Dejan Nenadov, Žan-Lik Istin – Legenda o Isu (Komiko)
ISPOVEST O IZGUBLjENOM GRADU
Piše: Luka Vidosavljević
Naslov je integralni deo svake priče. Iako bih možda kritičkije trebao da ispisujem ove redove, bojim se da to neće biti slučaj. Avanturi kakvu predstavlja album „Legenda o Isu“, može se prići i iz perspektive kritičara, međutim mišljenja sam da bi to suviše uštirkalo doživljaj čitaoca prema ovoj, slobodno možemo reći avanturističnoj pripovesti. Ovo nije samo priča o jednom izgubljenom gradu, već i osobama koje su igrale ključnu ulogu u njegovoj šarolikoj istoriji. Njihovim željama, radostima i tugama, ljubavima i smrtima. Iz perspektive onog ko je sve to proživeo i, teško je reći bio dovoljno srećan, da dočeka da o tome priča. Ni manje, ni više, već jednom od onih kojima je tuđi prosperitet uvek bio trn u oku. Kojima je jedino sveto vlastito materijalno bogatstvo, a ka tuđem streme poput zvečarki.
No, sve je to počelo daleko pre i samih naznaka o avanturi takvih dimenzija. Sa jednim dečakom koji nije stremio ničemu višem, do da bude dostojan naslednik svog oca, poglavice piktskog plemena Makderip. Zvuči kao klasičan uvod u tolkinovsku avanturu? Nemojte da vas to zavara. Pre svega, moramo biti svesni da je Tolkin postavio izvesne standarde na području fantastike, koji se ne mogu mimoići. Mogu se kopirati. Ali to nećete dočekati u „Legendi o Isu“. Ovde ima tolkinovskih elemenata, ali ispričanih na način koji će vas bez daha voditi od kadra do kadra.
Uvodnik ove priče francuskog scenariste Žan-Lik Istina i novosađanina Dejana Nenadova, počinje dugo nakon što je od svih i svega preostao samo jedan junak. Poslednja karika legende ka kojoj i dalje streme krvoslednici u jagnjećim kožama. Kao što i dolikuje avanturisti poput njega, Gradlon, glavni protagonista je samo starac koji želi da u samoći dočeka svoje poslednje dane zajedno sa svojim demonima. Ipak, đavo je uvek vreba iz prikrajka, te se tako pred dugim hodnikom koji vodi do mesta koje deluje kao da je negde drugde i gde glavni junak u miru prebiva, pojavljuje se monsinjor Antonije, pravo iz Rima. Po nalogu svog pretpostavljenog i sa dosta pitanja koja otvaraju stare rane. No, kako bi rekao jedan od bardova domaće muzike, stari vuk je još u punoj snazi, te zmijoliki monsinjor nailazi na staložen doček kakvom se nije nadao. Gradlonova ispovest vraća njega, monsinjora i čitaoca u njegovu mladost. Dok je učio da se bori oružjem i sa svojim ljubomornim i prevrtljivim bratom Kormakom, koji se svim silama trudi da svog brata liši izvesnog tereta iznad njegovih ramena, dolazi vreme kada je dobio svoje tradicionalne piktske tetovaže od druidkinje Kutven, koja će mu biti i duhovni vođa, ali će istovremeno i odigrati značajnu ulogu u njegovom profilisanju kao ratnika.
Kada mu po principu „a mustaći, a ženidba“, samo bez mustaća, dođe vreme da se skrasi, što će on odlučno odbijati, sudbina će upraviti Kutven da se umeša i pošalje mladog Gradlona na ostrvo Skaj, tamo gde obitava čarobnica Skatah i njene štićenice, među kojima je i vrhunska ratnica Ben Gen, uz čiju će pomoć mladi ratnik izbrusiti svoje veštine maltene do savršenstva. Što ne bi trebalo da bude čudno, obzirom da je tu bio obučavan i Kukulen? Pored obuke u borbi raznim oružjima, Skatah će Gradlonu i pružiti priliku da upozna sebe, i dubinama svoje svesti pronađe boga koji će mu nagovestiti sudbinu i pružiti znanje kako bi je u pravom trenutku prisvojio. Taj susret sa bogom Taranisom u onostranom svetu do kojih se dolazi kroz zaboravljena vrata duboko i daleko unutar podsvesti obeležiće mladog Gradlona uslugom koja će kasnije uticati na tok mnogih sudbina. Izbrušen kao ratnik, vratiće se u svoje pleme kako bi nasledio mesto ratničkog vođe od svog oca Brana koje mu po pravu pripada, samo da bi teška srca shvatio kako više ništa nije isto. Gradlonov prevrtljivi brat Kormak, koji je prisvojio klan za sebe, nateraće svog mlađeg brata u izgnanstvo zajedno sa nesuđenom saputnicom, onom koja će mu roditi dete i zbog čije ljubavi će Gradlon izgubiti dušu, njegova žena život, a njihovo nerođeno dete će biti obeleženo osvetom još pre nego da pređe dveri gospe Smrti ka ovom svetu dočekano njenim glasnicima… Koji će možda još tada preodrediti sudbinu namenjenu mladoj Ahes. Da gde god bude koračala.
