Džezerski žargon je definitivno „kul“, ali i drugi nemuzički aspekti, kao što su nadimci, govore o draži i privlačnosti džeza. Nadimci, naročito priče koje ih prate, predstavljaju posebno i zabavno poglavlje ove muzike.
Imena koja džez muzičari privatno daju jedni drugima ponekad postanu dobro poznata i njihovoj publici. Ipak, logično značenje nadimka nije uvek očigledno. Neke nadimke su dobili od svojih drugara iz detinjstva i ostali su im do kraja života. Ovakvi nadimci su najčešće opisni, ili opisni u suprotnom smislu. „Debeljuca“ Voler je bio debeo. „Niski“ Bejker je bio nizak, „Bucko“ Džekson je bio debeljuškast, ali zato je „Sitni“ Kan bio ogroman, a „Patuljak“ Rasel visok.
Imena kao što su „Vitki“ (Bali Gejlard), „Luckasti“ (Džon Berks Gilespi), „Cvikeraš“ (Gordon Pauel), i „Ćelavi“ (Edi Vinson), već dovoljno za sebe govore. Majkl Marmaroza je dobio nadimak „Dodo“ jer je imao veliku glavu i malo telo, nalik na izumrlu pticu dodo. Tu su i nadimci po imenima rodnih gradova: „Teks“ (Heršel Evans), „Kanzas“ (Karl Filds), „Fili“ (Džo Džouns) i „Bama“ (Karl Vorvik). Imena kao što su „Torbousti“ (Luj Armstrong), „Glavonja“ (Džin Amons), „Buljavi“ (Luj Nelson) i „Kesice“ (Milt Džekson) potiču od drugarske tradicije da se šaljivom uvredom preuveličaju fizičke karakteristike. U crnačkoj kulturi svetlija put je ponekad nazivana crvenom, otuda Henri „Crveni“ Alen, Džordž „Crveni“ Kalender i „Crveni“ Jang, kako je Lester bio poznat u mladosti.
Nadimci sa imenima životinja ponekad su nastajali zbog sličnosti, prave ili figurativne: „Lav“ (Vilijam Smit), „Zeka“ (Roland Berigen), „Žabac“ (Ben Vebster), „Vaška“ (Čarls Vilijams), „Konj“ (Volter Pejdž) i „Zec“ (Džoni Hodžis).
Džozefu Manonu su bila „potkresana krila“ u saobraćajnoj nesreći u Nju Orleansu kad je bio mali. U nesreći je ostao bez ruke i tako je dobio nadimak „Jednoruki“ („Vingi“).
Otac Elija Tompsona kupio mu je džemper sa natpisom „Srećnik“ („Laki“), ne shvatajući da je svom sinu dao novo ime koje će zameniti kršteno.
Džordž Bruniz (George Brunies) zainteresovao se za numerologiju i jedan stručnjak mu je rekao da slova u njegovom imenu čine nepovoljan broj. Preporučio mu je da problem reši izbacivanjem dva slova iz svog imena. Džordž ga je od tada pisao Georg Brunis, što je korektorima koji su radili u džez časopisima stalno stvaralo probleme.
Majls Dejvis je ponekad nazivan „Princ tame“ zbog svog rezervisanog ponašanja na bini (uvek se povlačio u pozadinu bine kad završi solo) i običaja da okreće leđa publici.
Ferdinand Džozef La Ment, poznatiji kao „Dželi Rol“ Morton dobio je svoj nadimak još na početku karijere jer se, pored muzike, bavio podvođenjem i kockom, a ponosio se i svojim majstorstvom u bilijaru. Zapravo, njegov nadimak u američkom žargonu sadrži jasnu seksualnu konotaciju.
Pol Brajtenfeld je promenio prezime u Dezmond koje je našao u telefonskom imeniku.
Mid Luis i njegovi prijatelji iz detinjstva često su izmišljali igre koje su preuzimali iz komičnog stripa „Alfons i Gaston“ u kome su pravljene reference na vojvodu od Luksemburga. Mid je uzeo njegovo ime, koje su njegovi drugari skratili u „Luks“.
Oto Harvik (koji je svoje ime izgovarao „O-tou“, što su njegovi prijatelji promenili u „Tobi“), preimenovao je nekoliko Elingtonovih svirača. Fredija Dženkinsa je nazvao „Pozer“ zbog njegove sposobnosti da privuče pažnju javnosti. Kao izvor materijala koristio je i stripove: iz „Popaja“ je uzeo „Džip“ za Džonija Hodžisa i „Svi Pi“ za Bilija Strejhorna.
„Smek“ („cmok“) je ulični naziv za heroin, ali on nema nikakve veze sa razlogom što je Flečer Henderson imao takav nadimak. Dobio ga je još u školi. Bio je poznat po tome da cmokće usnama dok spava i pošto mu se cimer zvao „Mek“, postali su „Mek“ i „Smek“.
Benija Gudmena su njegovi muzičari zvali „Zrak“ zbog toga što bi upiljio pogled u svakog ko bi izazvao njegovo nezadovoljstvo. U raznim periodima je nazivan „B.G.“, „Ćale“, „Kralj“, „Ego“ i „Starac“. Dejv Taf ga je zvao „Beni Zloća“ a Džes Stejsi „Širli Templ“.
