Piše: Marija Vidojević
U današnje vreme ljudi su okruženi bezbrojnim reklamama, marketinškim porukama i društvenim normama koje podstiču na neprekidno kupovanje i akumulaciju materijalnih dobara.
Ovo je uveliko povezano s razvojem konzumerizma u modernom društvu. Ovaj pojam predstavlja dominantni društveni fenomen modernog doba koji označava nezasitu želju za potrošnjom i sticanjem materijalnih dobara.
Iako razmišljanje o potrošnji može usrećiti čoveka na trenutak, ona ga dugoročno vodi u začarani krug nezadovoljstva.
Istorija konzumerizma – masovna proizvodnja i prvi mediji
Nastanak konzumerizma kao dominantnog društvenog fenomena može se pripisati različitim uzrocima koji su se razvijali tokom istorije.
Početkom 18. veka, industrijska revolucija donela je dramatične promene u načinu proizvodnje. Upotrebom mašina i razvojem fabričke proizvodnje, sama proizvodnja je postala brža i jeftinija.
To je omogućilo masovnu proizvodnju dobara koja su postala dostupnija većem broju ljudi. Ekonomski rast i poboljšanje životnih uslova tokom 19. i 20. veka doveli su do širenja srednje klase.
Sa razvojem masovnih medija poput televizije, radija i štampe, marketinška industrija je procvetala.
Prve reklame u Srbiji pojavile su se početkom 20. veka, kada je zemlja bila u procesu modernizacije i industrijskog razvoja.
U to vreme, reklame su uglavnom bile štampane u novinama i časopisima, jer su masovni mediji poput televizije i radija tek kasnije zaživeli.
Reklame su u početku bile jednostavne, često sastavljene od kratkih tekstova ili ilustracija koje su promovisale proizvode i usluge. S vremenom, reklame su se razvijale i postajale sve složenije kako bi odgovarale zahtevima modernog tržišta.
Pojavom televizije, one su prešle na sam medij i dobile dinamičniji format. Razvoj tehnologije i interneta omogućio je brz i jednostavan pristup kupovini putem onlajn platformi.
Foto: unsplash.com
Tehnološki razvoj, kao što su internet i onlajn prodaja, omogućio je lakšu razmenu informacija i širok izbor proizvoda dostupnih na globalnom tržištu.
Ovo je povećalo mogućnost i učestalost potrošnje. Društvo je postavilo norme i očekivanja koja podstiču ljude na kupovinu kako bi se uklopili ili dokazali svoj društveni status.
Sve ovo je podstaklo još veću potrošnju i stvorilo „instant” kulturu gde se želi sve odmah i bez mnogo razmišljanja.
Konzumerizam danas – kultura brenda
Današnje društvo suočava se s intenzivnim i konstantnim marketinškim kampanjama. Reklame su u današnjem svetu sveprisutne.
Pojavljuju se na televiziji, internetu, društvenim mrežama, bilbordima i drugim medijima. One koriste različite tehnike kako bi ubedile ljude da kupe određene proizvode.
Reklamiranje proizvoda postalo je sve učestalije kako su se kompanije trudile da privuku potrošače i promovišu nove proizvode i usluge.
Kroz reklame, potrošačima su predstavljeni različiti proizvodi, od kućnih aparata i tehnoloških uređaja do odeće, obuće i kozmetike. Ovaj trend trošenja stvari podstaknut je i ekonomskim rastom i razvojem potrošačkog društva u celom svetu.
Potrošači su izloženi pritiscima da prate najnovije trendove, a posedovanje određenih marki ili proizvoda ponekad se doživljava kao statusni simbol.
Mnogi potrošači žele da poseduju proizvode poznatih brendova koji se smatraju statusnim simbolima. Ovo se često može videti u luksuznoj modi, automobilskoj industriji i drugim segmentima gde proizvodi služe kao sredstvo za izražavanje društvenog statusa.
Ovakav vid konzumerizma može voditi ka gomilanju materijalnih dobara bez dublje svrhe ili potrebe.
Konzumerizam je postao deo identiteta mnogih ljudi. Potrošačko društvo često promoviše ideju da posedovanje više stvari donosi sreću i ispunjenost. Ovo može dovesti do preterivanja u kupovini i gomilanja nepotrebnih stvari koje se retko koriste.
