Foto: Canva
Piše: Katarina Aleksandrović
„Ljubav se sastoji od jedne duše koja nastanjuje dva tela”, rekao je davno Aristotel iako za ovo jako osećanje ne postoji tačno određena definicjia. Ipak praznik koji simbolizuje i slavi ljubav obeležava se svake godine 14. februara.
Od ljudi koji ne propuštaju obeležavanje Dana zaljubljenih, preko onih koji ni ne obraćaju pažnju na njega, pa sve do konzervativaca koji su žustro protiv praznovanja ovog dana, na našim prostorima povodom Dana zaljubljlenih mišljenja su podeljena.
Verski aspekt i sociološka objašnjenja
Najveći problem javlja se oko činjenice da je Dan zaljubljenih katolički praznik koji smo mi preuzeli, a tog dana se u pravoslavlju obeležava Sveti Trifun. Iako pravoslavlje ustvari prepoznaje čak dva Sveta Valentina, oni se ne obeležavaju istog dana kada i u katoličanstvu.
U medijima možemo da naiđemo i na informacije o „Srpskom Danu zaljubljenih” koji se obeležava 12. avgusta, ali studentkinja treće godine Pravoslavno Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Sara Dimitrijević, skrenula je pažnju da ta informacija nije tačna.
Pored Svetog Valentina koji je isti kao kod Rimokatolika, postoji jos jedan Sveti Valentin koji je živeo u isto vreme kao i već spomenuti, a koga naša pravoslavna crkva proslavlja 30. jula po starom kalendaru, a 12. avgusta po novom. Taj dan ne mozemo nazivati srpskim Danom zaljubljenih jer jednostavno nema smisla, a nema ni potrebe za tim, poručila je ona.
Ističe kako je konkretno u Srpskom pravoslavlju na neki način svaki praznik ispunjen ljubavlju prema našim najbližima.
Srpska pravoslavna crkva nema jedan praznik koji obeležava ljubav jer ustvari svi praznici u pravoslavlju predstavljalju ljubav prema svojim bližnjima i Hristu, rekla je Sara.
Takođe, dodala je da katolički praznici i njihovo preuzimanje konkretno nisu pogubni za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Danas se praznici sve više odvajaju od religije, a svaka mogućnost da se napravi veći profit biće iskorišćena, što nije slučaj samo sa Danom zaljubljenih. Upravo to bliže je pojasnio Vuk Dinić, asistent na Departmanu za Sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu.
Praznici generalno gube dosta od svog religijskog aspekta i više se okreću ka tom komercijalnom i socijalnom aspektu. Dan zaljubljenih je samo jedan od primera, slično se dešava i kada je Noć veštica ili Nova godina, objasnio je on.
Takođe, ukazuje i na činjenicu da ljudi ne obraćaju pažnju na religijsku tačku gledišta, ali da postoje i oni koji se striktno drže crkvenog kalendara.
Ljudi se ne osvrću toliko na religijski aspekt već samo žele da taj dan iskoriste da se opuste sa bliskim ljudima, u slučaju Dana zaljubljenih to je partner/ka. Naravno imate i taj drugi deo društva, više konzervativan koji svake godine uzvikuje “Nije Dan zaljubljenih nego Sv. Trifun!” ali je to postalo toliko izlizano da je postalo mim, bliže je pojasnio Vuk.
Poručio je i da preuzimanje praznika nema religijsku osnovu već da je njegovo prihvatanje posledica globalizacije.
Istorijski pregled Dana zaljubljenih
Dan zaljubljenih je ustvari Dan Svetog Valentina u katoličanstvu. Iako nije istorijski tačno utvrđeno kada je jedan od najpopularnijih praznika na svetu počeo da se proslavlja, smatra se da njegovi koreni sežu do paganskih običaja.
Foto: Canva
Oni su sredinom februara slavili Luperkaliju, festival plodnosti koji je trajao tri dana.
Kada je preuzela vlast, crkva nije dozvoljavala trodnevnu proslavu i običaje ovog festivala zbog čega su i odredili 14. februar kao dan Svetog Valentina. Ipak, u to vreme nije postojala namera da se ovaj praznik i svetac na bilo koji način povežu sa romantičnom ljubavlju.
Sveti Valentin bio je episkop koji je živeo u trećem veku u Rimskom carstvu. U to vreme, vladar je bio Klaudijus II koji je zabranio da se neoženjeni muškarci koji su u vojsci venčaju.
Po njegovom mišljenju, muškarci koji su u službi biće mnogo bolji ratnici ukoliko nemaju žene o kojima će misliti ili decu. Samim tim, ceo njihov fokus bio bi usmeren na bitku.
Sveti Valentin se pobunio protiv te odluke jer je bio uveren da niko ne poseduje pravo da zabrani ljubav, pa ni vladar. S tom mišlju, venčao je prvi par u tajnosti. To je nastavio da radi i smatra se da je venčao na stotinu parova na isti način.
Kada su ga otkrili, osudili su ga na smrtnu kaznu. Za ono vreme koje je proveo u zatvoru čekajući na izvršenje, parovi koje je venčao su ga posećivali i donosili mu cveće. Zato se i veruje da postoji običaj poklanjanja cveća za Dan zaljubljenih.
Tek u 14. veku ovaj svetac kreće da se povezuje sa ljubavlju.
Neke zanimljivosti koje se tiču Dana zaljubljenih je da su najčešći pokloni parfemi i cveće, specifično crvene ruže, a da se Kupidon, koji je u savremenoj kulturi prikazan kao krilati dečak koji poteže luk, sve češće upotrebljava kao simbol Dana zaljubljenih.