Edi „Tetanus“ („Lokdžo“) Dejvis nije, kao što je negde zapisano, dobio svoj nadimak zbog jake saksofonske ambažure. Producent ploča Bobi Šad je, iz nekog razloga, odlučio da originalnim Dejvisovim melodijama koje je snimio na svojoj prvoj ploči da nazive raznih bolesti. Melodija „Lockjaw“ postala je manji hit, a reč je od tada na promotivnim plakatima korišćena kao njegov nadimak.
Edvard Elington je u ranim tinejdžerskim godinama dobio novo ime. On o tome kaže: „Pre nego što sam krenuo u srednju školu i pre nego što mi je glas mutirao, dobio sam nadimak ‘Vojvoda’ (‘Djuk’). Imao sam drugara Edgara Makentrija, prilično elegantnog momka koji je voleo da se lepo oblači. Bio je iz više klase i prilično dobar, kod svih popularan, pravio je zabave i to. Mislim da je smatrao da bi trebalo da imam titulu ako želim da se družim sa njim. Tako me je nazvao ‘Vojvoda’.“
Postoje oprečne priče o poreklu imena „Grofa“ („Kaunta“) Bejsija. Sam Bejsi je ispričao da je, kad se prvi put preselio u Kanzas Siti, odlučio da sebi dodeli novo ime. Pošto je znao za „Kralja“ Olivera, „Vojvodu“ Elingtona i „Barona“ Lija, poželeo je da i on bude jedno od najvećih novih imena. Ubrzo je na Bejsijevim otmenim vizit kartama stajalo: „GROF BEJSI. Pazite, Grof je ovde“
Mnogi pisci o džezu, pa i većina muzičara, smatra da ime Erla Hajnsa ima veze sa nekom plemićkom titulom. Međutim, Erl je Hajnsovo kršteno ime. Nadimak mu je bio „Fata“ („Otac“) jer je savetovao i ohrabrivao mnoge mlade muzičare.
Lester Jang je imao nadimke za sve koje je poznavao. On je bio taj koji je trubača Harija Edisona nazvao „Slatkiš“ („Svits“), delom zbog njegovih liričnih sola, a delom zbog đavolske naravi. Erla Vorena je zvao „Smeško“ („Smajli“) a Heršela Evansa „Teks“. Bili Holidej je nazvao „Ledi Dej“ a ona njega „Prez“ (skraćeno od predsednik). On je, naravno, uvek ispred ovih nadimaka stavljao „Ledi“ („Dama“). Rekao bi: „ A sada, ledi Tekse, otpevaj mi pesmu.“
Čarli Parker je, po nekima, dobio naziv „Berd“ („Ptica“) jer je njegovo omiljeno jelo bilo pečena piletina.
Džej Mekšen priča drugačiju priču:
„Dok smo prolazili pored jedne farme, auto u kome se Čarli Parker vozio udario je kokošku koja je prelazila put. Čarli je vozaču rekao da se vrati i pokupi pticu. Posle toga muzičari su počeli Čarlija da zovu „Jardberd“, „Jard“ ili „Berd“.
Kad se mladi Džek Sims pridružio bendu Kenija Bejkera u Kaliforniji, neko je zalepio moderne nadimke na prednju stranu svačijeg muzičkog stalka. Nadimak na Džekovom stalku bio je „Zut“ i jedini se zadržao. Sims je kasnije bio oduševljen kad su tvorci „Mapetovaca“ dali ime „Zut“ Mapetu koji je svirao saksofon.
Koni Kej je rođen kao Konrad Kirnon. Nije ni pomišljao da menja ime sve dok nije počeo da radi u „Berdlendu“, gde se kepec Pi Vi Market, majstor ceremonije, uvek mučio pri izgovaranju njegovog imena. Pošto Pi Vi nikako nije mogao da prevali preko usana njegovo ime, Koni mu je na kraju rekao: „Samo kaži Koni Kej.“
Kad je bio tinejdžer, prijatelji Džimija Ederlija sa Floride nazvali su ga „Kanibal“ zbog njegovog apetita. Nadimak je na kraju prepravljen u „Topovsko đule“ („Kenonbol“), koji je predstavljao još adekvatniji opis.
Nadimak Kolmena Hokinsa bio je „Bin“. Međutim, značenje ovog nadimka nema nikakve veze s pasuljem. U džezerskom žargonu ova reč znači glava, mozak ili um, što je prikladan nadimak za oca tenor saksofona.
Leon Beri je svoj nadimak dobio od vođe benda Bilija Stjuarta, koji ga je nazvao „Ču-čin-čou“ jer je mislio da Beri zbog brkova izgleda kao Kinez. Njegovi prijatelji su mu kasnije skratili nadimak u „Ču“.
Slim Gejlard je izmišljao puno besmislenih reči koje bi obilato koristio u svojim pesmama i razgovorima. „Runi“ i „vuti“ bile su osnove od kojih su nastajale reči kao što su „o-vuti, „o-runi“, „vuz-o-runi-mo“, „riti-vuti“ itd. Kad bi najavljivao imena muzičara s kojima je radio, Slim bi dodavao toliko „vutuja“ i „runija“ da bi imena bila maltene nerazumljiva. Na ploči „Slim’s Jam“, Čarli Parker je postao „Čarli Jardberd-o-runi“ a Dizi Gilespi „Sdaz Mekskibons-vuz-o-runi“. Jednom je Slim u radijskoj emisiji pozdravio glumca i zabavljača Mikija Runija:
„Zdravo, Miki-runi. Kako se prezivaš?
