Piše: Jovan Živković
Rimski legionar bogate istorije. To nije nešto što ćete često čuti o Zaječaru, iako je nedaleko od ovog grada rođen rimski car Galerije.
Prva asocijacija na Zaječar biće sigurno pivo, tu i tamo provući će se jedan od najstarijih rok festivala – „Gitarijada”, dok treću asocijaciju možemo svrstati u kategoriju ostalo.
Danas, Zaječar je grad koji njegovi stanovnici uzimaju za prestonicu istočne Srbije. Doduše, prestonica iz koje ljudi odlaze, ali za one koji u njega dođu, Zaječar ima šta da ponudi.
Ako izaberemo neki kraj kao prvi, postoji mogućnost da uvredimo one koji dolaze iz suprotnog dela grada, a kako su Zaječarci osetljivi po pitanju svog komšiluka, najbolje je da ovu priču počnemo od centra.
Pivo i burek – ne brinite, nije kombinacija za doručak
Najlepša stvar svakog jutra jesu kafa i doručak, a za doručak ovog puta uzećemo ni manje ni više nego burek. Kod rampe, na tri minuta bržeg hoda od centra, nalazi se pekara čiji se jak miris svežih peciva oseti sa prvim petlovima.
Ako biste od pekare krenuli desno, vrlo brzo bi vas omamio miris piva, budući da je pivara u kojoj se proizvodi čuveno zaječarsko pivo odmah na uglu. Pivo ćemo ipak ostaviti za večeras.
Foto: privatna arhiva
Na drugom uglu nalazi se Popova plaža. Postoji više priča zašto baš popova, ali ono što je za vas najbitnije jeste to da vam je pristup moguć iako niste pop.
Put kroz Popovu plažu upoznaće vas sa prodavcima točenog sladoleda i limunade sa sladoledom, penzionerima koju okupiraju klupice i roditeljima koji su decu izveli na igralište.
Tu su i tereni za fudbal sa travnatom i betonskom podlogom, teren za basket i teretana na otvorenom – koji će sve ljubitelje sporta sačekati do popodneva.
Po izlasku sa Popove plaže naići ćete na teren za mini-golf koji je pre deceniju vrveo od ljudi koji su uživali u igri na nekim zaista ludim terenima, a koji danas udomljava patke, guske i paunove.
Nedaleko od Popove plaže nalazi se Plavi most, a preko njega naselje Kotlujevac, dom Fudbalskog kluba „Kablovi”. Kotlujevac ima i sopstveni Dom kulture u kome se održavaju razne priredbe ali i premijere filmova.
Foto: privatna arhiva
Ovde se nalazi i kompleks zgrada poznatiji kao „ključ” u kome se u letnjim mesecima organizuje jedan od najpoznatijih turnira u basketu „Dođi na basket”.
Na ovom turniru, poslednjih godina učešće uzimaju i ekipe iz drugih mesta u Srbiji, a organizatori svake godine dovode neka od poznatih imena naše hip-hop i trep scene, kako bi uveličali finalni događaj.
Pravo preko tzv. novog mosta, renoviranog još pre deset godina, put iz Kotlujevca vodi u nekoliko pravaca. Levo su Stop šop i centar gde ćemo se družiti uveče.
Naselja Podliv, Šljivar i Lubnički put nalaze se desno, i njih, osim glavnih puteva, povezuju i brojne zanimljive putanjice kroz šumu i kraj reke.
Koracima Rimljana i Turaka
Ipak, naš put nastaviće se pravo, ka jednom većem zelenilu. Park-šuma Kraljevica je još jedna atrakcija ovog grada.
Dom je dveju tvrđava iz Prvog srpskog ustanka, stepenica oko čijeg se porekla biju Rimljani i Turci, spomenika Ljubi Didiću, starog i novog stadiona Fudbalskog kluba „Timok”, sportske hale, gradskog bazena, igrališta za decu, fakulteta za menadžment i, do pre nekog vremena, netaknute prirode.
Za obilazak svih ovih destinacija potrebno je nekoliko sati, a sigurno ceo dan ako ste došli u neki od tri termina kada se održava vašar.
