Piše: David Petrović
Jedanaesti po redu Festival prvoizvedenih predstava biće održan od 22. do 27. novembra u velikoj Sali Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu. PIP je festival dramskih pisaca i po tome je jedinstven ne samo u Srbiji, već i na celom Balkanu.
Miloš Paović, producent festivala i urednik programa CKU Aleksinac, približio nam je nastanak festivala, razvoj, njehov značaj kao i ovogdišnju organizaciju. Ističe da je za postojanje najzaslužniji Dušan Duka Juvoanović, čuveni aleksinački pozorišni radnik.
On je 2012. godine pokrenuo inicijativu i uz podršku entuzijasta iz aleksinačkog amaterskog pozorišta obnovio davno ugašeni festival iz Paraćina i prebacio ga u svoj rodni grad. Kao omaž, nagrada za najboljeg mladog glumca na festivalu nosi njegovo ime.
Festival je rastao iz godine u godinu. U svakom smislu. Prvo budžetski, sve je krenulo sa jako skromnim sredstvima, a zahvaljujući pozorišnim entuzijastima koji su slali predstave na festival nekada i bez bilo kakve naknade. Kada se vremenom pozicionirao, festival, je dobio određeni budžet koji raste iz godine u godinu, a samim tim raste i kvalitet predstava. – osvrnuo se Paović na razvojni put festivala.
U konkurenciji ove godine su:
- „Bilo jednom na Brijunima”, prema tekstu i u režiji Kokana Mladenovića (Bitef teatar),
- „NLO” Ivana Viripajeva u režiji Isidore Goncić (Atelje 212), „Šta će biti sa svima nama”, autorski projekat Borisa Liješevića i Fedora Šilija (Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin),
- „Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina 19. veka”, prema tekstu i u režiji Anđelke Nikolić (Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, Puls teatar Lazarevac, Seoski kulturni centar Markovac i umetnička grupa Hop.La! Beograd)
- „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića (Narodno pozorište u Beogradu).
Svake godine menjamo selektora. Jedna osoba ne može da bude selektor u većem broju sezona. Razlog tome je da reprtoar bude raznovrsniji i da bi selektorski ukus bio raznovrsniji. Ove godine je selektor bio Nebojša Bradić, poznati teatrolog i reditelj i on je izabrao, mogu slobodno da kažem, ono najbolje što postoji u srpskim pozorištima kada je praizvedba u pitanju – objašnjava Paović kako funkcioniše proces selekcije.
On dalje ističe kako je festival od prvog dana težio da uključi i druge ustanove i kako su angažovanja na drugim scenama jako važna.
Posebno se izdvaja saradnja sa Aleksinačkom gimnazijom, koja ima jednu lepu i simboličnu ulogu da đački parlament bira glumca večeri nakon svake izvedbe. Ove godine organizovaće se predavanje u gimnaziji na temu mjuzikla, a predavač će biti upravo Nebojša Bradić.
Što se tiče ostalog propratnog programa, biće izložba fotografija sa prethodnih festivala, autora Marka Miladinovića; zatim promocija knjige „Drugih pet”, zbirka pobedničkih drama sa prethodnih festivala; glumačka radionica za osnovce; otvaranje izložbe „Pravac pozorište” autorke Ivane Savić iz Niša.
Velika glumačka imena neće zaobići Aleksinac ni ove sezone, što se tiče prepoznatljivosti sigurno da Milan Marić izaziva najveće interesovanje kod mlađe publike.
Na aleksinačkoj pozornici prvi put će se naći Svetozar Cvetković i Bule Goncić, a osim njih, tu će biti i Milan Marić. Pored poznatih imena, ovaj festival će pružiti priliku mladim i neafirmisanim glumcima da se pokažu u najboljem svetlu.
Moramo da kombinujemo tu priču kvalitetnih predstava sa poznatim glumačkim imenima jer je to ono što privlači publiku – dodaje Paović.
Dalje se dotakao Kokana Mladenovića, za koga kaže da je vrlo rado viđen gost festivala i istakao značaj saradnje sa njim, kao i podrške koju daje iz pijeteta prema pokojnom Duki Jovanoviću.
Njegova predstava „Bilo jednom na Brijunima” gostuje širom Evrope, vrlo je zahtevna za postavljanje, ali, kako Paović kaže, Kokan je još jednom izašao u susret, uskladivši termine i na taj način pokazao koliko prepoznaje kvalitet rada festivala.
Podrška grada zavisi maltene stoprocentno. Festival finansira SO Aleksinac, preko CKU Aleksinac, te da nema te vrste podrške ne bi ni bilo festivala. Bilo ko iz Aleksinca oseća šta je ovom gradu potrebno i šta pravi dobru promociju grada u nekom pozitivnom smislu. Malo je pozitivnih znakova iz ovog grada koji idu ka Srbiji zato moramo sve što je dobro i što je lepo da maksimalno promovišemo i podržimo.
Nadovezao se dalje kako Ministarstvo kulture ove godine nije uložilo ni jedan dinar u festival, sa obrazloženjem da je projekat sjajan, ali da nema dovoljno sredstava, ali i da će festival nastaviti da postoji nezavisno od Ministarstva.
Na kraju je zaključio kako je zadovoljan sveukupnom organizacijom do sada, promocijom, prodajom karata, da će program biti kvalitet i uzbudljiv i pozvao sve ljubitelje pozorišta da ovu tmurnu, jesenju svakodnevnicu zamene jednom lepom dozom kulture i šarenila.
