Piše: Stefan Milkić
Popularnost animea je u poslednjoj deceniji premašila sve rekorde. Iako danas većina zna šta je anime (crtani iz Japana), mnogi imaju problem da ga definišu, smatrajući animeima ona animirana dela koja to nisu, a ne nazivajući ona koja to jesu.
Anime je delo animiranog karaktera nastalo u Japanu, distribuirano od strane neke japanske firme i prilagođeno japanskom tržištu.
Sam termin označava stil japanske crtane animacije sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno odvaja od drugih vidova animacije.
Neki od ovih naslova su crtani ručno, dok je za stvaranje drugih korišćen računar. Većina njih je nastalo na osnovu mange (japanskog stripa).
Izvan Japana, anime se specifično odnosi na japansku animaciju koju često karakteriše šarena grafika, živahni likovi i fantastične teme. Ovaj fenomen datira od rođenja japanske filmske industrije početkom 1900-ih, postavši vremenom predmet širenja japanske meke kulture.
Razvoj animea kroz dekade
Prvi anime koji je postavio današnje standarde crtanja bio je „Astro Boy” autora Osame Tezakua iz 1963. godine. To je bio ujedno i prvi anime koji je distribuiran za inostrano tržište i koji je otvorio vrata animeu na zapadu.
Osamdesetih godina anime postaje mejnstrim i doživljava veliki napredak u proizvodnji. Veliki bum naročito doživljava studio „Ghibli” kada je reč o proizvodnji i uspehu filmova.
Vredan pomena je njihov film „Akira” iz 1988. koji je ubrzo nakon premijere u Japanu prikazan u Americi, gde je zabeležio ogroman uspeh. Još neki od poznatijih projekata ovog studija su „Castle in the sky”, „My neighbour Totoro” i „Grave of the Fireflies”.
U tom periodu su izašli još neki popularni naslovi serijskog formata kao što su „Dragon Ball” i „Sailor Moon”. Prvi od njih je i danas veoma popularan.
Premijerno se prikazivao od 1984. do 1985. Četiri godine kasnije dobija i nastavak u vidu „Dragon Ball Z” serijala koji prate čak još tri nastavka.
Franšiza je od prodaje prava zaradila preko sedam miliona dolara. Poslednju deceniju 20. veka je generalno obeležila komercijalizacija animea, kao i same kasete na kojima su oni distribuirani i deljeni.
Tada, kao i početkom 2000-ih, popularnost počinju da stiču naslovi bazirani na igrama za decu („Yu-Gi-Oh”, „BeyBlade”…), kao i oni koji fokus stavljaju na gigantske robote, stvarajući tako žanr specifičan za anime – mecha.
Međutim, priča koja se ističe, pojavljuje se 1997. godine u vidu Pokemona. Avanture ovih džepnih čudovišta i njihovih trenera broje preko 1.000 epizoda, uključujući i „spinoff” serijale.
Pretpostavlja se da celokupna zarada ove franšize, uključujući serijal, filmove i ostale proizvode, premašuje 100 milijardi dolara. Igra „Pokemon Go” iz 2016. koja je izazvala pravu revoluciju na tržištu, zbog načina igranja, do danas je sama zaradila preko 800 milona.
Vredan pomena je i pokemon film „Detektiv Pikaču” sa zaradom od čak 433 miliona od blagajni u bioskopima. „Yu Gi Oh” je još jedan naslov koji je, zahvaljujući svojoj kartaškoj igri, uspeo vrlo brzo da osvoji svet.
Prvi serijal je izašao 2000. godine, a ispratilo ga je još sedam nastavaka. Kartaška igra, na kojoj se anime temelji, i danas se igra i ima veliku popularnost.
Turniri koji se održavaju donose pobednicima velike sume novca, a neke od karata koje se na njima koriste dostižu enormne cene. Primera radi, karta Plavog plavookog zmaja prodata je za neverovatnih 85.000 dolara.
