Piše: Jovan Manojlović
Šandor Roža (mađ. Sándor Rózsa) rođen je 10. jula 1813. u Reskeu (mađ. Röszke) u današnjoj Mađarskoj, a preminuo 22. novembra 1878. u Gerli (mađ. Szamosújvár), današnja Rumunija.
Bio je čuveni mađarski odmetnik, poznat u Mađarskoj kao „bećar”, koji je obeležio Veliku mađarsku ravnicu svojim ozloglašenim avanturama.
Njegov život poslužio je kao inspiracija mnogim piscima, uključujući Žigmonda Morica(Zsigmond Móricz) i Đula Krudija (Gyul Krúdy).
Poredeći ga sa engleskim banditom Dikom Turpinom, Roža je čak imao i neke elemente legendarnog Robina Huda. Šandor Roža, zajedno s Joskom Sobrijem (ili Zubrijem), predstavlja jednog od najpoznatijih mađarskih bandita.
Mladost i karijera u razbojništvu
Roža je veoma mlad ostao bez oca, Andraša Rože (András Rózsa). Njegov otacje bio obešen zbog krađe konja, ili kako se navodi u drugim izvorima, ubijen je tokom pljačke u Bačkoj.
Ova tragedija ostavila je dubok trag na Šandorov život. Bio je nepismen, a svoj prvi zločin počinio je na periferiji Kiškunhalaša (Kiskunhalas), veoma mlad 1836. godine.
Kada je imao 23 godine, on je procesuiran zbog krađe dve jalove krave od farmera Ištvana Darabosa (István Darabos) i poslat na odsluženje zatvorske kazne u Segedin.
Posle spektakularnog bekstva iz Segedinskog zatvora, postao je begunac, a njegovo ime je bilo povezano s brojnim poznatim razbojničkim pustolovinama.
Ubio je oko 30 čoveka, uključujući žandarme, pljačkao farme i krao stoku i konje. Bio je stalno u bekstvu i progonu zakona.
Godine 1845. podneo je molbu za pomilovanje kralju Ferdinandu I, navodeći da želi početi davodi pošten život, međutim, kralj je njegovu molbu odbio.
Učešće u Mađarskoj revoluciji 1848. godine
Šandor Roža se pridružio Mađarskoj revoluciji 1848. godine u ime Komiteta za odbranu sa svojom grupom od 150 konjanika. Njihov nesvakidašnji izgled i stil borbe pomogli su im da budu uspešni u borbi za slobodu.
Međutim, njegova grupa je izvela pljačku u selo Ezeriš (Ezereș), u kojoj je bilo ubijeno 36 stanovnika sela, što je dovelo do raspisivanja nagrade za njihove glave i raspisivanja poternice.
Nakon što je Mađarska revolucija bila ugušena, Roža se vratio razbojničkom načinu života. Postao je jahač ponija u blizini Segedina i oženio se.
Postojala je lažna spekulacija da je vođa revolucionarne zavere, pa je za njegovu glavu postavljena neuobičajeno visoka nagrada (oko 10.000 srebrnih forinti).
Iako su mnogi pokušali da ga uhvate, uspeo je da izbegne hapšenje sve do 1857. godine, kada ga je predao njegov zet Pal Katona (Pál Katona) iz Segedina.
Bio je osuđen na doživotnu robiju i proveo je devet godina u različitim zatvorima (Kaufštajn, Subotica i Petrovaradin) pre nego što je pušten na slobodu opštim pomilovanjem 1868. godine.
Zbog svojih postupaka, postao je vrlo poznata i ozloglašena ličnost i mnogi su želeli da ga vide.
Poslednje godine života i smrt
Nakon puštanja na slobodu, Šandor Roža je opet započeo svoje razbojničke aktivnosti, pljačkajući poštanske kočije i vozove. Međutim, njegova karijera je završena tragično kada je pokušao pljačku poštanskog voza između Segedina i Budimpešte.
Nažalost, ovaj pokušaj pljačke završio se katastrofom. Vagon s novcem koji je bio meta Rože i njegove družine je povezan za drugi voz koji je trebalo da krene par sati kasnije.
Roža i njegova grupa napadaju vozkoji je igrom slučaja prevozio oružane trupe Austrougarske monarhije zbog vojne vežbe. Roža i njegova bandasuočili su se sa nadmoćnom silom. Mnogi njegovi saputnici su ubijeni, a Roža je ranjen u koleno.
Na kraju je uhvaćen i suđeno mu je, a zatim je poslat u zatvor u Gerli (Szamosújvár), gde je proveo svoje poslednje godine života. Radio je kao krojač, a potom kao čarapar sve do svoje smrti.
Kulturno nasleđe
Šandor Roža je postao legenda u kulturi Mađarske, inspirišući mnoge knjige i filmove. Njegov život ispunjen avanturama i suprotnostima, od razbojničkog načina života do učešća u Mađarskoj revoluciji, čini ga nezaboravnim delom mađarske narodne priče.
Brojne književne adaptacije koriste priče iz usmenih predanja i narodnih priča kako bi stvorile mit o njegovim pustolovinama. Takođe se pojavio u televizijskim serijama i romanima.
Ako volite istorijske teme obavezno pročitajte i:
Srednjovekovna muzika – crkvena melodija između antike i renesanse
