Konačno – radni naslov za strip-izdanje ,,Gorskog vijenca”-
Piše: Luka Vidosavljević
Strip kao forma umetnosti postoji odavno. Za savremeni oblik može se uzeti 1826. godina i pojava ,,The Glasgow Looking Glass” magazina. Dvadesetak godina kasnije objavljen je i ,,Gorski vijenac”.
Idemo dalje. Kako je strip deveta umetnost, samim tim se pruža još jedna mogućnost za izražavanje. Pogotovo danas. Nema razloga zbog koga klasična dela ne bi doživela i svoja stripska izdanja. U inostranstvu imamo pun šleper takvih primera. Mogućnost za približavanje samog dela dodatkom crteža otvara nove mogućnosti za dramatizaciju.
Pride, smatram da se dela klasične umetnosti ovim putem mogu još više približiti savremenoj publici, gde su emotikoni i emodžiji sastavni deo svakodnevne komunikacije. Savremena publika je naviknutija na slikovitije komuniciranje. Umetnost je još jedan oblik toga. Kadar stripa je emotikon na steroidima.
Čemu ovakav uvod? Svakako ne želim da vas obeshrabrim od daljeg čitanja, već naprotiv. Uradio sam retrospektivu pokušavajući da shvatim zašto je trebalo toliko dugo da ,,Gorski vijenac” dobije svoj stripski oblik.
O, da! Nadam se da možete naslutiti moje uzbuđenje koje ne popušta još od prvog pogleda na ovaj strip. I stvarno je gotiva. Nadam se da je ovo jedan lep početak stripskih adaptacija naših klasika.
,,Gorski vijenac” sam pročitao, i dan-danas povremeno prelistam tu knjigu. „Neka bude što biti ne može, neka bude borba neprestana” pomaže u pauzi između dve spojene smene, mada je ne bih ograničio na tu situaciju. Tako da, već prema naslovu sam imao grubu skicu toga šta očekivati.
Međutim, prva strana, urađena poput postera za stare holivudske filmove ostavlja utisak. Priznajem, to nisam očekivao. Dad joke, ali šta da se radi.
Ovakvo izdanje Njegoševog klasika pruža novi pogled na samo delo, ovog puta upotpunjeno i slikovitim kadrovima. I na ovaj način se delo (koje se ne čita pre srednje škole, ako me sećanje ne vara) može približiti i mlađoj publici. Koliko sam upoznat, takvo viđenje delim sa još dosta osoba.
Dva pasusa ranije sam napomenuo kako je prva strana stripa ostavila utisak na mene, i to ne prestaje na potonjim stranama. Crtež je pitak, kadriranje urađeno taman i osenčeno u pravoj meri. Zaista, pored toga što svaka slika produbljuje određenu scenu iz ,,Gorskog vijenca”, takođe, nije napadna. Stiče se utisak da su slike tu da bi ukrasile ovaj klasik u njegovom novom odelu.
Ako bih uradio poređenje između strip-izdanja ,,Gorskog vijenca” i književnog, sem toga što u stripu ima crteža, druge razlike ne bih našao.
Crtežom se pozabavio Geza Šetet, slikar i ilustrator, koji kako sam imao prilike da vidim obrađuje teme podobne ,,Gorskom vijencu”. Na taj način smo dobili kadrove u strip izdanju ovog dela koji su svrsishodni, tj. nadograđuju samo delo. Pride su i razumljivi publici od 7 do 77, tako da se ne mora čekati docni pubertet da bi se neko upoznao sa ,,Gorskim vijencem”.
Karijera Geze Šeteta počinje davne 1977. godine, kada je objavio svoj prvi strip u časopisima ,,Jo Pajtas” i ,,SAZ”. Radovi su mu takođe objavljivani i u časopisima poput ,,Eks Almanaha”, ,,Dečjih novina” i ,,Strip zabavnika”.
