Razgovarala: Marija Vidojević
Foto: Bojana Golubović
Dimitrije Golubović je kao dete voleo da sanjari, ali umesto da snove zadrži za sebe, odlučio je da ih oblikuje u priče. Dok su njegovi vršnjaci čitali o dalekim svetovima, on ih je stvarao.
Ne samo da je objavio svoj prvi roman, već je osvojio i zlatnu medalju na Međunarodnoj filozofskoj olimpijadi. Njegova mašta nije imala granice, a njegov um je već bio spreman za duboka filozofska pitanja.
U svakom koraku, Dimitrije je spajao literaturu i filozofiju, dokazujući da, kada um i srce rade zajedno, ni jedno pitanje, bilo ono stvarno ili izmišljeno, nema konačan odgovor.
OD ISTOG AUTORA:
Emilija Petrović: Kurs je prilika da studenti grade mreže koje će im otvoriti vrata budućnosti
Kada je prvi put uzeo olovku u ruke i počeo da stvara svoje priče, bio je još u osnovnoj školi. Iako tada nije mogao ni da nasluti kuda će ga ta kreativnost odvesti, jedno je bilo sigurno – ljubav prema pisanju rodila se iz dečje radoznalosti.
Čitajući dečiju literaturu, želeo sam da stvorim likove i mesta kakve sam zamišljao, koje bih voleo da vidim u tim pričama, prisetio se Dimitrije svog početka.
Roman „Dvanaest medaljona”, prvi deo trilogije, nastao je upravo iz te želje za stvaranjem.
Sam roman postavlja scenu za sve ono što će doći u naredne dve knjige. Trilogija u celini govori o mnogo čemu, ali u srži o borbi dobra i zla, ili pre o tome šta pod tim pojmovima podrazumevamo, objašnjava Dimitrije.
Dodaje i da su glavni junaci romana njegovi vršnjaci iz perioda kada je počeo da piše, a njihova radoznalost i potraga za avanturom vode ih u svet mašte.
Što se određenja romana tiče, u pitanju je epskofantastični roman koji se jednim delom odigrava u stvarnom svetu, a drugim u izmaštanom, rekao je Dimitrije.
Iako filozofija nije bila njegova glavna inspiracija u vreme kada je počeo da piše ovaj roman, kasnije će upravo filozofska razmišljanja postati važan deo njegovog kreativnog procesa.
Kako je cela trilogija isplanirana u tom periodu ne mogu reći da je moje poznavanje filozofije uticalo na rad. Ipak, određenih promišljanja svakako ima. Pre bih rekao da mi je spisateljsko iskustvo pomoglo pri pisanju filozofskih eseja, kaže Dimitrije.
Foto: Dimitrije Golubović/privatna arhiva
Kada je njegov prvi roman ugledao svetlost dana, porodica i prijatelji nisu krili oduševljenje.
Bio sam presrećan što je nešto što sam stvorio iz ljubavi prema književnosti i prema fantastici preraslo okvire napisanog i usrećilo ljude oko mene, istakao je Dimitrije.
Što se tiče poruka i vrednosti koje želi da prenese čitaocima, Dimitrije je oprezan.
Smatram da literatura stvorena sa ciljem da prenese jednu određenu pouku ili vrednost vrlo često može upasti u zamku slabijeg razvijanja ostalih delova, ili njihovog žrtvovanja zarad ilustrovanja te jedne ideje. Zbog toga se uvek u svom pisanju okrećem doživljajima, razmišljanjima junaka, razvoju situacija koje mogu da oslikaju određenu pouku, ali mogu dati i pogrešnu sliku, baš kao i u stvarnom životu, objašnjava Dimitrije.
Umesto toga, prepušta čitaocu da sam donosi sud o događajima i doživljajima likova, baš kao što to radimo u stvarnom životu.
Književnost nije filozofija, ona se duboko doživljava i sazreva u umu čitaoca, dodaje on, verujući da književnost ima snagu da promeni ljude na suptilan način.
Dimitrije ne krije da su mu određeni pisci ostavili dubok trag na stvaralaštvo. Kako kaže, u periodu kada je pisao prvu knjigu, na njega su uticali autori kao što su Aberkrombi, Pulman, Martin i Zelazni, ali danas su na njega utisak ostavili i pisci poput Borhesa, Džojsa, Branka Miljkovića i Gorana Petrovića.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Za budućnost, Dimitrije planira da se i dalje bavi fantastikom, ali će istraživati i druge žanrove.
