NJUJORK NISU POBEDILI NI TERORISTI NI URAGANI – NEĆE NI KORONA
Razgovarao: Marko Stojanović
Preveli: Andrija Stojanović i Marko Stojanović
Danski strip može da se pohvali nekim svetski poznatim autorima, kao što su Tedi Kristijansen, Piter Snejbjerg i Kristijan Hojgard. Jedno od imena koja pripadaju gornjem ešalonu danskog stripa po svojim crtačkim kvalitetima ali i po internacionalnoj karijeri svakako je i Henrik Kim Rer. Popričali smo s njim o njegovom umetničkom radu, ali i životu u gradu koji trenutno trpi najveći teret u borbi s virusom korona – Njujorku.
Osnovali ste studio „De Bla Bil“ relativno mladi. Zašto?
Jedan dobar prijatelj je putovao po Južnoj Americi godinu dana, i napisao mi je pismo sa plaže u Brazilu predlažući da otvorimo prodavnicu stripova i studio kada se vrati u Dansku. Pristao sam. Obojica smo imali po 20 godina kada smo ga otvorili. Bilo je to sjajno vreme. Svi u studiju su bili mladi, ambiciozni i puno obećavali, a svet nam je izgledao širom otvoren.
Šta se, onda, promenilo i nateralo Vas da zatvorite studio?
Studio je bio u mom rodnom gradu, Odensi, a ja sam se preselio za Kopenhagen. Bilo je više prilika za mladog crtača stripova u glavnom gradu Danske a takođe sam imao i devojku koja je tamo živela. Studio je nastavio da radi mnogo godina nakon mog odlaska, i njega su vodili i koristili mnogo mojih dobrih kolega.
Možete li reći nešto o stanju stripske scene u Danskoj našim čitaocima? Da li se promenila u odnosu na vreme kada ste Vi počeli sa radom?
Stripska scena u Danskoj je nekakva mešavina. Postoji veliki i raznoliki izbor visoko kvalitetnih izdanja, kako danskih tako i prevoda stranih stripova, ali prodaja nije tako visoka kao kada sam počinjao pre 35 godina. Šanse za danskog autora da zarađuje za život baveći se stripovima u Danskoj su sada male.
Prešli ste okean. Šta Vas je nateralo na taj potez?
Pretpostavljam da je to bila žudnja za avanturom, nagon da probam nešto novo i možda teško. Bio sam usred svojih dvadesetih, bez tereta brige o ženi ili deci, pa je prosto bilo moguće da se preselim.
Neki Evropljani dožive neku vrstu kulturološkog šoka kada dođu u SAD. Da li ste ga i Vi iskusili?
Kulturološki šok? Ne, ne baš. Njujork ume biti veoma nemilosrdan u odnosu na Kopenhagen, ali sam se navikao na njega prilično brzo. Sada mogu biti jednako bezobrazan kao bilo koji drugi tip tamo (Smeh).
U kom smislu je Njujork nemilosrdan? Da li je američka strip scena bila nemilosrdna u odnosu na onu koju ste poznavali u Danskoj?
Nisam pričao o stripskoj sceni već o sveopštem utisku grada koji nikad ne spava. On je bio, a možda je i dalje, mesto gde je mnogo više ljudi bilo u poteri za dolarom, koji se pri tom nisu uvek vladali etikom u pronalaženju načina da ga se dokopaju.
Vi se bavite kako karikaturalnim tako i realističnim stilom. Da li je izazov da se prebacujete sa jednog stila na drugi? Da li se osećate jednako prirodno u oba?
Ne, to mi nije neki izazov. Radim na taj način još od tinejdžerskih dana. Nalazim da mi je karikatura lakša od realističnog stila, verovatno zato što nisam imao odgovarajuće umetničko obrazovanje, ali sve je j@b@no teško. Imam veoma problematičan odnos sa svojim poslom.