Naslovnica i tuširanje strip-izdanja ,,Gorskog vijenca” pripali su Miodragu Ivanoviću. Njegove radove možete naći u izdanju ,,Eks Almanaha”, te edicijama ,,Zlatne serije” i ,,Lunovog Magnus Stripa”. Neka od najpoznatijih dela koja je uradio uključuju Velikog Bleka, Tarzana, Konana, kao i Aladina.
Zaslugom ove dvojice hrabrih autora smo dobili još jedno izdanje Njegoševog klasika. Napominjem hrabrosti, jer kako drugačije opisati da su trebala dva veka da bi ,,Gorski vijenac” dobio svoje stripsko izdanje.
Treba baciti oko na kadrove u stripu ,,Gorski vijenac” i videti taj novi dah svežine ovom delu, gde se kroz filmske scene publika približava dešavanjima koja su obeležila istoriju Balkana, a pride i nekim dubljim mislima koje prožimaju samo delo.
Sama naracija stripa ne odmiče od književnog dela, iako je možda imalo prostora za dublju dramatizaciju i intenzivniju akciju. Epski narativ prisutan u ,,Gorskom vijencu” prožima i strip. Akcenat je na četvrstatim, opisnim oblačićima, kako bi se scene približile oku posmatraču. Kružni oblačići za dijaloge su tu da čitaocu pruže doživljaj kao u pozorištu, u saradnji sa kadrovima i njihovim opisima. Sama poetika dela ovde dobija nova krila.
Recimo, odmah na početku, gde imamo scenu unutrašnjeg dijaloga vladike Danila. Vladika dominira tablom, dok su oko njega kadrovi i kaiševi unutrašnjeg dijaloga. S obzirom da u ,,Gorskom vijencu” ima dosta arhaičnih reči nepoznatih savremenoj publici (ruku na srce, nisu bile ni meni kada sa prvi put čitao to delo, s obzirom da je ), takvi kadrovi mogu pomoći boljem razumevanju.
Kako prelazite iz scene u scenu, iz kadra u kadar, epski genius loci samog dela vas ne napušta, već vam drži pažnju prikovanom za table ovog stripa. Ovi kadrovi će vas uvući direktno u filozofska načela koja prožimaju sam Njegošev klasik. Učiniti da šetate zajedno sa likovima u ovom delu.
Adaptacija literarnih klasika u strip-formi nije novitet, i drago mi je da i domaća scena pravi iskorak ka tom smeru. Neka bude prvi korak sama adaptacija, a potom zašto da ne i poneki omaž ovim delima? Ne zaboravimo strip ,,300”, delo Frenka Milera (Frank Miler). Bitka kod Termopila je iz Herodotovih istorijskih zabeleški dobila fantastičnu adaptaciju koja je sve nas naučila da se dah može zadržati dosta dugo. Ili ,,Long Džon Silver”, omaž ,,Ostrvu s blagom”. Nadam se da ćemo u skorijem vremenu videti i Vuka Mandušića u zasebnom delu. Ili neku drugu ličnost.
,,Gorski vijenac”, iako traži veću pažnju radi razumevanja, je i te kako inspirativno delo. Kroz istorijski okvir su provučene neke vanvremenske teme za razmišljanje. Ipak, ovde nema greške. Autori Šetet i Ivanović su majstorski odradili posao strip-adaptacije. Iako je možda ova forma prevashodno namenjena razumevanju dela kod mlađe publike, svakako ni ona starija neće ostati ravnodušna. Sam pripadam drugom delu publike, iako se trudim da održim mladalački duh, te opet nisam ostao ravnodušan. Početno oduševljenje nije tek tako, reda radi ili šta znam – radi postojeće slave ,,Gorskog vijenca”.
Strip je odlično urađen i uopšte nećete izgubiti vreme. Bilo da ste ljubitelj književnosti i/ili devete umetnosti, ovo je namenjeno za obe strane.
Ukoliko vas neko vreme pohode misli o suočavanju sa ovim delom, ,,Gorski vijenac” u stripu je odlična početna tačka.
Ako ste već čitali književnu formu, slobodno dajte priliku i stripu.
Nećete se pokajati.
