Pišu: Emilija Andrejević, Katarina Aleksandrović, Milena Živanović, Jovan Živković i redakcija
Foto: Privatna arhiva
Studiranje na arhitekturi nosi brojne izazove, a za Danicu Petković, studentkinju Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, ti izazovi su dodatno naglašeni činjenicom da je rođena sa anomalijom obe šake i desne noge, kao i da je do svoje 16. godine imala desetak operacija.
„Na arhitekturi se dosta crta. Ovako nemam problema što se tiče držanja pribora, ali pošto postoji kratak vremenski period za izradu crteža, ja moram dugo da radim, zbog čega mi se ruka preoptereti i onda više ne mogu da crtam,“ objašnjava Danica.
Dodaje da joj hladno vreme i nagle promene temperature dodatno otežavaju rad jer su brojne operacije ostavile posledice na njene ruke.
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
Jovana Đukić: Saveti za “preživljavanje” studentima sa invaliditetom
Iako nije mogla da upiše srednju umetničku školu, pronašla je alternativu koja joj je omogućila da ostane blizu svog interesa za umetnost.
„Potražila sam nešto najsličnije tome i izbor je pao na srednju građevinsku školu, arhitektonski smer, a posle sam samo nastavila to na fakultetu.“
Građevinsko-arhitektonski i Mašinski fakultet; Foto: Jovan Živković
Njeno iskustvo sa kolegama je veoma pozitivno, a sebe ne doživljava kao osobu sa invaliditetom, što utiče i na način na koji je drugi vide.
„Moj odnos sa kolegama je najnormalniji. Pitaju me za pomoć, ali pitam i ja njih ako mogu nekako da im pomognem na vežbama.“
Prilaz za osobe u kolicima; Foto: Jovan Živković
Međutim, fakultet nije u potpunosti prilagođen studentima sa težim invaliditetom.
„Postoje neke rampe i postoji lift, ali je lift na međuspratovima, tako da do tih spratova mora da se popne ili siđe stepenicama,“ navodi Danica, ukazujući na prepreke koje postoje za studente koji koriste kolica.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Prilagođenost studentskih objekata osobama sa invaliditetom: Od izazova do primera pozitivne prakse
Smatra da su određene olakšice pri upisu na fakultet značajne i korisne, ali i da postoji prostor za poboljšanje kada je reč o pristupu profesora i asistenata studentima sa invaliditetom.
„Dobro je što nam je olakšan upis, tj. smanjen je kriterijum za upis na fakultet i upis na budžet. Čak su ESBP poeni smanjeni u odnosu na one koji nisu osobe sa invaliditetom. Ali svakako mislim da profesori i asistenti treba da pitaju osobe sa invaliditetom o njihovom stanju, kako bi bili upućeni u to“, kazala je Danica.
Lift; Foto: Jovan Živković
Kako je istakla, u njenom slučaju neki profesori su je pitali, dok su drugi samo posmatrali.
Daničin primer je samo jedan od mnogih. U narednim tekstovima obradićemo razgovore sa drugim studentima sa invaliditetom kako bismo videli kakvo je njihovo iskustvo tokom studija.