Da li se osećate da ste u nepovoljnom položaju, zato što niste imali „odgovarajuće umetničko obrazovanje“ kako ga nazivate?
O, da, veoma. Moje poznavanje ljudske anatomije, na primer, ostavlja poprilično prostora za napredak. Takođe, sam sam sebe naučio mnogim stvarima koje bih naučio dosta brže i verovatno bolje uz pomoć nekolicine dobrih učitelja.
Možete li mi objasniti na šta ste mislili pod „veoma problematičnim odnosom sa svojim poslom“?
Obično ne volim sopstveni rad, jer u završenom radu vidim sve same greške. S druge strane, mislim da ne bih bio srećan bez bavljenja umetnosšću odnosno stripom, pa je sve to, kao što rekoh… Problematično.
Bili ste neposredni svedok terorističkog napada 11. septembra. Koliko Vam je teško bilo da nacrtate strip zasnovan na tome – a nacrtali ste dva? Na koji način je bilo različito u odnosu na crtanje prethodnih stripova?
Pa, bilo je nabijeno emocijama – u pitanju je autobiografska priča o mojoj porodici u opasnosti. Naročito je pisanje bilo teško. Pre toga sam se bavio samo fikcijom. Kada radite nešto što je zasnovano na stvarnom životu, vaš posao je da odlučite šta da ne ubacite u rad. U pisanju fikcije je upravo suprotno.
Da li ćete napraviti strip o trenutnoj bici Njujorka sa korona virusom?
Nemam planove da napravim priču vezanu za korona virus, ali ko zna šta će se desiti u budućnosti. Ako dobijem pravu ideju, zašto da ne?
Kako se Njujorčani uopšte bore sa ovom trenutnom nepogodom oličenom u virusu COVID 19? Vesti koje nam stižu iz Nuujorka su prilično zastrašujuće.
Njujorčani se nose sa koronom isto onako kako su se nosili sa 11. septembrom i uraganom Sendi – oni stisnu zube i guraju napred. Ako se lako predaš, ne opstaješ dugo u Njujorku. Potrebno je mnogo da bi potukao Njujorčane.
Živite u SAD-u a ipak radite za francuske izdavače. Može biti glupo pitanje, ali zašto ne radite za američke izdavače?
Mislim da su moj stil i način pripovedanja više evropski nego američki. Takođe, radio sam za skandinavske izdavače pa prešao da radim za francuske, i nisam imao potrebu da tražim posao kod američkih. Možda jednog dana u budućnosti? Radio sam za dosta reklamnih agencija u Njujorku i Čikagu, ali to nisu bili stripovi, naravno, već storibordi.
U poslednje vreme radite stripove zasnovane na književnosti ili istoriji, često i na obe istovremeno. Šta je to što vas čini zainteresovanim za ove dve oblasti?
Ja ih prosto obožavam. Moja baba je imala serije knjiga o istoriji sveta u 18 tomova. Čitao sam ih kao klinac kada sam je posećivao i, zapravo se nikada nisam oporavio od toga.
Pisali ste svoje stripove, a ipak trenutno radite i sa scenaristom. Koje su razlike između crtanja na osnovu sopstvenog scenarija i crtanja na osnovu tuđeg?
Volim saradnju. Sebe ne možeš iznenaditi, a druga osoba može da u strip donese nešto o čemu nikada nisi razmišljao. Saradnja je pogodna da proširi ideje nekog projekta. E sad, ovo što sam rekao na stranu, ponekad ti je potrebno da pišeš i ilustruješ svoju priču, jednostavno da bi imao totalnu kontrolu. Smatram da izmena između ova dva pristupa radu donosi ploda.
Šta biste posavetovali mladog umetnika koji počinje sa bavljenjem stripovima danas?
Drži se rokova. Ostani gladan. Radi nešto što je teško za tebe, jer je to jedini način da se razviješ kao umetnik. Da li sam pomenuo da treba da se držiš rokova?