Piše: Jovana Kovačević
Na granici Evrope i Azije leži grad podignut od strane različitih civilizacija. Kroz vekove poznat kao Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad, i, najzad, Istanbul, nalazi se na Bosforskom moreuzu, koji spaja Mramorno i Crno more.
Nije samo fraza kada se kaže da je ovaj grad spona između Istoka i Zapada, neobična mešavina Orijenta i modernog društva. Brojni narodi ostavili su svoj trag na ovom području, pa se tako u Istanbulu, sem velelepnih džamija i osmanskih palata, mogu naći i ostaci grčke i hrišćanske kulture.
Među građevinama koje su kroz istoriju menjale svoju namenu u zavisnosti od vladajućeg naroda, najpoznatija je Aja Sofija (Sveta Sofija). Građena kao pravoslavni hram, služila je i kao katolička crkva, zatim kao džamija, da bi u prošlom veku bila pretvorena u muzej. Njena arhitektura jedinstvena je među spomenicima – katedrala sa kupolom u vizantijskom stilu, okružena je sa četiri minareta (kula), izgrađena kada su osmanski vladari osvojili grad. Iako je sada otvorena za posetioce, i u njoj se više ne obavljaju religijske službe, pet puta dnevno, u vreme kada se sa svih džamija čuje molitva, i sa razglasa Aja Sofije čuje se isto.
Nedaleko od nje smeštena je i Plava džamija (Sultan Ahmedova džamija), prepoznatljiva ne samo po boji, već i po broju minareta. Za razliku od drugih, koje uglavnom imaju jedan ili dva minareta, Plava džamija ih ima šest. Njenu unutrašnjost, pokrivenu plavim pločicama, moći ćete da vidite samo ukoliko poštujete pravila odevanja: izuveni, obučeni u duge pantalone ili suknju, i, ako ste žena, sa maramom na glavi.
Pored Aja Sofije i Plave džamije nalazi se Topkapi palata. Mnogima poznata iz serije „Sulejman Veličanstveni“, koja je u njoj snimana, Topkapi palata jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija. Unutar debelih zidina nalaze se ostaci palate, harema i drugih građevina pretvorenih u muzej. Ova palata služila je kao sedište osmanskih vladara sve do 19. veka, kada je izgrađena Dolmabahče palata. Smeštena na samoj obali Bosfora, Dolmabahče svojim izgledom odudara od tradicionalnih turskih građevina. Projektovana je po uzoru na evropske dvorove, ali je i pored toga zadržala tradicionalnu strukturu, gde su zvanični deo (selamlik) i harem odvojeni. Raskošne odaje takođe su uređene u zapadnjačkom stilu – nema raznobojnih ćilima ni otomana i divana, ali je zadržan uobičajen izgled mermernih turskih kupatila.
Pored ovih najpoznatijih građevina, Istanbul poseduje još mnogo lepota, ali potrebno je mnogo vremena da bi se sve obišlo. Ipak, u parku maketa Miniaturk možete videti sve značajne građevine iz cele Turske, ali i one iz naših krajeva građene kada su oni bili pod turskom vlašću. Tu su minijature tvrđava, mostova, palata, džamija, grčkih hramova, rimskih amfiteatara, ali i univerziteta, stadiona, aerodroma i železnice.
Kao što se da videti, ostaci različitih kultura prisutni su na ovom području. Tako se u srcu Istanbula nalazi i Carigradska patrijaršija, koja za pravoslavne vernike redovno održava bogosluženja. Pored toga, vrata Patrijaršije svakodnevno su otvorena posetiocima i hrišćanske i islamske veroispovesti koji dolaze da pogledaju prelepe mozaike koji prikazuju svece, kao i relikvije koje se čuvaju u crkvi.
Ipak, za potpun doživljaj ovog grada nije dovoljno videti samo poznate znamenitosti. Da biste iskusili sve čari turske kulture, morate zaći u skrivene uličice, ući u gužvu i, što je najvažnije, krenite pešaka. Spremite se da hodate jako strmim putevima, jer je grad smešten na veoma brdovitom terenu. Tu ćete videti antikvarnice, poslastičare, restorane i druge raznovrsne radnje, smeštene u raznobojnim ulicama u kojima je uvek gužva. Najbolje je početi od Kapali čaršije – ogromne pijace otvorene još u 15. veku. U više od 60 ulica kroz koje se ona prostire može se naći najraznovrsnija roba: od turskih delikatesa, kozmetike, odeće, do nameštaja i prodavnica ručnih radova. Među brojnim tezgama smeštene su i čajdžinice i restorani, čiji su stolovi neretko smešteni na samoj ulici. Pored cenkanja pri kupovini, koje se ovde smatra obaveznim, sasvim je uobičajeno da vas prodavci ponude čajem kada im uđete u radnju. Jedna od zanimljivih ulica je i Džezajir (Cezayir sokaği), poznata i kao Francuska ulica. Ova uska ulica, smeštena na strmoj uzbrdici, ispunjena je kafićima i restoranima, dekorisanim biljkama, fontanama, svetlima, i sve to u najrazličitijim bojama.
Ako rešite da se upustite u obilazak skrivenih blaga Istanbula, videćete da je evropska strana živopisnija od azijske. Kaldrmisane ulice, zanatske radnje, ulični prodavci koji se svojski trude da privuku ljude, raznorazni mirisi i muzika koja dopire naizgled niotkuda čine ovaj deo grada jedinstvenim. Za razliku od haotičnog evropskog dela, azijska polovina mnogo je mirniija. Do nje se može doći prelaskom veličanstvenog Mosta mučenika 15. jula, koji je prvi most koji je povezao obale Bosforskog moreuza. On vodi pravo do naselja Uskudar, u kome se osim kuća karakterističnih posebno za tu oblast, mogu videti veličanstvena Bejlerbeji palata, Šakirin džamija, koja se po svojoj modernoj arhitekturi razlikuje od drugih džamija, zatim Devojačka kula na samoj obali Bosfora. Panorama čitavog grada najbolje se vidi sa vidikovca Čamlidža, koji je takođe na azijskoj strani.
Zanimljiv je i most Galata, koji se nalazi na Zlatnom rogu, vodenoj površini koja razdvaja stari i novi deo evropske strane grada. Ukoliko ga prelazite vozilom, videćete brojne ribolovce kako zamahuju štapovima preko ograde mosta, ali ako krenete pešaka, ići ćete donjim nivoom mosta, koji je zapravo pešačka zona puna restorana i čajdžinica iz kojih se pruža neverovatan pogled.
Istanbul je pun zanimljivih mesta koja nisu u turističkim vodičima. Dok hodate ka poznatim atrakcijama, obratite pažnju na mesta kroz koja prolazite, jer sigurno ćete videti nešto interesantno. Nemojte se iznenaditi ako na klupi, motoru, pod tezgom, naiđete na mačku, jer Istanbul ih je prepun, a stanovnici ovog grada gaje posebnu naklonost prema toj životinji. Spremite se da se probijate kroz gužve i danju i noću, sem nedeljom, kada nema otvorenih radnji a ulice su puste. Usudite se da probate turske specijalitete: kebab, ribu u hlebu, sahlep, tradicionalne poslastice i, naravno, čaj. I, što je najvažnije, ne plašite se da se izgubite – tako ćete najbolje doživeti ovaj grad.