Početak novog milenijuma u svetu animea obeležio je uspeh filma „Spirited Away” studija „Ghibli” i reditelja Hajaea Mijazakija koji je 2003. godine poneo Oskara u kategoriji Najbolji animirani film.
U to vreme, triler kao žanr postaje sve popularniji i među serijama i među filmovima. Posebno se ističu dela Satošija Kona koji je bio majstor skrivenih detalja. Taj period obeležava i emitovanje dugometražnih Šonen naslova kao što su „Naruto”, „Bleach” i „One Peace”.
Krajem te decenije počinje i naglo širenje anime kulture u svetu za šta je najviše zaslužna hiperprodukcija ovog sadržaja, ali i ukalupljen narativ popularnih naslova tih godina.
Masovnu popularnost stiče šonen žanr, koji osim akcijskih animea, počinje da obuhvata i trilere, istorijske, sportske i druge animee.
Otaku i anime konvencije
Nagla masovna proizvodnja animea počinje da se odražava na njegovu popularnost. Tada se javlja pojava danas poznatija kao otaku. Ona označava ljude koji su pasionirani ljubitelji animea i mangi.
Sam termin je pre njihove popularizacije imao negativan prizvuk. Godine 2004. izašao je film „Otaku Unite” u kome su o otakuima govorili mnogi značajni ljudi iz anime industrije. Film se kasnije prikazivao na brojnim festivalima, među kojima je i Festival filma u Filadelfiji.
Glavna karakteristika otakua jeste izgled i oblačenje sa anime motivima, dok je daleko radikalniji oblik identifikacija sa likovima i usvajanje obrazaca ponašanja. Takođe, kosplej (cosplay) takmičenja postaju široko rasprostranjena.
Ovaj pojam predstavlja maskiranje u likove iz anime sveta, a popularnost mu je naglo skočila tokom prethodne decenije, pa danas imamo brojna takmičenja kako zasebno tako i u okviru raznih konvencija. Termin je nastao 1984. godine, a tvorac je Nobujaki Takahaši.
Ovo je danas postalo vrlo profitabilno zanimanje koje se čak proširilo i izvan okvira animea, te danas imamo kosplejere sa kostimima Marvelovih, Diznijevih i brojnih drugih junaka popularne kulture.
Vredne pomena su i anime konvencije koje predstavljaju uglavnom višednevne događaje posvećene ovom fenomenu, koje obuhvataju razne tribine, radionice, kvizove, takmičenja u video-igrama, kospleju itd.
Prva koja je održana 1975. godine u Tokiju bila je Dojinši, koja je uspela da okupi više od 700 ljudi. Međutim, ona koja je privukla najveći broj posetilaca održana je u Kaliforniji 2015. godine. Zvaničnih podataka o broju prisutnih nema, ali cifra koja se najčešće pominje je 90 hiljada.
Anime u umetnosti, književnosti i istoriji
Najpoznatiji vid umetnosti u Japanu jeste kaligrafija. Ona predstavlja veštinu lepog pisanja i svoje poreklo vodi iz Kine. Anime koji se njom bavi jeste „Barakamon” i broji 12 epizoda.
Japanska umetnost je u globalu nastala pod uticajem Kine koja je dugo vremena bila jedini civilizacijski izvor. Njenu tradicionalnu umetnost karakterišu figure posvećene kamijima, tj. božanstvima. „Sekko Boysˮ je serijal koji je izašao i koji fokus ima upravo ka ovom vidu umetnosti.
Anime koji se bavi mangama i ovom industrijom je „Barakamon” iz 2009. godine koji iz perspektive dva srednjoškolca prikazuje proces izrade mange, kao i sve poteškoće sa kojima se njeni autori susreću.
Kao i umetnost, japanska književnost se takođe u velikoj meri razvijala pod uticajem Kine, da bi se u 19. veku umešao i uticaj zapadne književnosti.
