Da je naša zemlja puna mladih, ambicioznih ljudi, dokazuje i Aleksandar Mihajlović (28), dobitnik Chevening stipendije za master studije u Velikoj Britaniji. Nakon što je na Pravnom fakultetu u Nišu završio osnovne studije sa prosekom 9.94 i master sa prosečnom ocenom 10.0, nagrađen je Poveljom Univerziteta u Nišu za najboljeg diplomiranog studenta. Još jedne master studije upisaće na Univerzitetu u Saseksu u Engleskoj. Tamo će se usavršavati u oblasti ljudskog prava, koju želi da praktikuje i u Srbiji.
Aleksandrov fokus je na različitim društvenim pitanjima kao što su bračna jednakost i pravno prepoznavanje istopolnih partnerstava i istopolnih porodica. Strast za antidiskriminacionim pravom i pomaganjem ljudima najbolje se ogleda u njegovom radu sa osobama iz marginalizovanim grupa i pružanju besplatne pravne pomoći. To je ostvario kroz studentski projekat Mobilna pravna klinika, koji su pokrenuli studenti Pravnog fakulteta.
Uporan rad i posvećenost Aleksandru su doneli ne samo odlične ocene i uspeh na fakultetu, već i konkretno iskustvo. Pored rada u advokaturi, pohađao je i brojne seminare i konferencije o ljudskim pravima. Sem toga, učestvovao je na VII Regionalnom Moot Court takmičenju u simulaciji suđenja pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i na I nacionalnom takmičenju u simulaciji suđenja iz oblast zaštite od diskriminacije u Srbiji.
Zbog čega si upisao pravo? Šta te je navelo da poželiš da se baviš time?
Tokom srednje škole želeo sam da postanem lekar. Kasnije, nakon što sam dobio predmete poput sociologije, logike i filozofije, moje interesovanje je prevagnulo na sferu društvenih nauka. U studijama prava sam video spoj ovih nauka i mogućnost bavljenja društvenim pitanjima na jedan drugačiji način. Biti pravnik nije samo pitanje pukog primenjivanja pozitivnopravnih propisa, već razumevanje suštine pravnih normi i društvenih prilika u kojima se primenjuju. Često volim da napravim poređenje između prava i medicine, pa izučavanje prava posmatram kao fiziologiju društvenih odnosa. Primenom odgovarajućih pravnih normi i mehanizama otklanjamo ili bar suzbijamo negativne društvene pojave, stvarajući uslove za pravednije društvo.
Studije prava omogućavaju studentima različita usavršavanja i specijalizacije nakon diplomiranja, a samim tim i mnogo prilika kasnije na tržištu rada, što takođe smatram bitnim kada se opredeljujemo za buduća zanimanja. Svakako da je na prvom mestu važno da nas interesuje ono što upisujemo i da želimo da se time bavimo profesionalno, ali ne treba zanemariti ni određeni tržišni aspekt za vreme koje predstoji nakon diplomiranja.
Koliko si truda uložio da bi postigao uspeh koji imaš na fakultetu?
Bilo je potrebno mnogo zalaganja i posvećenosti tokom studija, ali kada vidite da uloženi trud daje rezultate u vidu uspešno položenih ispita, osvajanja različitih stipendija za pohađanje letnjih škola i drugih oblika neformalnog usavršavanja, to je svakako podsticaj da istrajete u ostvarivanju svojih ciljeva.
Kako studiranje i vannastavne aktivnosti utiču na privatni život? Da li ti je i koliko odricanja bilo potrebno?
Svakako da utiču, i slagao bih ako bih dao drugačiji odgovor. Međutim, dobrom organizacijom vremena sve to može da se u velikoj meri minimizira a samim tim i određena odricanja budu skoro neprimetna.
Kako izgleda tvoj proces učenja? Imaš li neke trikove za lakše usvajanje gradiva?
Imam jako dobro vizuelno pamćenje, tako da uvek koristim markere različitih boja, podvlačim i pišem ključne reči na marginama knjiga. To mi u velikoj meri olakšava proces učenja.
Kako se opuštaš od učenja i rada?
Obično je u pitanju druženje sa dragim ljudima i bavljenje fizičkom aktivnošću. S obzirom na to da nisam ljubitelj kolektivnih sportova, izbor pada na trčanje, biciklizam ili pešačenje.
Šta te je motivisalo da izabereš baš Saseks?
