Razgovarali: Ganja Nikolić i David Petrović
Pitanje mentalnog zdravlja kod studenata i uopšte mladih ljudi se često gleda sa izvesnom dozom nerazumevanja.
Važnost psihičkog stanja se vremenom sve više potencira, a organizacije i udruženja umnogome doprinose osvešćavanju i rešavanju ovog zastupljenog problema.
Nikola Jovančič, koordinator Psihloškog savetovališta za studente, nam je kroz jedan inspirativan razgovor otkrio kako izgleda rad jedne organizacije koja pokušava da pomogne studentima.
Psihološko Savetovalište za studente funkcioniše kao volonterska, neprofitna organizacija. U ovom trenutku, Psihološko Savetovalište je deo SKC-a Niš. Rad Savetovališta je organizovan u tri sektora: Istraživački sektor, koji se bavi planiranjem i sprovođenjem istraživanja u vezi potreba mladih i mentalnog zdravlja mladih. Takođe, bavi se prezentovanjem svojih rezultata na različitim konferencijama. Edukativni sektor se bavi organizacijom psihoedukativnih aktivnosti – seminari, webinari, tribine, predavanja, radionice, obuke. Savetodavni sektor se bavi trijažom, savetovanjem, i psihoterapijom.– započeo je Jovančić razgovor objašnjavajući način samog funkcionisanja savetovališta.
Vrlo važna činjenica je da Savetovalište nema zaposlenih, sve se bazira na volonterskom radu, te na taj način njihova humanost još više dolazi do izražaja. Veliki broj ljudi koji su uključeni zahteva i visok nivo organizacije.
Glavni rukovodilac Savetovališta je zadužen za globalnu strategiju i organizaciju rada. Kroz direktnu komunikaciju sa koordinatorima, on planira aktivnosti Savetovališta. Koordinatori i zamenici koordinatora imaju dvostruku funkciju. S jedne strane, organizuju rad svojih sektora, a sa druge strane komuniciraju sa glavnim rukovodiocem i supervizorom. Glavni supervizor Savetovališta ima zadatak da nagdgleda rad svih sektora i pruža smernice i konstruktivne povratne informacije. Volonteri unutar sektora učestvuju u realizaciji konkretnih planova i strategija, i uključeni su u direktan rad sa klijentima– objasnio je Jovančić niove organizacije i funkcije unutar Savetovališta.
Mladi ljudi, pogotvu studenti, su svojim načinom života izloženi su mnogim stresnim situacijama. Borbe sa očekivanjima, nagomilanim obavezama, kao i nerazumevanjem često utiču na pogoršanje mentalnog zdravlja.
Poteškoće sa kojima se mladi javljaju u Psihološko Savetovalište su raznovrsne. One se najviše odnose na: probleme u međuljudskim odnosima, pri čemu je reč ne samo o porodičnim odnosima, već i o odnosima sa prijateljima, partnerima, kolegama itd; probleme u odnosu na rad, što podrazumeva probleme u učenju i organizovanju vremena i obaveza, prokrastinaciju, perfencionizam; probleme sa samopoštovanjem i samopouzdanjem…
Simptomi kod mladih ljudi sa problemom mogu biti veoma uočljivi. Prepoznaju se i razlikuju, a svaki od njih ukazuje na određeni nivo problema u pshičkom stanju, tako da se i sam Nikola nadovezao na neke klasične primere:
Svi navedeni problemi često budu praćeni sniženim kapacitetima za komunikaciju i emocionalnu regulaciju, a neretko imamo priliku da kod mladih osoba prepoznamo i iskustvo anksioznosti i depresivnosti.
Porastom osvešćavanja i promovisanja brige o mentalnom zdravlju poraslo je i angažovanje mladih ljudi da počnu govoriti o svojim problemima.
Prostorije Psihološkog savetovališta u Nišu; Foto: Psihološko savetovalište
Potražiti pomoć više nije sramota, već potreba, a o tomo govori konstantni rast broja mladih koji su se obratili Savetovalištu.
Podaci kojima raspolažemo nam jasno pokazuju da u poslednjih nekoliko godina, svake godine, dolazi do postepenog povećanja broja mladih koji nam se obraćaju za psihološku podršku. Od 2020. godine do danas smo svake godine imali za 10 do 20 klijenata više u odnosu na prethodnu godinu. Ove godine, do sada, nam se za podršku obratilo oko 80 mladih osoba i verujemo da će taj broj do kraja godine biti i nešto veći.
Pitanje koje se često provlači u razgovorima o mentalnom zdravlju jeste ono o uspešnosti samih seansi. Razkičiti su faktori koji na sve to utiču, ljudi se često zbog toga i pokolebaju, a Nikola na to ima sledeći odgovor:
S obzirom na to da je veoma teško uspostaviti naučnu metodologiju koja bi na dovoljno precizan i objektivan način mogla da trajno meri uspešnost seansi, jedini izvor informacija koji imamo po tom pitanju je direktan kontakt sa našim klijentima. Rekli bismo da uspešnost svake seanse i razgovora sa klijentom najviše zavisi od unapred ugovorenog cilja saradnje i postignuća koje procenjujemo u odnosu na ugovoreni cilj. Klijenti kod nas gotovo uvek dolaze sa očekivanjem da budu saslušani i prihvaćeni takvi kakvi jesu, bez osude, a neretko i sa očekivanjem da dobiju dodatne informacije i perspektivu koja je podržavajuća u prevazilaženju njihovih problema. Pri završetku saradnje veoma često smo u prilici da čujemo pozitivnu povratnu informaciju, od stane naših klijenata. Pored toga, kako vremenom imamo sve veći broj klijenata koji dolaze po preporuci svojih poznanika, kolega i prijatelja koji su ranije sarađivali sa nama, rekli bismo da smo u svom radu dovoljno efektivni i uspešni.
Jedan od termina koji se ustalio među ljduima jeste „sezonska depresija”, odnoseći se na period u godini kada se pojedinac oseća loše.
Nikola nam je otkrio da se učestalost poseta Savetovalištu uglavnom povećava krajem godine, u toku jeseni, ali vrlo interesantno i možda neobično i tokom proleća.
U našem društvu i zajednici mladi često doživljavaju da se značaj njihovog iskustva i poteškoća umanjuje od strane drugih koji imaju velika očekivanja od njih, ali nisu spremni da im omoguće potrebno razumevanje i toleranciju u odnosu na njihovu individualnost. Mladi često govore o tome kako su im odgovornosti sve veće, a resursi ograničeni, kao i o tome da imaju utisak da drugi nemaju senzibiliteta da prepoznaju njihove problema i pomognu im u rešavanju istih. U tom smislu, društvena izolacija i neinformisanost mladih su faktori rizika u odnosu na psihički integritet i mentalno zdravlje mladih.
Razgovor smo završili u jednom optimističkom i ograbrujućem tonu, činjenicom koja treba da se ustali i koja treba dalje da se prenosi:
Raduje nas činjenica da mladi poslednjih godina u većoj meri prepoznaju značaj brige o mentalnom zdravlju.
