Toni Parsons je jednom prilikom izjavio da su Oasis primer kako uspeti bez talenta. I u neku ruku bio je potpuno upravu. Kada bi me neko pitao da li volim i slušam Oasis rekao bih „naravno“.
Džezerski žargon je definitivno „kul“, ali i drugi nemuzički aspekti, kao što su nadimci, govore o draži i privlačnosti džeza. Nadimci, naročito priče koje ih prate, predstavljaju posebno i zabavno poglavlje ove muzike.
Dobri organizatori muzičkih dešavanja znaju da je za kvalitetan nastup nekog benda ili muzičara potrebno da ti izvođači budu zadovoljni pre, tokom i nakon svog nastupa. Da bi zaista i bilo tako, organizatori pre ugovorenog nastupa od izvođača dobijaju liste sa zahtevima, takozvane rajder liste (eng. Rider lists, The backstage lists).
Postoje albumi koji vas osvoje na tren ali, ta početna dopadljivost vremenom izbledi i zamene je neki drugi tonovi. Sa druge strane, postoje i oni koji vam se, sa svakom narednom pesmom, polako uvlače pod kožu i, odjednom, shvatite da već po deseti put vrtite iste pesme. Takav je upravo EP „Iz mraka mašina“ niškog sastava Gospodin Pinokio.
Još od vremena Rubinsa i Daltona, igranki i prvih singl-ploča, Niš je važio za grad u kome rokenrol ima jaku bazu i jedan zanimljiv i turbulentan život. Prosto, nema muzičkog pravca koji nije bio makar na neko vreme zastupljen među niškim bendovima, od simfo-roka, preko gotika, sve do hip-hopa i ded-metala. Bendovi su se pojavljivali, albumi izdavali, organizovale svirke…
Godina 2016. sigurno neće toliko ostati u sećanju po nekim sjajnim muzičkim albumima koliko po tome što su neki od najvećih muzičkih stvaralaca zauvek otišli u muzičku Valhalu. No, ove godine neki od albuma koji su napravili prekretnicu u muzici, poput Nirvaninog “Nevermind”, “Metallica (Black album)” benda Metallica ili Pearl Jamovog “Ten”, obeležavaju svoje male jubileje od četvrt veka.
Jelena se 2002. godine iz južne preselila u severnu Kaliforniju gde je počela da radi na Univerzitetu Stenford, koji je smešten u predgrađu San Franciska zvanom Palo Alto (gde je i Facebook). Još uvek je na Stenfordu, i trenutno ima poziciju vanrednog profesora elektrotehnike.
Lično poznajem više stotina strip crtača, ali Vladimir Krstić Laci je jedan od svega par ljudi za koje znam da mogu da nacrtaju bilo šta, bilo kad, bilo čime – što je više nego dovoljan razlog pokušamo da dobijemo uvid u to kako ovaj crtački maestro s Nišave razmišlja…
Saša Dimitrijević je jedan od najtalentovanijih, ali i najcenjenijih karikaturista sa ovih prostora. Iako su njegov crtački talenat, kritički stav i fantastičan smisao za humor prepoznati mnogo ranije, Saša je u profesionalne vode ušao tek početkom novog milenijuma.
Јoš jedan veliki koncert u Atrijumu Univerziteta ostaje upisan u sećanja da stoji kao most iznad vremena. Deceniju unazad uvertira nastupu Cargo trija u Nišu tradicionalno bude poseta barem jedne autentične niške kafane. Običaj samom prirodom ne posebno uhvatljiv za elaboraciju iz krajnje razumljivih razloga za šaku boema. Dovoljno je reći da se dosad obišla većina onih manje poznatih uglednih birtija širom grada.