Izdvojio bih dva razloga. Najpre, Univerzitet u Saseksu jedan je od vodećih univerziteta u Velikoj Britaniji u oblasti programa ljudskih prava, što je i fokus mojih master studija. Nastavni kadar je izuzetan, specijalizovan za različite teme u ovoj dosta raznovrsnoj oblasti prava. Na primer, jedna od profesorki koja će mi predavati bila je jedan od zastupnika aplikanata u poznatom slučaju Orlandi i drugi protiv Italije (Case of Orlandi and Others v. Italy) iz 2017. godine. Univerzitet pruža studentima i mogućnost da učestvuju u određenim projektima koji se sprovode u okviru Saseksovog Centra za ljudska prava. Drugi razlog jeste i to da se Univerzitet nalazi na svega 15-ak minuta vožnje autobusom od prelepog Brajtona i na sat i po od Londona. Kampus Univerziteta je okružen predivnom šumom, tako da nakon predavanja ili učenja u biblioteci, relaksacija je na dohvat ruke.
Kako si se odlučio na taj korak da konkurišeš za stipendiju, da li si u nekom trenutku pomislio „nema šanse da od hiljadu kandidata izaberu baš mene“?
Još tokom osnovnih studija imao sam želju da deo svog školovanja nastavim na nekom od univerziteta u Velikoj Britaniji. Njihovi univerziteti jesu jedni od najboljih na svetu, i kada pogledate listu rangiranja svetskih univerziteta možete videti da je najveći broj iz Velike Britanije. Smatram da sam na Pravnom fakultetu u Nišu stekao mnogo znanja, ali da svakako treba isprobati i studije u inostranstvu. Na taj način vidite najbolje da li neke stvari treba menjati, ili se uverite u to da se i u vašoj državi radi podjednako kvalitetno.
Svakako da je tokom apliciranja bila prisutna pozitivna trema i neizvesnost da li ću proći u sledeći krug selekcionog procesa. Sa druge strane, mnogo truda sam uložio u pripremu aplikacija za Univerzitet i Chevening stipendiju, pa sam i čvrsto verovao da uspeh neće izostati na kraju. Bilo je potrebno izdržati i biti strpljiv do samog kraja.
Kako se osećaš povodom odlaska u nepoznato, brineš li da se nećeš snaći?
Svaka promena u životu nosi sa sobom određenu neizvesnost, strepnju od nečeg nepoznatog. U mom slučaju, ovu promenu doživljavam kao nešto dobro za sebe, a osećaj nelagode od nepoznatog puštam da spontano prođe. S obzirom na svoje prethodno akademsko i profesionalno iskustvo stečeno u Srbiji, ne brinem da se neću snaći. Spreman sam za nove izazove i pobede!
Koji su tvoji prioriteti u životu?
Proritet vidim u tome da svako od nas treba da postigne određen stepen unutrašnjeg mira i zadovoljstva samim sobom. Možda ovo zvuči malo egoistično, ali ukoliko to izostaje, ne možemo da funkcionišemo ni profesionalno ni na privatnom planu. Smatram da treba ulagati u sebe kroz obrazovanje, putovanja, upoznavanje novih ljudi. Jedino na taj način vidimo da mi nismo centar sveta, da i drugi ljudi imaju iste ili slične probleme. Život definitivno čine mala zadovoljstva.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Voleo bih da svoju karijeru nastavim da gradim u nekoj od nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao što su Zaštitnik građana ili Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Vrhunac svoje karijere bih želeo da ostvarim kao sudija u Ustavnom sudu Republike Srbije. Svi ovi planovi jesu dosta ambiciozni i zahtevaju mnogo truda i usavršavanja, tako da mi svakako predstoji još mnogo posla u ostvarivanju profesionalnih ciljeva.
Da li bi ostao u Srbiji da te stipendija ne obavezujena to?
Svakako da bih. S jedne strane, karijera pravnika izvan granica zemlje je vrlo teško ostvariva zbog ograničenja koja se vezuju za uslove obavljanja pravosudnih profesija. S druge strane, smatram da svojim znanjem i radom mogu da doprinesem razvoju svoje države i društva.
Šta bi savetovao drugima koji žele da budu uspešni?
Da veruju u sebe i ostvarivanje svojih želja. Uvek treba saslušati tuđa mišljenja i savete, ali naš unutrašnji osećaj je nešto što nas vodi ka ostvarenju našeg cilja. Kao što stara izreka glasi Sreća prati hrabre, samo hrabro i samouvereno!
Razgovarala: Jovana Kovačević
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Niša i Gradske opštine Pantelej.