Tokom praznika, posebno za vreme Božića i Nove godine, trgovine su prepune reklama i ponuda koje privlače potrošače na kupovinu poklona, dekoracija i raznih proizvoda.
Ljudi često troše više nego što im je potrebno kako bi proslavili praznike i stvorili dojam obilja.
Foto: unsplash.com
Redovni popusti, sezonske rasprodaje i posebne ponude privlače potrošače da kupuju proizvode koje možda i ne planiraju, samo zato što su na „sniženju”.
Ovakvi marketinški trikovi podstiču impulzivnu kupovinu i stvaraju osećaj da se propušta prilika ukoliko se ne kupi odmah.
Brzi tehnološki napredak učestalo donosi nove modele pametnih telefona, laptopova, televizora i drugih uređaja.
Slično tome, modna industrija proizvodi nove trendove i kolekcije svake sezone, što podstiče potrošače na redovno obnavljanje garderobe i kupovinu novih odevnih kombinacija.
Društvene mreže su postale platforme na kojima se promoviše životni stil baziran na potrošnji.
Uticajni pojedinci i influenseri često promovišu proizvode i brendove, stvarajući trendove i podstičući potrošače da kupuju kako bi se približili životnom stilu svojih omiljenih influensera.
Opasnosti konzumerizma – previše nepotrebnog
Konzumerizam ima i brojne negativne posledice. Pre svega, preterana potrošnja dovodi do prekomerne eksploatacije prirodnih resursa kao što su voda, šume, minerali i fosilna goriva.
Ovo izaziva degradaciju ekosistema, gubitak biodiverziteta i ozbiljno narušava ravnotežu u prirodi.
Povećana proizvodnja i potrošnja generišu velike količine otpada, uključujući plastične ambalaže, elektronski otpad i druge vrste smeća koje često završavaju na deponijama ili u prirodi, što dodatno zagađuje okolinu.
Intenzivna proizvodnja i transport proizvoda doprinose emisiji štetnih gasova poput ugljen-dioksida, što uzrokuje globalno zagrevanje i klimatske promene koje imaju ozbiljne posledice.
Konzumerizam može produbiti i jaz između bogatih i siromašnih, jer oni sa više resursa imaju mogućnost da sebi priušte skuplje proizvode i životni stil.
Sve ove negativne posledice konzumerizma ukazuju na potrebu za promenom svesti i ponašanja kako bi se društvo usmerilo ka održivijem i odgovornijem pristupu potrošnji.
Foto: unsplash.com
Edukacija o održivosti, minimalizmu i kritičkom razmišljanju o marketinškim porukama može podstaći promenu stavova i navika potrošača.
Podsticanje potrošača da biraju proizvode i usluge koji su ekološki prihvatljivi, socijalno odgovorni i etički proizvedeni može pozitivno uticati na tržište i podstaći kompanije da se fokusiraju na održivost.
Podsticanje dugotrajnih i kvalitetnih proizvoda koji nisu podložni brzom zastarevanju može podstaći trajniju potrošnju i smanjenje konzumerizma.
Promovisanje važnosti zadovoljstva nematerijalnim stvarima, kao što su odnosi sa porodicom i prijateljima, hobiji i lični razvoj, može pomoći u smanjenju zavisnosti od materijalnih dobara kao izvora sreće.
Kompanije bi trebalo da preuzmu odgovornost za svoj uticaj na okolinu i društvo, i ulože u održive i odgovorne poslovne prakse.
Svaki pojedinac, preduzeće i društvo igraju važnu ulogu u oblikovanju budućnosti. Razvijanje uravnoteženijeg i svesnijeg stava prema potrošnji može pomoći da se stvori bolje i odgovornije društvo.
Smanjenje nepotrebnih kupovina i razmišljanje o dugoročnom uticaju na životnu sredinu i društvo, ključno je kako bi ljudi stvorili bolju budućnost za sadašnje, ali i buduće generacije.
Ljudi kao pojedinci imaju moć da prepoznaju i da deluju odgovorno prema sebi, drugima i planeti.
Kroz zajedničke napore, mogu stvoriti svet u kojem se vrednost ne meri samo materijalnim bogatstvom, već i kvalitetom života, očuvanjem prirode i međusobnih odnosa.
