Društvo

U kom pravcu duva južni vetar?

Foto: Screenshot

Piše: Kristina Mitrović

Film i serija „Južni vetar” privukli su veliku pažnju publike i postali popularni za veoma kratko vreme. Skoro da ne postoji osoba koja nije čula ili pogledala bar delić ovog Avramovićevog dela. Scene jurnjave automobilima gradom, praćene pucnjavom i ubistvima izazvale su podeljene reakcije javnosti.

Filmovi i serija pod istoimenim nazivom snimljeni su kvalitetno i pazilo se na svaki detalj, od odabira glumaca, sve do muzike koja je rađena specijalno za serijal.

 „Serija je vrlo moderna u pristupu, naročito kada je u pitanju fotografija i produkcija. Ona ne zaostaje mnogo za zapadnim žanrovskim serijama tog tipa”, rekao je režiser i scenarista Dejan Stojiljković.

Ono što je specifično za ovu seriju, mada ne i za našu kinematografiju, jeste to da je svakoj sezoni do sada prethodio film koji je bio svojevrsna marketinška prethodnica seriji.

Serije o kriminalu u udarnom terminu

Filmovi su od ulaganja zaradili poprilične svote novca, ali i poslužili da ostave prostora u priči koju bi serija nastavila. Još jedan markentinški plus seriji su harizmatični glumci, dobro poznati široj javnosti, čiji su likovi pisani tako da budu dopadljivi, bez obzira što dolaze iz kriminalnog miljea. Povrh svega, serija je emitovana na RTS-u.

Nekada su se u popularnom terminu od 20.00 do 21.00 čas na RTS-u emitovale serije kao što su „Bolji život” ili „Srećni ljudi”. Danas se u ovom terminu emituje serija „Južni vetar”, kao i mnoge druge serije slične tematike.

Novinar Aleksandar Stankov objasnio je kako nasilje koje vidimo kao fikciju nije prikladno emitovati u ovom terminu zbog vulgarnosti i eksplicitnih scena.

U udarnom terminu najgledanijeg kanala nacionalne televizije, prikladnije je emitovati serije koje se bave buđenjem empatije i razvojem plemenitijih osećanja kod ljudi.

„Postoji nešto što bi trebalo da se zove ‘porodični ritam’ i nedelja veče treba da bude rezervisana za mirne porodične trenutke,” rekao je Stankov.

Kriminalistički žanr je poslednjih godina veoma popularan u Srbiji. U popularnom terminu takođe su prikazivane serije poput „Senke nad Balkanom”, „Tajkun”, „Močvara”… što nam govori o velikom interesovanju publike za ovaj žanr.

Foto: Screenshot

Psihološkinja Milena Mihajlović ukazala je na to kako RTS „juri” za medijskom pažnjom i kako je sama aktuelnost ove serije nametnula svoje emitovanje u udarnom terminu.

„U pitanju je interes, a mi nažalost nemamo više obrazovnih kanala ili dečјih programa za laku noć, kao ni nekog edukativnog karaktera”, kazala je Mihajlović, dodavši da je, ukoliko se prisetimo prve premijere ovog filma, priča delovala zanimljivo, kao nešto novo na našoj filmskoj sceni.

Međutim, ističe, kako su krenuli da se nižu nastavci, tako su i oni najmađi počeli da vide idole u Marašu i Baći.

Ona zaključuje da se na taj način kriminal popularizuje u društvu, najviše utičući na najmlađe, te baš zbog toga emitovanje treba biti kontrolisano i prikazano u periodima kada neće biti dostupno najmlađima.

Nasilje u rijalitijima, ali i u serijama

Novinar Aleksandar Stankov objasnio je kako u Srbiji poslednjih godina imamo promociju kriminala i presedan da i političari na vlasti brane kriminalce dok im ovi vraćaju svojom javnom podrškom.

„Ljudi koji su više godina proveli u zatvoru nego na slobodi, imaju svoje emisije. Gostuju po školama i prosipaju mudrosti”, izjavio je Stankov.

On je takođe naglasio kako je agresija sveprisutna i kako su se, nakon tragedija koje su nam se desile, kola nažalost, slomila i na serijama i filmovima, ali da je to samo znak da nam je potrebno više kulturno-obrazovnog programa.

„Agresija je posebno izražena na TV-u u ‘rijaliti’ programima gde se neretko ljudi tuku usred bela dana, u programu uživo”, kazao je Stankov.

Milena Mihajlović objašnjava kako serija oslikava trenutno stanje društva. Mladi se najčešće poistovećuju sa glavnim likom, zato što se on romantizuje. Njemu se pridaju pozitivne osobine.

On je poštovan, cenjen, ima para, ženu koja ga voli… Baš zbog toga omladina se poistovećuje sa njim jer želi da ima isto što i on.

„Suština svih serija koje imaju agresivan ton i tematiku je to što su glavni likovi romantizovani. Pogotovo to utiče na adolescente jer su oni skloni poistovećivanju sa nekim idealima”, kazala je Mihajlović.

Objasnila je kako roditelji ne mogu da zabrane detetu da gleda ovakav sadržaj, jer je svet u kandžama interneta i veoma je lako doći do svake željene informacije. Zato je bitno naučiti ih da sami izdvoje pozitivno od negativnog.

„Naravno nije samo serija ta koja utiče na mlade, sve polazi iz kuće, kuća je baza iz koje sve kreće. Ako je dete iz porodice koja je funkcionalna, u kojoj se gaji toplina i ljubav, vaspitanje, gde postoje granice šta se sme a šta ne, mislim da serija ne može u velikoj meri da utiče na ponašanje”, rekla je Mihajlović.

„Južni vetar” je od jednog zanimljivog akcionog filma prerastao u nešto mnogo veće, ali ne i nužno bolje. Bez obzira na sve, ovaj vihor je još uvek prisutan. Na nama je da naučimo da razgraničimo film od stvarnosti i dobro od lošeg.

Ovde možete pročitati nešto više o razvoju naše kinematografije:

Istorija srpske kinematografije

Od iste autorke preporučujemo:

„A Bronx Тale” („Priča iz Bronksa”) – dva oca, dva sveta

Pročitajte i...