Foto: Canva
Piše: Milena Živanović
Badnji dan, sa svojim bogatim tradicijama i običajima, obeležava početak božićnih ceremonija širom sveta. Ovaj dan nije samo ukrašavanje jelke i deljenje poklona, već je mnogo više od toga.
Badnji dan je vreme kada se ljudi okupljaju, dele radost i zajedništvo, i uživaju u zajedničkom ručku i bogatim trpezama.
U različitim kulturama, običaji proslave Badnjeg dana su različiti, ali svima je zajedničko težnja ka miru, zajedništvu i radosti. Običaje često prate i različite verske ili narodne ceremonije koje dodatno stvaraju duh zajedništva.
Za badnje jutro, u ranu zoru, običaj je da muškarci iz kuće, sa svojim rođacima, prijateljima ili komšijama odlaze po badnjak. Po badnjak obično ide domaćin i najstariji sin.
Običaj je da kada Sunce izađe, badnjak već bude ispred, naslonjen na kuću. On simbolizuje borbu između dobra i zla.
U različitim krajevima se badnjak različito bira. Dok se u istočnoj Srbiji seče cer, na Zapadu radije biraju hrast ili bukvu. Takođe, u nekim krajevima se seče samo jedan badnjak, dok je negde običaj koliko muškaraca u kući, toliko badnjaka.
Kada se badnjak seče, veruje se da bi trebalo da padne sa istočne strane i da se udari najviše tri puta, kako drvo ne bi bilo „mučenoˮ.
Sa prvim mrakom badnjak se unosi u kuću i deo stavlja na vatru. Badnjak se pretvara u pepeo, kao što je Isus Hrist pobedio greh svojim rođenjem.
Vatra predstavlja rađanje novog sunca, jer je Badnji dan posle kratkodnevnice. Zajedno sa badnjakom unosi se i slama, a preko slame se postavi hrana. Ovaj običaj predstavlja „gozbu sa nevidljivim precimaˮ.
Kada se jelo postavi onda se „kvocaˮ kako bi se pozvale duše predaka na večeru. Prava simbolika slame na kojoj se večera je slama na kojoj se rodio Isus Hrist.
Posle ovih običaja, koji se razlikuju od mesta do mesta, sledi trpeza. Trpeza je pored posne hrane, bogata i suvim voćem. Tokom večere je tiho, vlada mir, jer su svi preci „prisutni“ i tu su sa ukućanima.
Nakon trpeze se u delovima prostorije bacaju orasi, koji se razbiju nekoliko dana posle Božića. Zdrav orah simbolizuje zdravlje tokom cele godine.
U različitim kulturama, jela koja se služe mogu biti različita, ali zajedničko svima je to što predstavlja obrok koji se deli sa porodicom i prijateljima.
U nekim regionima, tradicionalna jela na Badnji dan uključuju ribu, sir, različite vrste mesa i slatkiše. Večera bi trebalo da bude bogata, kako bi i nova godina bila bogata i rodna.
Hrana koja je obavezna da se nalazi na večeri je luk, med, pasulj, kupus, riba, kao i raznovrsno voće.
Osim u domovima, u različitim delovima sveta organizuju se i javne svečanosti i događaji. Trgovi i ulice sjaje u božićnom duhu, preko dana i večeri puni su ljudi koji zajedno proslavljaju praznični duh.
Badnji dan je vreme radosti, ljubavi i zajedništva širom sveta. Bez obzira na versku ili kulturnuraznolikost, ljudi se okupljaju i dele toplotu praznika, u svojim domovima, crkvama ili na javnim događajima.
Badnji dan je prilika da se podsetimo važnosti porodičnih i društvenih veza i da zajedno uživamo u bogatstvu kulturnih običaja.