Teme su raznovrsne – najviše pravde bih im učinio kada bih rekao da se bave pitanjem čoveka i da život opisuju i iscrpljuju kroz najrazličitije događaje i likove. Jedina specifičnost u koju sam potpuno siguran je da će naredna dela biti romani, otkriva Dimitrije.
On ističe da glavnu karijeru vidi u pisanju, ali bi voleo da se bavi i filozofijom.
Imam pred sobom nekoliko dela koje bih voleo da napišem, a siguran sam da će se još mnogo ideja roditi u budućnosti. Pisanje je bilo nešto čime sam želeo da se bavim otkad znam za sebe, objašnjava on.
Njegova ljubav prema filozofiji podstaknuta je pripremama za Međunarodnu filozofsku olimpijadu.
Privukla me je jer je bliska književnosti, kaže Dimitrije.
Dodaje i da mu je najveća motivacija za takmičenje bila želja da otkrije koliko može da postigne, ali i da kroz svojevrsni izgovor takmičenja posveti sebe filozofiji.
Takmičenje u Grčkoj bilo je jedno od najlepših iskustava u njegovom životu, a kako kaže, za to su zaslužne divne osobe koje je upoznao.
Ljubav prema istom predmetu može na najlepši način da zbliži decu i ljude iz čitavog sveta, dodaje Dimitrije.
Takmičenje je zahtevalo pisanje eseja na jednu od četiri zadate teme, koje takmičari nisu mogli unapred videti. Eseji su se pisali na prvom stranom jeziku, a Dimitrijev izbor bio je engleski.
Foto: Dimitrije Golubović/privatna arhiva
Priprema za takmičenje podrazumevala je dva glavna zadatka: proučavanje filozofskih škola, tekstova i problema, te vežbanje forme eseja.
Engleski mi nije bio problem, niti pisanje, kaže Dimitrije, ali ističe da mu je bilo potrebno dosta vremena da uskladi svoj stil sa traženom formom i stekne dovoljno filozofskog znanja kako bi se mogao suočiti sa bilo kojom od tema.
Na pitanje kako je osvajanje zlatne medalje na olimpijadi uticalo na njega i njegove dalje planove, Dimitrije je istakao da je shvatio da su veliki uspesi mogući uz dovoljnu pripremu i veru u uspeh.
Osvajanje medalje umanjilo je moju glad ka ostvarivanju drugih ciljeva. Bilo mi je potrebno dosta vremena da od toga napravim otklon. Sada sam spreman za druge ciljeve i zlatnu medalju posmatram kao početni korak na jednom dugačkom putu, objasnio je Dimitrije.
Dodaje i da je otvoren za nova takmičenja, ako postoje filozofske olimpijade na univerzitetskom nivou, ali sve u zavisnosti od količine slobodnog vremena koju ima.
Balansiranje između pisanja i filozofije, dok još uvek nije započeo studije, nije jednostavno, ali Dimitrije ima svoj način.
Prednost mi pričinjava što je pisanje stalni proces, delo sazreva u meni samim tim što o njemu razmišljam i što na njega nakalemljujem kroz misli koje mi dolaze tokom običnih poslova ili šetnji. Sesti i nešto napisati tek je poslednji deo jednog dugačkog posla, objašnjava Dimirije.
On vidi filozofiju i književnost kao povezane sfere, koje se nadopunjuju.
Moje filozofsko znanje pomaže mi da oblikujem ideje koje kasnije unosim u svoja dela, ističe on.
Kada je reč o savetu za mlade koji sanjaju o filozofiji i književnosti, Dimitrije ima poruku.
Radite. Čitajte, pišite, istražujte. Veliki napori su zbir malih svakodnevnih borbi.
Na kraju, Dimitrije naglašava da „na mladima svet ostaje“, i ističe važnost podrške i ohrabrenja.
Veliki pisci se ne rađaju, već grade, rađaju se veliki talenti, ali talenat se mora razviti, zaključuje Dimitrije.
Njegova poruka je jasna: podržimo mlade talente, jer oni će jednog dana oblikovati budućnost.