Reč je o prazniku koji ovaj grad obeležava, o paradi šarenila, muzike i valjanog ukusa (ako samo o hrani govorimo) – kome se raduje i staro i mlado. Na zaječarskom vašaru možete naći sve „od igle do lokomotive”, i to bukvalno lokomotive iz zabavnog parka za decu.
Takođe, na ovom prostoru se, tokom leta, održava i „Gitarijada”, festival rok muzike koji je značajan za afirmaciju novih bendova, ali koji je i draga stanica onim starijim, dobro poznatim sastavima.
Odmah pored nalazi se i hipodrom, a iznad njega Konjički klub, više namenjen ljudima nego konjima. Konjicki klub je mesto u kome se organizuju neke od najboljih žurki i gde može dobro da se pojede i popije.
-
Vranje – grad sevdaha i meraka
-
Paraćin – grad sa bogatom istorijom i tradicijom
-
Kladovo – mesto gde je Dunav najlepši
Nakon tolike šetnje stomak prosto ogladni. Pošto ćemo centar grada ostaviti za uveče, zaputićemo se ka naseljima Avnoj, Vlačić i Višnjar. Tu postoje nekoliko restorana i kafana sa zaista pristupačnim cenama i bogatim izborom hrane.
Janije predstavljaju jedno od autentičnih jela ovoga kraja. Nešto najsličnije ovom specijalitetu bio bi gulaš, s obzirom na to da se radi o kuvanom, sitno iseckanom mesu sa krompirom, paprikom i raznim začinima.
Ukoliko ste pak više zainteresovani za neka univerzalnija jela, gotovo na svakom koraku možete naići na kvalitetan roštilj, pečenje ili, ako ste u žurbi, brzu hranu: pljeskavice, pice, palačinke itd. Ipak, šteta bi bila da bar ne okusite ponešto od velikog izbora sireva i suvog mesa ove sredine.
Kad smo već spomenuli naselje Višnjar, treba istaći da je naziv upravo proistekao od višanja po kojima je ovo naselje poznato. Tu je i čuvena višnjevača, ali i brojne druge vrste rakija koje domaćini ovog grada sami prave. (Jer se ne ide ručak bez nekog aperativa da probudi apetit.)
Foto: privatna arhiva
Posle prijatnog obedovanja, valja nastaviti šetnju ka jedinom kutku Zaječara koji nam je ostao – Belom bregu. Ali, pre ovog naselja, upoznaćemo se sa Ostrvom, jednim specifičnim mestom.
Naziv je dobilo zbog svoje lokacije, jer je smešteno između nekoliko ulica, praktično u središtu raskrsnice. Ovo mesto čini jako uzak park sa tek nekoliko klupica, malo travnate površine i česmicom u njegovom središtu.
Odmah prekoputa Ostrva je jedan od najpopularnijih noćnih klubova u Zaječaru – „54”.
No kako se bliži veče, dobro bi bilo požuriti i obići Beli breg pre nego što nas uhvati mrak. Kao periferija Zaječara, ovaj kraj nema šta da ponudi sem zanimljivih priča na granici između istorije i legende.
Tako, ovde možete naći još jedne turske/rimske stepenice, ukleti prolaz ka starom putu za Nikoličevo, groblje duhova i bunker iskopan pre desetak godina, tik do ulice koja je deo magistralnog puta ka Paraćinu.
Jedan od tužnijih simbola ovog naselja i samog grada je nekadašnja fabrika „Kristal”, tj. ono što je od nje ostalo. U vreme bivše Jugoslavije, ova fabrika bila je među najvećim proizvođačima stakla u Evropi, zapošljavala ogroman broj ljudi i činila osnovu privredne snage Zaječara.
„Kristal” je posedovao i sopstvene sportske klubove, a jedno vreme bio je i generalni sponzor „Crvene zvezde”. Danas su mnogi delovi razrušeni, dok se pojedini prostori izdaju drugim firmama.
Noćni život iliti prosto – život
Kada smo obišli i ovaj kraj, a veče polako pada, red je da posetimo i glavno mesto življenja svih Zaječaraca, logično, centar.
