Foto: Privatna arhiva
Razgovarala: Marija Vidojević
U svetu novinarstva, pronalaženje prave ravnoteže između teorijskog znanja i praktičnih veština predstavlja ključni korak ka uspehu. Upravo o tome svedoči Marija Todorović, studentkinja na Departmanu za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Marija osim što gradi temelje svog obrazovanja na fakultetu, istovremeno stiče neprocenjivo iskustvo kroz svoj angažman u elektronskom časopisu fakulteta pod nazivom „Bez limita”.
Kako si odlučila da studiraš novinarstvo i koliko ti je iskustvo u pisanju za elektronski časopis „Bez limita” doprinelo u razvoju novinarskih veština?
Studije Novinarstva sam upisala zahvaljujući listi želja na našem fakultetu, dok sam za časopis „Bez limita” počela da pišem u prvoj godini. Kako mi novinarstvo nije bio prvi izbor i u početku nisam znala da li je to profesija za mene, rad u časopisu mi je pomogao da paralelno sa studijama učim i stičem iskustvo u pisanju, kao i da saznam koje to teme mene pokreću.
Prve tekstove koje sam pisala bili su za časopis, gde sam naučila kako da napišem vest, kako da pišem izjave sagovornika što mi je bilo jedna od izazovnijih stvari u pisanju. Naučila sam kako da razlikujem šta je relevantno i šta je u interesu publike, kako da prepoznam šta je senzacija, pogotovo kada je reč o senzitivnim temama.
Kako misliš da tvoje studiranje utiče na tvoj pristup pisanju?
Učenje i pisanje različitim stilovima usmerilo me je da tekst posmatram kao medij koji treba da se prilagodi potrebama publike, teme i žanra. Na studijama sam naučila kako da kritički pristupam pisanju, kao i to kojim stilom treba da pišem prema žanru. Pisanje naučno-istraživačkih radova na fakultetu mi je pomoglo da naučim kako da konsultujem pouzdane izvore i da informacije organizujem u tekst što mi je značilo kada sam istraživala teme za časopis. Takođe, u pisanju mi pomaže sagledavanje teme iz više uglova, kao i to da znam kojoj se publici obraćam.
Na koji način pronalaziš inspiraciju za svoje novinarske članke i tekstove? Postoji li nešto specifično što te motiviše ili inspiriše?
Kada je inspiracija u pitanju, novinarski tekstovi su zahvalni u procesu pronalaženja iste, jer ako nas ne pokreće to o čemu pišemo, kako će onda publiku koja taj isti tekst čita? Mislim da je to što pokušavaš da nekome predstaviš određeni problem, preneseš što podrobnije neki događaj, neku ljudsku priču, dovoljna inspiracija sama po sebi. Motiviše me potraga za činjenicama i istinom u moru rumornih informacija, lažnih vesti i mišljenja predstavljenih kao činjenice.
Kako balansiraš između obaveza na fakultetu i pisanja za časopis?
U tome mi posebno pomaže beleženje obaveza i podsetnika i takav vid organizacije. To doprinosi da budem svesna svojih obaveza kako bih krenula da na vreme razmišljam o njima. Nekada ume da bude teško, zavisno od uspešnosti organizacije vremena i planiranja, ali i svakako prilikom suočavanja sa pritiskom rokova. Sigurna sam da niko ne radi dobro pod pritiskom čak iako zavaravamo sebe da je tako (kao ja samu sebe ponekad).
Na koji način se nosiš sa izazovima u novinarstvu, poput pritiska rokova ili traženja autentičnih priča? Možeš li nam dati primer ukoliko si se suočila s nekim izazovom i kako si ga prevazišla?
Kada sam počela sa radom u časopisu „Bez limita”, još uvek nisam imala nikakvog iskustva u pisanju, nisam bila sigurna u sebe da li dobro radim to što radim, niti koliko mi je vremena potrebno da završim rad na nekoj priči. Te prve izazove sam prevazilazila uz podršku i usmeravanje u časopisu što mi je pomoglo da upoznajem svoj stil pisanja. Jedna od poteškoća sa kojima sam se susrela je bila ta da odvojim sebe od priče o kojoj pišem, naravno da je nemoguće to uraditi u potpunosti, ali ponesenost emocijama može da zamagli šta je ono što je bitno u priči, a šta senzacija.
Kako bi opisala svoj lični pristup novinarstvu i pisanju? Šta te motiviše da nastaviš da istražuješ i pišeš o određenim temama?
Vremenom sam uvidela da ponekad previše analitički pristupam pisanju i da ne dopuštam sebi da ispoljim svoju kreativnu stranu, na čemu bih želela da radim, ali i da zadržim tu sistematičnost koja mi pomaže da u potpunosti ovladam temom koju obrađujem. Motiviše me to da probudim svest u ljudima o važnim temama, da ih podstaknem da razmišljaju van postavljenih okvira.
