Foto: Kuća Bore Stankovića u Vranju – Aleksandra Dimković; Foto: privatna arhiva
Piše: Danica Popović
Na Elektronskom fakultetu u Nišu, grupa talentovanih studenata preuzela je inicijativu za digitalizaciju i očuvanje srpske kulturne baštine.
Kroz kombinaciju tehnološkog znanja i strasti prema kulturi, oni predstavljaju novu generaciju koja se bori da sačuva istorijsko blago Srbije u digitalnom formatu.
Kroz napore Aleksandre Stojković i njenog tima, srpsko kulturno nasleđe korak je bliže večnoj dostupnosti i očuvanju, dok je ujedno i dokaz da je tehnologija ključan saveznik u borbi za očuvanje istorije i kulture.
Aleksandra Stojković je studentkinja Elektronskog fakulteta u Nišu i entuzijasta za očuvanje i digizalizaciju srpske kulturne baštine.
Njena predanost digitalizaciji nasleđa srpske kulture i kreativna primena savremenih tehnoloških rešenja ilustruju kako mladi mogu biti nosioci inovacija koje kulturu približavaju novim generacijama, čineći je dostupnijom i razumljivijom u digitalnom kontekstu.
„Naš cilj nije da zamenimo realno iskustvo svedočenja otiscima kulturnog života koje su naši preci ostavili, i da obeshrabrimo ljude od obilazaka muzeja i monumenata. Mi želimo da te otiske zaštitimo, promovišemo i učinimo lako dostupnim za sve ljubitelje kulture, na kojoj god da se geografskoj lokaciji nalazili, i kojoj god generaciji pripadali”, kaže Aleksandra i navodi da na ovaj način prolaznost vremena biva mnogo manje zastrašujuća, jer trag ljudske kulture i napretka ostaje pouzdano sačuvan – bilo u kamenu ili u pikselima.
Aleksandra ističe kako se njeno specifično interesovanje za digitalizaciju i očuvanje kulturne baštine razvio tokom studija zahvaljujući sveobuhvatnom studijskom programu, koji obuhvata širok spektar disciplina – od matematike, elektrotehnike, obrade signala, do elektronike i računarstva, omogućavajući studentima da steknu temeljna znanja u ovim oblastima.
Bali-begova džamija u Nišu – realizovala Aleksandra Stojković; Foto: privatna arhiva
Pored toga, specijalizovani predmeti iz domena multimedijalnih tehnologija dodatno obogaćuju njihove veštine u 3D modelovanju i animaciji, audio i video produkciji, kao i u radu sa kamerama i montaži, pripremajući ih za uspešno bavljenje različitim kreativnim disciplinama.
„Celokupno iskustvo pružilo nam je značajnu širinu u stvaranju novih ideja i rešavanju problema modernog doba. Međutim, osetila sam se nespremnom na pohod u ikakvu tehnološku budućnost, svesna da još uvek nismo kroz naočare digitalizacije potpuno sagledali našu prošlost”, navodi Aleksandra.
Aleksandra primećuje da je međusobna izolacija tehničkih i humanističkih nauka, i priča o njihovoj nepremostivosti, samo stigma, nastala kao produkt nerazumevanja obe sfere. Kako naglašava Aleksandra: „savremenom, digitalnom, dobu neophodno obezbediti prisustvo istorijskog, antropološkog i umetničkog blaga, kako bismo kao društvo ostali kulturno osvešćeni, i dali primer generacijama koje nas slede”.
„Na moje veliko zadovoljstvo, sve više mladih inženjera i humanista uviđa da 3D tehnologija u kontekstu digitalizacije kulturnog dobra dobija potpuno novu dimenziju i kapacitet”, kaže Aleksandra i dodaje da su njena inspiracija i koleginice sa fakulteta – Ana Janaćković i Aleksandra Dimković, koje celoj priči pružaju timski duh, mnogo znanja i kreativnih ideja.
Od virtuelne realnosti do digitalnih muzeja
Svoje prve korake u domenu digitalizacije ove devojke napravile su pod mentorstvom profesora dr Nikole Stojanovića, autora projekta „Srbija 3D”.
Ovaj projekat, nastao u saradnji Elektronskog fakulteta i Ministarstva kulture i informisanja, za cilj ima digitalno očuvanje i promovisanje arhitektonskog kulturnog blaga Srbije, kroz VR iskustvo i interakciju sa realističnim 3D modelima.
„Rad na terenu zahteva snimanje eksterijera i enterijera izabranog objekta. Na osnovu ovih materijala se različitim tehnikama sklapaju i razvijaju 3D modeli. Neki od objekata, kao što su Manasija i Ravanica, razvijeni su za interakciju kroz virtuelnu realnost. Koleginice i ja smo kroz posmatranje ovog projekta stekle inicijalni uvid u sve veštine potrebne za ovako kompleksan zadatak”, navodi Aleksandra i dodaje da je lepota ovog posla je u timskom radu, gde se kreativno i tehničko znanje pojedinaca dopunjuju u svakom koraku.
Prilika za usavršavanje koju ističe Aleksandra je projekat na kom trenutno radi – DCbox Project. Ovaj projekat Evropske unije nastao je kao odgovor na problem manjka digitalnog kulturnog sadržaja, koji je osvešćen tokom pandemije korona virusa.
„U periodu pandemije, muzeji i razni epicentri kulturne baštine su ostali bez posetilaca, a ljubitelji ovakvih mesta bez načina da uživaju u njihovim bogatstvima. Prepoznavši potrebu za novim pozivom, stručnjaci iz humanističkih i tehničkih nauka su se ujedili kako bi podučavali prvu generaciju digitalnih kustosa, upravo kroz ovaj projekat”, kaže Aleksandra i dodaje da se od njih, digitalnih kustosa, očekuje bogato antropološko i tehnološko znanje, kao i svest o načinu na koji moderni muzeji funkcionišu, kako bi celokupno iskustvo mogli preneti onlajn.
Onlajn poseta muzeju podrazumeva digitalizaciju muzeja i njihovih postavki, implementiranje virtuelne i augmentovane realnosti, proučavanje lokalnih i evropskih zakona o zaštiti kulturnog nasleđa, i mnoge druge aspekte vođenja i očuvanja virtuelne slike muzeja.
„Nakon sticanja sertifikata za savladano teorijsko znanje u domenu digitalne muzeologije, krenula sam sa realizacijom praktičnog projekta, u saradnji sa koleginicom Anom Janaćković”, kaže nam ova mlada entuzijastična devojka koja svojom delatnošću svakodnevno svedoči o inspirativnoj mogućnosti spajanja prirodnih i društvenih nauka, digitalnog doba i umetnosti i kulture.
Ana i Aleksandra su prepoznale muzej „Ponišavlje” u Pirotu kao epicentar kulturnog nasleđa južne Srbije od neprocenjive vrednosti, i trenutno rade na njegovoj digitalizaciji.
Muzej Ponišavlje u Pirotu – realizovala Ana Janaćković; Foto: privatna arhiva
Prototip aplikacije su predstavile jula 2023. godine na Politehničkom univerzitetu u Ankoni, dok će finalna verzija aplikacije biti dostupna maja ove godine.
U vremenu kada digitalna transformacija utiče na sve aspekte naših života, poduhvati poput ovih su ključni za osiguranje da kulturno blago ne ostane zanemareno.
Kroz rad ovih mladih naučnica koje su ujedno i umetnice, shvatamo da očuvanje kulturnog identiteta u digitalnom dobu nije samo moguće, već je i neophodno za održavanje veze sa našom prošlošću, razumevanje sadašnjosti i inspiraciju za budućnost.
