Glavna fotografija: www.nintedolife.com
Piše: Jovan Živković
Želim da budem najveći, kao niko do sad. Da skupim sve, da mi se posreći, njihov trener biću taj.
Današnje generacije studenata odrastale su uz ove stihove, a neki od njih verovatno su i zamišljali sebe kao trenere Pokemona.
A kako bi Pokemoni izgledali na Zemlji, moglo se saznati u ovom hitu 2019. godine. „Pokemon: Detektiv Pikaču” je topla i zanimljiva igrana avantura, praćena dozom smeha, ali i misterije, bazirana na istoimenoj video-igri.
Režiju potpisuje Rob Leterman, a film je distribuirala izdavačka kuća „Varner Bros Pikčrs” („Warner Bros Pictures ”). Tim Gudman (Džastin Smit) je momak koji je, poput mnoge dece, želeo da postane trener Pokemona, ali je zbog komplikovanih odnosa sa ocem od toga odustao.
Upravo je smrt njegovog oca početna tačka ove priče. Tim odlazi u Rajm Siti, mesto u kome je njegov otac živeo i gde ljudi i pokemoni žive zajedno.
U njegovom stanu nailazi na nepoznatu gasovitu supstancu, kao i na Pikačua (Rajan Rejnolds kao glasovni glumac) kog jedino on može razumeti.
Njih dvojica dolaze do zaključka da je Timov otac, a Pikačuov partner, možda živ i da nije poginuo u saobraćajnoj nesreći kako javnost veruje.
Film je sam po sebi veoma zabavan. Sasvim zadovoljavajuća količina akcije, umerena i kvalitetna komedija, kao i odlično dizajniran svet pokemona − čine recept kojim se ovo ostvarenje vodi. Pokemoni su svakako prva stvar koju će publika primetiti.
Foto: printscreen
Digitalizacija ovih bića urađena je na zavidnom nivou. Dlake, perje, udovi i sam izgled ostavljaju utisak da su prave životinje u pitanju, dok su, s druge strane, identični onim pokemonima iz crtane serije.
Najveća mana ovog dela bila bi ta misteriozna nit koja pokreće radnju. Za one malo iskusnije filmofile, film će biti suviše predvidljiv. Delovi slagalice se više sami otkrivaju glavnim akterima priče, nego što oni svojim sposobnostima uspevaju do njih doći.
Likovi su, takođe, oskudno napisani. Tim jedini ima neku priču iza sebe, ali se kao lik ni po čemu ne izdvaja od ostalih iz te siromašne plejade.
Tu je i lik Lusi Stivens (Ketrin Njutn) koji nema neki značajniji karakterni razvoj, već služi isključivo da pogura priču kada se ona nađe u zapećku. Što se antagonista tiče, njihova pozadina i motivi nisu ništa novo što je filmski svet doživeo.
Kada je o glumcima reč, iako je glavna rola pripala Džastinu, publiku je daleko više očarala glasovna izvedba Rejnoldsa kao Pikačua.
Lik Pikačua jeste napisan tako da u odeđenoj meri bude komičan, ali kao iskusan glumac tog žanra, Rejnolds mu pozajmljuje poseban šmek, čineći da Pikaču još više priraste za srce gledaocima.
Istaći se u takvoj konkurenciji Džastinu nije bio lak zadatak, a ako se uzme u obzir činjenica da su dijalozi sa Pikačuom snimani sa nekom lopticom ili nekim drugim rekvizitom, publika mu ne može mnogo zameriti na skromnom performansu.
Foto: Netflix
Ketrin Njutn je, za razliku od svog slabo pisanog lika, bila na visini zadatka i pokupila pozitivne ocene kritike. Kratku ulogu ima i Ken Vatanabe („Betmen počinje”, „Početak”, „Transformersi” itd.).
„Pokemon: Detektiv Pikaču” nije film koji bi kvalitetom mogao konkurisati za „Oskara” ili neku drugu značajniju filmsku nagradu. Međutim, jeste zabavan i nadasve nostalgičan film inspirisan herojima detinjstva nekoliko generacija.
Pikaču, ja biram tebe!
Ako vam se dopao ovaj tekst, obavezno pročitajte i ovaj:
Od istog autora preporučujemo:
Kompleksnost političkih struktura u svetu serije „Avatar: Poslednji vladar vetrova”