Najpoznatiji anime koji se bavi japanskom književnošću jeste „Aoi Bungaku Series” studija „Madhouse” („Death Note”, „One punch Man”, „Monster”) koji broji 12 epizoda i umesto uvodne špice ima naratora koji govori o autorima romana koja ta epizoda obrađuje.
Franšiza obrađuje ukupno šest dela japanske klasične književnosti 20. veka, među kojima su dela stvarana tokom Taišo perioda (1912–1924). Mračna atmosfera ovih romana odlično je preneta na anime, dodatno dočarana sjajnim crtačima i muzikom.
Japan ima jako specifičnu istoriju. Sve do 19. veka ova ostrvska država živela je gotovo u izolaciji od ostatka sveta. „Samurai Champloo” obrađuje Edo period japanske istorije i prati život dvojice samuraja, samo par godina pre nego što su samuraji gotovo iščezli iz istorije.
Japansko društvo važi za jedno od najkonzervativnijih u svetu. Iako su brojni animei inspirisani japanskim načinom života, a širenje anime kulture počelo imati veliku ulogu u širenju meke moći Japana, anime je kao medij naišao na veliki otpor konzervativne struje koja je optuživala ovu industriju da njihovu decu odvraća od pravih vrednosti.
Anime na zapadu
Zapadni producenti želeli su da iskoriste popularnost pojedinih anime naslova i ekranizuju ih u vidu „live action” filmova. Najpoznatiji raniji primer jeste „Dragon Ball Evolution” iz 2009. godine, čija je ocena na sajtu IMDB 2,6/10.
Film „Death Note” po istoimenoj franšizi iz 2006. godine izašao je 2017. Ni on nije naišao na dobar prijem kod publike koja mu je najviše zamerala odstupanja u karakterizaciji glavnog lika.
Iste te godine izašao je triler „Ghost in the Shell” sa Skarlet Johanson u glavnoj ulozi. On je već uspeo da pokupi pozitivne kritike što se tiče radnje i njenog zapleta, ali opet po mišljenju javnosti, nije uspeo da nadmaši original iz 1995.
Za razliku od „live action” filmova, zapadni animei zabeležili su jako dobar prijem kod publike i pokupili pozitvne komentare. Animeima se nazivaju jer njihova animacija i crtež nalikuju japanskim, s tim da nisu nastali u Japanu.
„Avatar: poslednji vladar vetrova” je američka animirana serija iz 2005. godine kod koje su prvi put primećeni ovakvi elementi – crtež, karakterizacija likova i motivi iz istočnjačkih borilačkih veština.
Prvi animei prikazani u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, bili su „Kendi Kendi” i „Triton of the sea”. Kasnije je došao „Voltron”, a potom i „Dragon Ball” koji je vrlo brzo stekao veliku popularnost kod domaće publike.
Početkom ovog veka animee su emitovali RTS i Pink, a u pitanju su bili oni pretežno namenjeni deci, kao što su „Yu Gi Oh”, „Pokemoni” i „Digimoni”. Nešto kasnije sa emitovanjem ovog fenomena krenuo je i Kanal D.
Kablovska televizija Ultra TV počela je sa radom 2008, a njen program bio je namenjen deci, zbog čega je ova televizija preuzela brojne crtane filmove kao i animee.
Osim samog animea, popularnost na domaćem tržištu doživljavaju i konvencije. Sakurabana, nevladina organizacija osnovana 2005. Godine, imala je za cilj da na jednom mestu okupi ljubitelje animea, mangi i generalno japanske popularne kulture.
Stoga je pokrenut Japanizam, konvencija japanske pop kulture koja se od 2008. svakog leta organizuje u Domu omladine u Beogradu. Program festivala je sastavljen po uzoru na inostrane, te sadrži radionice, tribine i razna takmičenja.
Od 2014. godine organizuje se i zimska verzija konvencije pod nazivom „ChibiCon”. Od 2013. svoju konvenciju posvećenu animeu dobija i Niš pod nazivom „JapanNiš”.