Kada Ahes bude konačno stasala i dokazala svoje borbene sposobnosti, zajedno sa Gradlonom poći će u osvetu za smrt svoje majke. Na sve zaslužne, sem na jednog. Onome koji je Ahesinim zaštitnicima pružio priliku da još nerođenoj devojčici pruže priliku za ulogu koja će odigrati. A njihova gospa i oni znaju itekako biti zahvalni… Rimski manijak će dobiti zasluženo uz lekciju o estetskim vrednostima. Njegov gospodar, i dalje ništarija od čoveka, sa dodatkom otromboljenog stomaka kao rezultatom oholosti, biće poslužen kao gozba dobrim prijateljima mlade gospe Ahes. Tada će se Gradlon i ona naći pred početkom njihovih novih života, sa kraljevstvom na raspolaganju i stanovništvom koje nije preterano volelo prethodnog kralja koji je završio na švedskom stolu. Tada će i doći vreme za iskazivanje ljubaznosti prema Vortigernu, onom koji im je oboma pružio priliku… Koju će mu oni zdušno uzvratiti, spasivši mu život i omogućivši mu slobodu… Koju će doduše svo troje morati da potraže na drugom mestu. Jer sudbina ne voli da smrtnici puno mešetare po njenoj tabli, ali i ume da zažmuri na jedno oko kada nije baš sve po njenom.
Njih troje će tada krenuti u novu avanturu, preko mora ka zemlji koja im nije obećana i koju će morati da steknu čelikom i krvlju. Tek kada budu pomislili da će ovaj nesporazum rešiti na tradicionalan način na prostranijoj livadi, uključiće se gospodar te zemlje sa svojim kecom iz rukava, a Taranis će zatražiti svoju uslugu. Tek, pokazaće se da i bogovi, kao i sudbina umeju da zažmure na jedno oko, dokle god formalnosti bivaju ispunjene. Ispunjenih formalnosti kraćih za jezik, Gradlon će svima pokazati da želi biti mudar i dobar kralj, dok će nekolicini tvrdoglavih omekšati glave generalno ih lišavajući istih. No, kako vremena mira ne traju zauvek, a glasovi zbunjene, i u popriličnoj meri mrtve vile bivaju glasniji, naši junaci će učiniti još jedan korak na tabli svojih sudbina. Ka izgubljenom gradu Isu, koji ih očekuje u svojoj spokojnosti da mu pruže novi život. Tamo će, okruženi onima kojima je svetlost oduvek smetala, upoznati njeno pravo obličje i potruditi se da je prošire.
Ovo nije samo priča o gradu, ne. Ovo je ispovest čoveka, ratnika, roditelja i vođe. Sa svim njegovim vrlinama i manama, te usponima i padovima koji su ga pratili od malih nogu. Svet sa one strane Hadrijanovog zida među piktskim plemenima je surov, čak i prema novorođenčadima. Ovde će vam kadrovi pričati o tome kako se i pre prvog plača pravi ratnici (i ratnice) spremaju da budu veći vukovi od samih vukova, i da budu bolji vesnici smrti čak i od vrana, koje će im se klanjati.
Scenario se ponajviše oslanja na keltsku mitologiju, i kao što je već navedeno ranije, ima tolkinovskih elemenata. Međutim, na ovo delo Žan-Lik Istina i Dejana Nenadova ne može se gledati kao na puku kopiju koja u sebe inkorporira već viđene elemente. Crtež Dejana Nenadova će vas uvući u priču (verujte bratu lažovu dok vas gleda u oči) i dok listate stranice sve do kraja tvrdog poveza u izdanju „Komika“ hodaćete među bogovima i smrtnicima koji su ih dostojni. Bićete deo legende, ne samo ove o Isu, već i one koju su na platnu sudbine istkali junaci i junakinje ovog romana.
