Razgovarala: Milena Živanović
Apsolvent Departmana za Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Nenad Kostić, dobitnik je prve nagrade na konkursu „Studentsko peroˮ. Ovu nagradu osvojio je za mini-ciklus pesama: „Dugogodišnji postˮ, „Mesta koja inače volimoˮ i „Zaboravljena fotografijaˮ.
Osim ovog konkursa, bio je učesnik još mnogo festivala književnosti, brojnih radionica i projekata. Nenadovi autorski i kritički tekstovi su objavljeni na blog-portalu Filozofkog fakulteta u Nišu, a pored toga vodi i bookstagram profil pod nazivom poezijabezpesnika gde redovno objavljuje kritike, recenzije i prikaze, odabrnih i pročitanih knjiga proze i poezije.
Kako si došao na ideju za delo kojim si osvojio prvu nagradu na konkursu?
Prethodnih godinu i po dana sam radio na svom prvom rukopisu zbirke poezije, te su pesme o porodičnim odnosima, osećanjima i odrastanju lirskog subjekta, u ne tako dobroj okolini, bile potpuno prirodno ishodište pisanja. Konkretno, ovaj pobednički mini-ciklus je nastao u trenutku promišljanja o putanji odrastanja lirskog subjekta, odlaska iz porodičnog doma, ličnog rasta pa samim tim i razumevanja svojih trauma iz detinjstva, povratka u svoj dom i na kraju, opraštanja svima.
Koji su bili najveći izazovi u procesu pisanja ovog dela i kako si ih prevazišao?
Najveći izazov u procesu pisanja ovih pesama jeste bio neponavaljanje opštih mesta, donošenje svežih pesničkih slika i jasnoća u pesničkom izrazu šta sam želeo pesmama da predstavim čitaocima. Čini se da je sve već u književnosti napisano pa treba tražiti uvek nove načine da se određena tema obradi, a da se predstavi kao potpuno aktuelna i nova.
Na koji način se tvoje iskustvo osvajanja prve nagrade na književnom konkursu odrazilo na tvoj život i tvoj rad kao pisca?
Svakako je moje pisanje postalo vidljivije osvajanjem ove nagrade. Predrasuda je da je niška pesnička scena u zatišju i da se centar savremene poezije nalazi isključivo u Beogradu, te je ova nagrada dokaz da je niško pesništvo bogato tek neotkrivenim pesničkim glasovima koji će u narednih desetak godina predstavljati čvrstu osnovu savremenog pesništva. Književne nagrade donose svakom piscu ili pesniku određeni kredibilitet i vidljivost, možda ozbiljnije shvatanje drugih pisaca i kritičara ali i publike. Svakako, nagrade nisu sigurno merilo kvaliteta nečijeg pisanja ali su veliki podstrek za dalje pisanje a verujem i dobar primer za one pesnike koji još uvek nisu pustili svoj pesnički glas među ljude.
Koje su tvoje omiljene knjige i koje su ti najveća inspiracija za pisanjem?
Neke od knjiga koje su na mene ostavile veliki trag, pomerile i promenile nešto u meni pa su samim tim i moje omiljene su svakako Orlando, Virdžinija Vulf, Samrtno proleće, Lajoš Zilahi, Schindlerov lift, Darko Cvijetić, od savremenih zbirki poezije to su Pariz, Teksas, Vladan Krečković, Vodič kroz požare, Ognjenka Lakićević, Kako sam postala flamenko plesačica, Jelena Žugić, Riblja kost, Suzana Džuver. Veliku inspiraciju u procesu pisanja pronalazim u poetikama filmova Andreja Tarkovskog i Vong Kar-Vaja.
Kako se odnosiš prema kritičarima i kako tumačiš različita tumačenja tvoje poezije od strane čitalaca?
Kako se i sam bavim kritikom i recenzijama poezije, ali i proznih dela autora, vrlo sam svestan šta jedna kritika treba da pokrije u jednom književnom delu kako bi ga što objektivnije predstavila potencijalnim čitaocima koji nisu pročitali delo ali i onima koji već jesu. Svaka kritika, bila ona pohvalna ili ima nešto da zameri, je za mene povratna informacija koja znači za dalje pisanje. Kako taj odnos autor-delo-čitalac u jednom momentu više ne zavisi od autora već od čitalačkog iskustva i očekivanja, kritike i recepcije, sasvim je u redu dobiti i pohvale i kritike. Čitaoci moje pesme tumače kao scenične, pune osećajnih slika koje sklapaju određenu priču u kojoj pronalaze nešto lično.
Kako si se pripremio za javno izlaganje svog dela nakon osvajanja nagrade i kako si se osećao kada si izašao pred publiku?
Pre svega, bilo je potrebno uliti sigurnost u sebe – javni nastupi nisu moja jača strana, bolje se snalazim sa rečima na papiru. Osećaj izaći pred publiku i predstavljati svoj rad je zaista poseban i u tom trenutku nema mnogo razmišljanja kako izgledaš, da li košulja stoji na svom mestu, da li je pertla možda odvezana već biti prisutan tu i što bolje birati reči.
Kako pronalaziš balans između autentičnosti i želje da zadovoljiš publiku kada pišeš poeziju?
Svoju autentičnost pronalazim u svojoj velikoj intuiciji šta želim i o čemu mi je potrebno da pišem. Uvek postoje društvene, aktuelne teme sa kojima čitaoci mogu da se poistovete a o kojima i sam razmišljam te se tu autentičnost i očekivanja publike susreću na pola puta.
Šta misliš, kako poezija može uticati na ljude i društvo, i šta smatraš da je uloga pesnika u savremenom svetu?
Mislim da poezija najviše utiče na pojedinca. Čitanje poezije je vrlo intimna stvar između jednog čitaoca i pesme. Nekako uvek poeziju čitamo kako smo sami, kada razmišljamo i preispitujemo sebe. Mislim da poezija tada najviše utiče na nas i naš unutrašnji svet. Uloga pesnika u savremenom svetu je lične prirode, mislim da je poezija doživela svoju renesansu pa pesnik samim pisanjem doprinosi da neko ko čita njihovu poeziju pronađe neki putokaz do pronalaženja nekog svog osećanja, misli i spoznaje.
Koje su ti povratne informacije tvoje publike najdragocenije?
Najdragocenije povratne informacije publike su mi one u kojima osećam i vidim da su se ljudi povezali sa pesamama, pronašli nešto svoje u njima pa čak i kada podele svoja životna iskustva i ispovesti sa mnom podstaknutim nekom mojoj pesmom.
Kako si uspeo da se izdvojiš između ostalih pisaca koji su takođe poslali svoja dela na konkurs, i na koji način si uspeo da privučeš pažnju žirija?
Ovo pitanje je najpogodnije za same članove žirija. Iz njihovog obrazloženja, mogu da kažem da su prepoznali ideju mini-ciklusa i kvalitet pesničkih slika i autentičnost izraza.
Kako se osećaš sada, nakon uspeha koji si postigao? Šta planiraš sledeće?
Ova nagrada je svakako uticala pozitivno na mene kao i na moja osećanja – sigurnost u ono što radim i sreće što je neko prepoznao nešto kvalitetno u tome. Sledeći korak jeste izdavanje prve zbirke poezije na kojoj sam radio prethodnih godinu dana.