Na koji način se prilagođavaš različitim vrstama novinarskih formata, poput izveštavanja, intervjua, analiza ili istraživačkih članaka? Da li preferiraš određeni format i ako da, zašto?
Jako je bitno u kom formatu se piše neki tekst kako bi se znalo šta se traži, na koja pitanja je potrebno dati odgovor, kao i na čemu je fokus u priči. Format može i da diktira načine do kojih se dolazi do priče, kao i kako da je istražujemo. Kako sam gore pomenula analitičnost, od toga uvek polazim kada je reč o pisanju, pa samim tim u svakom žanru pokušavam da odgovorim na bitna pitanja za tekst.
Kako pronalaziš izvore i istražuješ teme za svoje tekstove?
Nešto što je meni bitno u istraživanjima bilo koje teme jeste da imam opštu predstavu, odnosno sliku o njoj kako bih mogla da je sužavam i organizujem u celinu. Ako je reč o nekoj izložbi istražujem najpre pozadinu priče, da li se održava po prvi put, kakva je posećenost bila ranije, šta novo donosi, kao i koji je njen značaj.
Foto: Privatna arhiva
Kada sam pisala reportažu o Nadi Tomić izvore informacija sam pronalazila u stručnoj literaturi, u razgovoru sa stručnjakom, dok mi je od najvećeg značaja za priču bila poseta logoru na Crvenom krstu. Pored toga što se tamo nalaze informacije koje su mi bile potrebne, odatle sam izašla sa osećajem koliko je važno pisati o hrabrosti koja je bila potrebna da se organizuje bekstvo iz logora.
Koliko je važna saradnja i timski rad u novinarstvu, posebno dok radiš za časopis?
Kako sam gore već pomenula, dogovori po pitanju rokova i rada na pričama su izuzetno važni kada je reč o radu u časopisu. Pomoć u vidu komentara i sugestija od urednika mi znače, pogotovo kada nisam sigurna da li sam nešto odradila dobro ili ako mislim da mi priča ne ide u smeru u kom sam želela, a nisam sigurna kako da je usmerim. Kako sam još uvek student koji tek treba da uči, više sam spremna da priznam da grešim nego da kažem da je nešto dobro odrađeno, baš zbog toga mi je timski rad bitan, pogotovo kad radim sa ljudima kojima se divim i u koje imam poverenja.
Kako vidiš ulogu novinarstva u današnjem digitalnom dobu?
Usled obilja i prezasićenosti informacijama u digitalnom okruženju, uloga novinara je od izuzetnog značaja i rekla bih, dosta zahtevnija. Pored pouzdanog izveštavanja, potrebna je i brzina kako bi se išlo u korak sa aktuelnim temama kojih na svu sreću, ima na odmet. Zato je važno da imamo edukovane novinare koji su voljni da se strastvenije bore za istinu. Na novinarstvo gledam optimistično jer sam sigurna da će uvek biti pojedinaca koji žele, ili bolje da kažem moraju, da se bore za istinu. To je ono što novinare na kraju objavljenog teksta usrećuje, to da su dali svoj doprinos.
Na koji način vidiš svoju budućnost u novinarstvu nakon završetka studija? Čime bi želela da se baviš, ukoliko je to novinarstvo, kojim i/ili gde?
Tokom rada za časopis shvatila sam koliko mi pisanje o umetnosti i kulturi daje inspiraciju jer su to priče o ljudima koji su svoju inspiraciju pretočili u neko delo. Digitalni alati daju više mogućnosti novinarima da ispolje svoju kreativnost i idu u korak sa zahtevima današnjice, na primer u vidu kreiranja i produkcije sadržaja za društvene mreže.
Baš zbog te slobode koju nude umetnost i alati da se o njoj priča svoju novinarsku budućnost vidim u ovoj oblasti, tj. u oblasti kulture i umetnosti i to u digitalnom okruženju. Ova vrsta medija nudi više mogućnosti novinarima u smislu kreativnog prenošenja informacija, targetiranja ciljne grupe i publike.
Koje savete bi dala budućim studentima novinarstva koji žele da se istaknu i postignu uspeh tokom studija i u svojoj karijeri?
Studenti Novinarstva mogu steći mnoge veštine i poznanstva kroz koja mogu da se usavršavaju, a koja će im sigurno značiti i nakon studija. Takođe, stiču mnoga teorijska ali i praktična znanja i to pogotovo u oblastima pisanja gde se uči o pravilima koje žanrovi sami po sebi postavljaju, ali i u domenu javnih nastupa i retorike. Kako mi je u početku bilo izazovno da pričam javno i sa različitim ljudima, shvatila sam koliko je važno da se prevaziđe trema i sopstvene granice. Posavetovala bih buduće studente da se ne plaše da puste svoj glas ili daju sebe u pisanju, jer novinarstvo jeste sloboda sama po sebi.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