Sami crteži u ovom albumu, sem što vešto prate naraciju scenarija herojske fantastike, takođe su i puni simbolizma koji u potpunosti zatvara krug priče dajući joj dubinu. Scene obiluju motivima iz keltske mitologije, ali ne preterano, već tek toliko da priči daju pravi šmek. No…
…Jeste da se u priči spominje i Kjukulen, ali ovo je priča o Keltima sa druge strane kanala Lamanš, u Bretanju na početku srednjeg veka. Niste očekivali? Nisam ni ja. No, zagledajući malo dublje u istoriju grada Isa, našao sam se na potpuno neočekivanom mestu, među legendama. Zato je i naslov dostojan, kako priče, tako i izvora na koji se sama priča naslanja. Kao što rekoh, među stranicama ovog albuma bićete u prilici da proživite legendu koja opasno konkuriše Timaju i Kritiji. Ali to ostavljam vama da sami posvedočite. Nemate razloga da ne uradite tako nešto. Album koji se izuzetno dobro primio na francuskom tržištu, svakako ostavlja malo mesta za kritiku čak i najzagriženijim sladokuscima. Dvojac Istin-Nenadov je odradio vrhunsku stvar pružajući dašak svežine mitu i stvarajući priču koja će čak i surovim realistima raspaliti maštu.
U pogledu autora, stvarno ne bi trebalo da vam budu nepoznati. Ipak, kako je „Strip Pressing“ namenjen promociji strip kulture, moja nada je da će novi broj privući i nove ljubiteljke i ljubitelje devete umetnosti, te ću zbog njih i podeliti nekoliko rečenica o samim autorima. Žan-Lik Istin je, kao što mu ime govori, Francuz. Rodom iz grada Pontivi, u svet stripa ulazi nakon završenih studija umetnosti i vojne službe. Svoje prve radove kao pisac i umetnik objavio je u izdavačkoj kući „Zone Creative“, kao i u fanzinu „Avenir“. Uglavnom radi herojsku fantastiku, sa intenzivnim pečatom keltske mitologije. Među njegovim delima, pored „Legende o Isu“, stoje i „Merlin“, „Keltsko sunce“, „Lanselot“, „Vilenjaci“ i još dosta dela zbog čega bih vam od srca preporučio da njegovu kompletnu biografiju potražite na internetu, ili još bolje u striparnicama. Možete početi od ovog albuma. Takođe je i suosnivač izdavačke kuće „Nuklea“. Napomena autora: u cilju upoznavanja publike sa Žan-Lik Istinom morao sam dosta stvari da prevodim sa francuskog. Kako francuski i moja malenkost stoje na ratnim nogama od petog osnovne, uviđate trud koji sam morao da uložim za vaše prosvetljenje. Elem, bolje vam je da pročitate ovu biografiju.
Što se tiče Dejana Nenadova… Odakle početi – gde stati? Rođen je 1966. godine, a stripove crta od sredine 70-ih godina prošlog veka. Dakle, što se crteža u „Legendi o Isu“ tiče, imaćete neprikosnoveni kvalitet. Ništa manje se ni ne očekuje od više puta nagrađivanog autora kakav je Nenadov. Završio je srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“. Nakon toga diplomira na novosadskoj Akademiji umetnosti 1989. godine, a dve godine kasnije upisuje postdiplomske studije u Oslu. Profesionalno počinje da se bavi crtanjem stripova tokom srednje škole, kada njegovi radovi bivaju objavljivani u Stripoteci, dok mu je pre toga prvi strip objavljen u školskom časopisu „Mi“. Saradnju sa francuskim gigantom, izdavačkom kućom „Delkur“ ostvaruje 2008. godine, a nekoliko godina kasnije započinje saradnju i sa izdavačkom kućom „Solej“.
Može se reći da ste sada videli sve, ali uvek ostaje mesta iznenađenjima. Kao onima kojima vas čekaju u remek-delu herojske fantastike, „Legendi o Isu“. U tvrdom povezu u izdanju „Komika“, koje zaista podseća, kako po koricama, tako i po onome unutar njih, na neku davno zaboravljenu pripovest koja se sticajem okolnosti našla u vašim rukama. I čeka da ponovo otkrijete njene tajne. Zapravo, korice se same otvaraju pred čitaocem…
