Razgovarala: Ana Stojanović
Jasna Stojanović je apsolventkinja Filozofskog fakulteta na Departmanu za ruski jezik i književnost. Dolazi iz Velikog Drenovca kod Aleksinca, i osim što uspešno završava studije, poseduje i talenat za folklor i solo pevanje. Uporedo sa Pravno-poslovnom školom završila je Osnovnu muzičku školu “Vladimir Đorđević” u Aleksincu, odsek solo pevanje. Trenutno je član kulturno-umetničkog društva “Biser” u Draževcu, a korake je učila u KUD-u “Vidovdan” u Velikom Drenovcu, GKUD-u “Aleksinac” i KUD-u “Abrašević” iz Niša. Dobitnica je nagrade Opštine Aleksinac za najboljeg studenta prošle godine.
Kada se pojavila rang lista za upis na fakultet ti si zauzimala prvo mesto. Kada se kod tebe rodila ljubav ka ruskom jeziku?
Ruski jezik sam upisala 2016.godine. Najviše me je motivisala razredna koja mi je predavala ruski jezik u osnovnoj školi, odnosno od petog do osmog razreda. Tek tada sam shvatila da je ruski jezik ljubav ka kojoj težim. Zahvaljujući njoj zavolela sam rusku gramatiku, rusku muziku. Jednostavno, osetiš kada nešto zavoliš, kad ti je blisko srcu. Ne znam kojim rečima to da opišem, jednostavno sam se pronašla u tom jeziku. Znala sam da neću ništa drugo upisati, pogotovo ne nešto što se uči napamet.
Kako si postigla da položiš sve ispite sa najvećom mogućom ocenom i da pritom imaš vannastavne aktivnosti?
Nisam očekivala takve rezultate. Ja sam jednostavno osoba koja mnogo radi, koja se mnogo trudi. Mnogo je bitna upornost, volja, inspiracija, motivacija. Naravno, tu su i padovi, ali, hvala Bogu, kad padneš ponovo ustaneš. Ideš dalje. Pored toga, pre pripreme sam završila i nižu muzičku školu za solo pevanje, završila sam Pravno-poslovnu školu sa svim peticama, tako da sam bila potpuno iznenađena tim uspehom.
Koje karakteristike su neophodne da bi student bio uspešan?
Nikada sebe nisam smatrala uspešnom osobom zato što sam skromna. Ako ti navodiš da sam uspešna osoba, onda je ok. Do uspeha je potrebno samo malo, ali najbitnije je samopouzdanje. Ukoliko nemaš samopouzdanja, ne veruješ u sebe, uspeh nije uopšte zagarantovan.
Izdvojila bih samopouzdanje, neprestan rad, trud, motivaciju, cilj ka kome neprestano težiš. Ukoliko nemaš cilj ka kome težiš, ne možeš ni biti uspešan jer nemaš predstavu u kom pravcu ideš, tačnije kuda sve to vodi.
Ko ti je najveća podrška ka ostvarenju ciljeva?
Najveću podršku vidim u sebi. Ja sama sebe motivišem kada je potrebno. Najveću podršku imam od porodice, prvenstveno od sestre, mog sadašnjeg supruga, a sa druge strane pre je bio i otac.
Koliko si spremna da znanje dobijeno na fakultetu primeniš u Srbiji?
U potpunosti sam spremna. Naravno, zašto ne bih bila. Spremna sam decu da podučavam na teritoriji Srbije, Aleksinca. Biće prilika. Život je preda mnom.
Koji su ti planovi u narednih pet godina?
U životu nema planova, čovek kuje planove, a Bog se smeje. Da završim fakultet, videćemo dalje. Život je preda mnom, ali nadam se da ću se ostvariti kao profesor ruskog jezika zato što jednostavno želim da podučavam decu.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane opštine Aleksinac.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