Kako ne bismo prolazili putem kojim smo išli ujutru, proći ćemo preko Kopaoničkog mosta (nazvanom po zgradi pored njega, koja se iz nekog razloga zove „Kopaonik”) i nastaviti putem između pivare i Popove plaže.
Tu ćemo proći kroz Železničku stanicu, dom novih vozova i sporih pruga, od kojih se deonica ka Nišu renovira skoro četiri godine. Pravo sa Železničke stanice prostire se ulica pokrivena kaldrmom.
Do pre samo nekoliko godina, ovo je bila prava zanatska ulica gde se nalazilo nekoliko radnji u kojima su starije zanatlije ljudima popravljali obuću, krojili odela i prodavali ili menjali belu tehniku.
Put ka centru je odmah levo, ali pre skretanja bilo bi lepo napraviti manji krug kroz jednu uličicu, takođe po nečemu posebnu.
Radi se o Ulici Timočke bune gde se nalaze: crkva u kojoj se obeležava slava grada – Mala Gospojina, i pozorište nazvano po najpoznatijem glumcu ovoga grada, maestralnom Zoranu Radmiloviću.
Ulica je zatvorena za vozila, tako da uveče, posebno u letnjim mesecima, sve vrvi od ljudi. U njoj se nalazi i džez kafić za ljubitelje opuštene atmosfere i velikog izbora čajeva, dok se iznad pozorišta nalazi spomenik Zoranu Radmiloviću.
Foto: privatna arhiva
Red je došao i na centar grada, mesto koje je leti ukrašeno ljudima, a zimi raznoraznim prazničnim dekoracijama. U samom centru grada ranije je bila česmica, ali je pre nekoliko godina pomerena ka parku, pa je sada na tom mestu ostala prazna betonska površina.
U centru se, tokom godine, održavaju razne manifestacije, sportske i kulturne. Jedna od najpoznatijih je „Izađi mi na teglu”, krajem septembra, koja predstavlja takmičenje u pravljenju ajvara.
Ipak, vratimo se noćnom obilasku centra. Odmah prekoputa nalazi se red kafića sa, ako ste izabrali letnji period za dolazak, otvorenim baštama. Kafa i pivo, u zavisnosti od toga šta preferirate uveče, dostupni su u pristojnom izboru po finim cenama.
Ukoliko ste veliki ljubitelj piva, na samo dva minuta naći ćete „Beer bar”, mesto sa ogromnom ponudom piva. Kafići su uglavnom puni mlađeg sveta najčešće srednjoškolaca, dok zimi i leti svraćaju i oni malo stariji, koji studiraju ili rade u nekom drugom gradu.
Kako se bliži i vreme večere, treba negde sesti i dobro pojesti. Pod uslovom da ste ručali neko meso poput roštilja ili pečenja, ne brinite, Zaječar nije ostao bez ponuda.
Nekoliko picerija nalazi se oko centra, a osim pica, u ponudi je i veliki izbor pasta, piroški i palačinki. A kad smo kod palačinki, u pabu kod centra ili restoranu pored Železničke stanice, možete naručiti pohovane palačinke sa šunkom i kačkavaljem, izvrsnog ukusa.
Ako ste ljubitelji noćnog života, pored pomenutog kluba „54”, na samo pet minuta od centra, ka gradskoj bolnici, naići ćete na klub „Rojal”. Blizu centra su i bilijar klubovi „Bumbar” i „Bonaparta”, a u letnjim mesecima, na bazenu na Kraljevici, organizuju se i nezaboravne „Pena party” žurke.
Foto: privatna arhiva
Sve u svemu, Zaječar je mali grad koji svakome ponešto može ponuditi – kako sâm grad tako i njegova okolina.
U blizini su i vanzemaljcima naseljen Rtanj, Rgotsko jezero sa prelepom peščanom plažom, čuvena i dobro očuvana rimska palata Romulijana, gde je rođen car Galerije, a odmah pored je i Bugarska.
Međutim, ako želite da obiđete sva ova mesta (izuzev Bugarske), trebaće vam dan duži od 48 časova.
