnih priča pod nazivom: „Dečije i porodične bajke“ („Kinder und Hausmärchen“). Bajke iz te knjige, poput „Snežane i sedam patuljaka“, „Pepeljuge“, „Ivice i Marice“, „Crvenkape“ kao i mnoge druge će ih proslaviti i postati svetski poznate te rado čitane bajke, a u mnogim zemljama postati i deo dečije školske lektire. Jedna od bajki iz te zbirke je i „Dvanaest razigranih princeza“, priča koja, uz neke neznatne razlike, ima svoje „inkarnacije“ u najmanje petnaestak zemalja (pravi broj je sigurno daleko veći). Tu spada i rumunska verzija te bajke pod nazivom: „Dvanaest carevih kćeri i začarani dvorac“ koju je krajem XIX veka objavio Petre Ispiresku.
„Dvanaest razigranih princeza“ je priča koja je, kao i skoro sve druge koje su Braća Grim prikupili i objavili, doživela mnoštvo različitih umetničkih izvedbi i adaptacija, od slikovnica za decu pa do pozorišnih predstava i filmskih adaptacija.
Na međunarodnom salonu knjige „Gaudeamus“ u Bukureštu novembra 2019. godine, premijerno je objavljen strip album „Dvanaest razigranih princeza“ Marije Surdukan iz Kluža. Ovo je Marijin četvrti autorski strip album koji je do sada objavila. Ona ima i nekoliko objavljenih strip albuma koje potpisuje samo kao scenarista, a koje je uglavnom crtala njena mlađa sestra Ileana Surdukan. Album je nekoliko meseci pre rumunske imao svoju premijeru u Francuskoj, pod nazivom „Bal dvanaest princeza“ („Le Bal des douze princesses“), objavljen od izdavača „Les aventuriers de l’étrange“, u kolekciji nazvanoj „Čudesne priče Braće Grim“.
U recenzijama francuske verzije navodi se da je ovaj album slobodna adaptacija bajke Braće Grim, mada je, u stvari, činjenica da se autorka držala Ispireskuove verzije ove narodne priče, što je potvrdila u uvodu samog albuma. To se može videti i po odeći, ili bolje reći rumunskoj narodnoj nošnji kod glavnog junaka kao i kod još nekih likova u albumu.
Priča je to o mladom bezbrižnom momku koji svira frulu lutajući po brdima i selima neimenovanog carstva. Seljake koji se umorni vraćaju sa napornog posla nervira ta njegova opuštenost i bezbrižnost, ali neke od njih ipak dirne lepota njegove muzike. Zaspavši u hladovini duboke šume, momka začaraju šumske vile koje traže „dvanaestog“. One ga usnulog šalju u paralelni svet gde se čuje neka neobična “začarana” melodija. Princeze se vrte oko njega i najlepša od njih mu ponudi piće. Kada se probudi ispred sebe ugleda carsku palatu.
Odlazi kući da se spakuje i krene trkom ka palati, iako ni sam ne zna zašto to radi. Na putu ka palati upoznaje muškarce koji odatle beže. Jedan od njih mu objašnjava da beži jer se plaši da će ga kralj izabrati da preko noći čuva njegovih dvanaest nestašnih kćeri, i da će, ako u tome uspe, postati naslednik prestola oženivši jednu od njih. Dvanaest princeza svake noći, iako dobro zaključane, nestaju, vraćajući se ujutru sa istrošenim zlatnim cipelicama… I bez nesuđenog verenika, koji ih je te noći čuvao i koji je trajno nestao – i tako već deset noći zaredom.
Mladi frulaš odluči da ipak ode u palatu, nesvestan da ga na to tera nadljudska sila i čarolija zlih vila. Stigavši u palatu uplaši se i na kraljevo pitanje da li je i on došao da čuva njegove kćeri, on odgovori da je u stvari došao da bude baštovan. Radeći u bašti upoznaje kraljevskog obućara koji mu objašnjava da je na mestu gde je sadašnja palata bila ogromna, neki su govorili začarana, šuma u kojoj su stanovale vile, a koju je kralj posekao kada je gradio svoj dvorac.
Te noći se momak ušunja u sobu gde su princeze bile smeštene i zajedno sa njima i jedanaestim čuvarom upada u magični svet koji je video u snu, a u kome princeze celu noć plešu sa svojim nesuđenim verenicima koji su trajno zarobljeni u tom svetu. On shvati kako zle vile iz osvete drže princeze u tom začaranom krugu i prijavi se da bude “dvanaesti” kandidat koji će da čuva princeze. Svojom melodijom uspe da sruši magiju zlih vila, oslobodi sve princeze i nesrećne momke, i na kraju se oženi najmlađom kraljevom kćerkom sa kojom potom živi srećno do duboke starosti.
Marija Surdukan svojim najnovijim albumom uspešno nadograđuje svoj sada već prepoznatljivi crtački stil i rukopis. Naizgled jednostavan i sveden stil je ustvari dobro promišljen i izuzetno zreo autorski izraz. Ovaj album je u direktnoj vezi sa njenim prethodnim „Praslea hrabri i zlatne jabuke“, koji je takođe slobodna adaptacija rumunske bajke iz zbirke Petrea Ispireskua.
Autorka nas bez suvišnog teksta i bez mnogo objašnjavanja, vešto spajajući moderne i klasične elemente, vodi kroz svet kojim dominiraju narativi svake bajke, poput korišćenja siromašnog ali veselog momka, bogatog ali nesrećnog kralja i njegovih nestašnih ćerki, ali i kroz neku vrstu paralelnog univerzuma, fantazmagoričnog sveta kojim dominiraju duhovna bića koja diriguju životima običnih smrtnika. Iako je album zvanično kategorizovan kao 7+, neki detalji, poput čudnih i zlokobnih vila koje drže princeze u nekom svojevrsnom limbu, deluju poprilično uznemirujuće i teško da mlađe čitaoce ostavljaju ravnodušnim…
Album je odlično kolorisan. Održan je veoma visok nivo na koji nas je autorka već navikla u prethodnim albumima, uz kontraste toplih i živih boja osunčanih idiličnih predela, prirode i ljudi – do nešto tamnijih, hladnijih, prošaranih fluorescentnim tonovima, koje nam dočaravaju nepoznati, skriveni, paralelni univerzum u koji princeze svake noći upadaju. Njihov bezumni ples do iznemoglosti tokom cele noći, kidajući pri tom svaki put po par skupih zlatnih cipelica, deluje pomalo halucinogeno. Reklo bi se da nakon pročitanog albuma čitalac, poput glavnog junaka, ima osećaj kao da se probudio iz nekog na momente divnog ali i poprilično čudnog sna.
Jedna od mana samog albuma, ako se to uopšte može podvesti pod manu, jeste relativno mali format (B5), budući da se čini da je njime ljubiteljima stripa uskraćen potpuni vizuelni doživljaj. Album ima ukupno 44 kolornih strana stripa, a rumunski izdavač je „Grafic-ART“ iz Bukurešta. Izdat je u kolekciji „miniGrafic“ i uz partnerstvo sa „Radio Romania cultural“.
Projekat “Afirmacija ženskog strip stvaralaštva” podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije
