Saša Jovanović – Zec (Besna Kobila)
AMSTERDAMSKO RUŠENJE ARHETIPOVA
Piše: Nikola Tasković
Godina je 2019. U Amsterdamu, gradu kolorita koji je usvojio jednog srpskog umetnika, završava se rađanje jednog grafičkog romana začetog u tački na vremenskoj ravni koju mi koncipiramo kao prošlost staru dvadeset godina. Objavljen je „Zec”, strip-prvenac Saše Jovanovića.
Radnju „Zeca” nije lako opisati jer, kako je sam autor jednom prilikom rekao, njegov narativ nije nastajao uobičajenim putevima i metodama, već je građen iz crtica i mnoštva ideja o različitim temama kasnije vektorski usmerenih ka jednoj celini. Nema linearnosti ni poštovanja ustaljenih pravila prenošenja priče. Sve je slojevito, a svaki sloj ispod sebe krije još jedan. Tako da ukoliko standardnije priče možemo da okarakterišemo kao linije ili reku sa svojim pritokama, „Zeca” treba predstaviti kao glavicu crnog luka.
Priča započinje masovnim ubistvom počinjenim u 17. veku i sudbinom krvnika koga misteriozni, natprirodni entitet pretvara u zeca i osuđuje na hiljade i hiljade reinkarnacija sve do dostizanja poslednje forme.
Vremenski točak se zatim okreće i radnju seli u daleku budućnost u kojoj se nivo mora podigao toliko da je Holandija (i ne ko zna koja sve kopna) završila pod vodom. Ipak, u najvećem inžinjerskom poduhvatu u istoriji, Amsterdam je pre potopa odsečen i pretvoren u plutajući grad, koji predstavlja atrakciju i centar svetskog turizma. Ipak, Amsterdam privlači i ljude sumnjivih agendi, pa će tako nekadašnja prestonica postati poprište potražnje za ultimativnim sajber oružjem koja će prerasti u borbu za čitav jedan Univerzum i duše koje ga nastanjuju.
Ljuštura ovog grafičkog romana je svakako naučna fantastika, ali je srž vrlo kompleksna filozofska rasprava o egzistencijalizmu, ljudskoj prirodi i odnosu prema božanstvima, odnosno višim silama kreacije.
Naučno-fantastični elementi kao što su: virtuelne stvarnosti, oružja bazirana na snazi misli, mutirani humanoidi, vanzemaljski život, kvantne teorije o vremenu i multiverzumu postaju vozilo za filozofsko preispitivanje samestavrnosti i postojanja, pa se značaj radnje pred takvim veličinama gubi i kroz scene i dijaloge koji imaju efekat halucinacije postaje bitno samo pripovedanje radi pripovedanja. Rasplet postaje nebitan jer vrlo brzo postaje očigledan, pa iznošenje filozofskih kombinacija preuzima primat kroz neverovatne dijaloge, koji čitaoca pretvaraju u eksperimentalnu lutku za udese ili marionetu na koncima.
Nakon svega rečenog u prethodnim redovima, možda bi se činilo iluzornim govoriti o karakterizaciji likova, ali ona (iako minimalistički odrađena) i te kako postoji. Jovanović u ovom segmentu primenjuje neke klasične elemente u kreiranju likova kroz koje priču čini formulisanom van svog uma. Međutim, kada je reč o glavnom protagonisti, njegovim ciljevima i njegovom neprijatelju, ruše se svi arhetipovi i dolazi se do konstrukcije koja potpuno izvrće, a potom i cepa sve što smo o pričanju priča nasledili i nadograđivali još od prvih vatri koje je upalio pračovek.
„Zec” nema definitivnu poruku koja će vam se otkriti ili vas ubosti u oko. Umesto toga dopušta da u njegov narativ učitate sebe, da bi vam u toku čitanja projektovao sadržaj podsvesti naterao da oformite neke nove filozofske poglede. Jedino što se može istaći kao mana je nekoliko stranica viška koje produžavaju delo posle njegovog organskog kraja i tvore malu rogobatnu izraslinu.
Što se crteža tiče, sam Jovanović je u intervjuu datom „Stripovedaču” (emisija novosadskog O-radia na YouTube-u posvećena stripu) izjavio da mu je najveći uzor prilikom stvaranja „Zeca” bio Majk Minjola(Mike Mignola), čiji mu je rad pomogao da pronađe svoj konzistentan stil crtanja neophodan za stvaranje jednog dugometražnog stripa. Jovanović kroz svoju jednostavnu liniju stvara jedan jako snažan crtež sa zanimljivom dinamikom i režijski ga ritmično pakuje u table,pa se prilikom čitanja javlja potreba za usporavanjem da bi se vinjetama posvetila zaslužena pažnja. Svojim kolorom je uspeo da dočara neonsku, distopijsku budućnost, ali i gotičnost vremena iz kog protagonista potiče, kao i metafizičnost završnog obračuna sa negativcem većim od života.
„Zeca” je na srpskom objavila „Besna kobila”krajem 2021. godine u svojoj ediciji „Džambas” posvećenoj srpskom stripu.
