Piše: Milena Živanović
Foto: unsplash.com/Jakob Owens
Ljudi su svakodnevno svedoci nastanka novih aplikacija, platforma i oblika društvenih mreža koje oblikuju društvo i njihove odnose. Ovaj fenomen je doneo značajne promene u načinu na koji ljudi komuniciraju, stvaraju, koriste informacije i oblikuju svoje identitete.
Prisustvo na društvenim mrežama kroz deljenje slika, mišljenja i interesovanja omogućava korisnicima da izgrade i održe svoje onlajn identitete.
Tehnologija se u današnje vreme menja tom brzinom da ljudi nisu ni svesni promena. Pored nje, menjaju se i oni.
Korisnici uz pomoć tehnologije mogu da budu svuda prisutni, ona briše sva ograničenja fizičkog prostora i realnog vremena.
Ekrani omogućavaju da se uvek bude u toku sa neophodnim informacijama, da se ljudi osećaju kao deo većinskih grupa, iskažu svoje mišljenje, učestvuju u debati i komunikaciji i u nekom novom prostoru, koji je javan, grade identitet koji je usklađen sa njihovim potrebama.
OD ISTOG AUTORA:
Često ponašanje i iskustvo ljudi, pogotovo mladih, pokazuje da ni ne gledaju samo u ekran, već ulaze u njega, u neki novi virtuelni prostor i svet.
Na taj način dobijaju kratkoročna zadovoljenja i podsticaj za još više konzumiranje digitalnih medija.
Kako ekran menja pojedince, njihovo ponašanje, tako menja i njihov odnos prema stvarnosti. Zahvaljujući ekranu, njihov pogled na realni svet i na fizičko okruženje postaje nerealno i manje stvarno.
Digitalni mediji imaju značajan uticaj na formiranje i oblikovanje identiteta mladih.
Preko socijalnih mreža i onlajn platformi mladi imaju mogućnost da stvaraju svoj virtuelni identitet, prikazujući sebe onakvima kakvim žele da ih drugi vide.
Ovo može dovesti do velike razlike između virtuelnog i realnog života. Mladi mogu da se pridruže različitim grupama, zajednicama koje dele zajedničke interese ili stavove, što dodatno oblikuje njihov identitet.
Uticaj na mentalno zdravlje i socijalne odnose
Prekomerna upotreba digitalnih medija može imati i negativan uticaj na mentalno zdravlje. Stalna izloženost socijalnim mrežama može izazvati strah i anksioznost.
Takođe, internet i mediji mogu biti izvor stalnog stresa, informacije koje se prenose mogu biti depresivne što može dovesti do negativnih emocionalnih reakcija i psihičkih problema.
Upotreba digitalnih medija može negativno uticati na socijalne odnose. Umesto lice u lice komunikacije, mladi se često okreću virtuelnom svetu što može dovesti do gubitka empatije i razumevanja u komunikaciji.
Pored toga, prekomerno korišćenje socijalnih mreža može dovesti do površnih odnosa i odvojenosti od stvarnog društva.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Transformacija društva kroz telekomunikacije: Pogled na prošlost, sadašnjost i budućnost
Iako su digitalni mediji neophodan deo modernog života, njihovo umereno korišćenje je ključno za opšte zdravlje, druženje i kvalitet života.
Uticaj digitalnih medija na društveni život mladih je veliki i veoma bitan. Ove tehnologije pružaju mnoge prednosti, ali i izazove.
Ključ je u balansu i usmeravanju primarne pažnje na pozitivne aspekte korišćenja digitalnih medija, kako bi mladi bili sposobni da se integrišu u društvo, uče i razvijaju.
Pojedinci na društvenim mrežama mogu da biraju kako žele da budu vidljivi drugima tako što biraju koje će aspekte svog života i ličnosti prikazati onlajn.
Upravo zbog toga što je njihov izbor, stvara se osećaj kontrole u formiranju identiteta.
Pomoću fotografija, statusa, kao i interakcije sa drugim ljudima takođe dolazi do samoizražavanja.
Pored toga što društvene mreže i internet pomažu u komunikaciji i povezanosti, javljaju se i brojni izazovi sa kojima se susreću pojedinci. To se može odnositi na društveni identitet koji se razlikuje od realnosti, kao i rizik od izolacije.
Uloga influensera u konstrukciji identiteta je velika, posebno u savremenom društvu. Oni često stvaraju neki ideal, prikazuju uspešnost i lepotu.
Baš zbog toga, neki pojedinci posmatraju influensere kao inspiraciju za kreiranje svog ličnog i socijalnog identiteta.
Način na koji mladi komuniciraju na internetu i način na koji se predstavljaju dosta govori o tome kakvi su u „stvarnom” životu i o tome kakva je njihova ličnost.
U virtuelnom svetu, položaj svih korisnika je isti, što donekle omogućava odsustvo brige povezane sa svakodnovnim stresom i zahtevima koji se javljaju u realnom životu.
One thought on “Mladi u digitalnom svetu: Balansiranje između stvarnosti i virtuelnog identiteta”
Comments are closed.