Razgovarala: Katarina Aleksandrović
Foto: Jana Stanojević
Sinonim političkog novinarstva u Srbiji na početku novog milenijuma, novinarka u čijem su studiju zajedno sedeli suprotstavljeni navijači, pozicija i opozicija i svi oni nespojivi spojevi. Najpopularnija po emisijama u kojima su se vodile oštre političke debate, Olivera Kovačević, ostavila je značajan pečat na srpskoj novinarskoj sceni kao vodeći primer i noseći stub prvog načela novinarskog kodeksa – istinito izveštavanje.
Kovačević je juče na Filozofskom fakultetu održala predavanje na kome je glavna tema bila spoj zabave i politike.
Obzirom da trenutno obavlja funkciju urednika Pesme za Evroviziju, studentima je to bilo mnogo poznatije i bliže od politike, ali višedecenijsko iskustvo u ovom poslu i njena iskustva i politiku su učinile zabavnom.
Po završetku predavanja, u razgovoru sa Oliverom, ona se prvo osvrnula na početak svoje karijere. Govorila je o težini novinarskog posla, osećaju ugroženosti i pritiscima koji je pretrpela kao mlada novinarka.
Kada prvu platu koju dobijete na televiziji na kojoj ste počeli da radite bude 3 ili 4 marke, naravno da se osećate ugroženo. Baš neposredno pre mog zaposlenja na televiziji Politika odnosno mog honorarnog rada, je bio period Ante Markovića kada su plate imali po 2000 maraka svi novinari i ja dođem i moja prva plata 4 marke. Osećate se ugroženo, osećate se poniženo, a istrajavate u tome da ste novinari i da se bavite tim poslom i da odete na posao i ne možete da zaradite dve čokolade, objasnila je Kovačević.
Kako je od njenog samog početka, vodila političke emisije, bilo je nemoguće ne pomisliti da je bilo i nekog političkog pritiska. Ipak, ona se sa tim nije susrela.
Sa političke strane, ja nisam imala tu vrstu problema zato što sam se ja našla u redakcijama u kojima sam ja imala urednike koje sam poštovala, koji su nas učili, bili su urednici koji su nas štitili. Pa onda kad je došao period da sam sama, da sam ja urednik, ja sam već akumulirala dovoljno znanja i umeća da mogu sama da se nosim sa tom situacijom, a učenje, poznavanje ljudi, razumevanje društva u kom živimo je u stvari pretpostavka da budete svoji i budete samostalni, dodala je Kovačević.
OD ISTOG AUTORA:
Dodatno je pojasnila da su današnji aktuelni političari, u to vreme, bili mladi i tek stupali na političku scenu u studentskim delovima partija. To joj je bilo dodatno olakšanje u izbegavanju svih trikova kojima političari pribegavaju.
Ja sam s većinom političara koji su danas na političkoj sceni Srbije rasla kao novinarka. Oni su bili mladi, u omladinskim delovima partija, a ja sam bila novinarka početnica i onda smo mi zajedno prolazili kroz sve te situacije, oni kao mladi političari ja kao mlada novinarka. Tako da ja njih vrlo dobro poznajem, poznaju i oni mene. Ja sam sto puta čula neke stvari tako da, što bi rekli, ne mogu da me iznenade i provozaju kroz emisiju. Zbog toga su ljudi i voleli moje emisije, ja to nisam dozvoljavala ili se nisam dala, rekla je Kovačević, osvrnuvši se na početne dane vođenja političkih debata.
Nakon rada na državnoj Radio-televiziji Politika, prešla je na televiziju Pink gde je otpočela emisiju Klopka. U to vreme Pink je tek uspostavljao informativni program, u čemu je ona učestvovala.
Ipak, nakon određenog vremena dobila je ponudu za prelazak na BK televiziju. Tadašnje uređivačke politike te dve televizije bile su potpuno različite, ali u njenim očima to nije bilo ništa drugo do običnog transfera.
Pink je uspostavljao informativni program tada i ja sam bila deo tog tima koji je pravio vesti na Pinku. Prvi put i mislim da smo tada dobro radili i da je emisija koju sam ja tada pokrenula, Klopka, bila najgledanija politička emisija u Srbiji tada. Znači da su to ljudi voleli da gledaju, da su često navijali jer su uvek bile dve strane u toj emisiji i da je to bilo to neko zlatno doba kada ste vi kao novinar mogli da budete i kreativni.
Kreativni u smislu da možete da birate sagovornike, ne samo po političkoj opredeljenosti, nego i po karakteru. Da je ovaj dovoljno živ i vatren da ima istog tog sa druge strane. Moj prelazak na BK televiziju je u stvari bio klasičan transfer zbog boljih uslova rada i bolje finansijske ponude, pojasnila je Olivera.
Dodala je jednu zanimljivu činjenicu, a to je da nijedan predsednik nije gostovao u njenoj emisiji, sem Zorana Đinđića, tadašnjeg predsednika vlade Srbije, godinu dana pre atentata.
Kod mene nisu voleli da dolaze predsednici. Kod mene nije Boris Tadić došao kao predsednik, nije ni Tomislav Nikolić kao predsednik ali su dolazili kad su bili u opoziciji i jedan i drugi. Kod mene je jedino Zoran Đinđić došao kad je bio predsednik vlade, godinu dana pre tragičnog atentata, prisećala se ona.
Foto: Jana Stanojević
Govoreći o atentatu koji je ponovo postao aktuelna tema s obzirom na to da je počelo prikazivanje serije Sablja, Olivera se osvrnula na cenzuru koja je tada vladala u medijima.
Objasnila je da je tako bilo i za vreme NATO bombardovanja 1999. godine.
Izveštavanje je bilo potpuno kontrolisano. Nije se moglo apsolutno izveštavati, kao i za vreme bombardovanja. Za vreme bombardovanja, mi kao novinari smo trebali da dobijemo dozvolu od vojske Jugoslavije da bismo mogli da se pojavimo na mestu, vojska je vodila novinare, to je bilo potpuno kontrolisano. Nije bilo nikakve improvizacije i tako je bilo i kada je bila Sablja. Objavljivalo se isključivo ono što je bilo zvanično dostupno ili što su državne institucije dostavljale medijima zato što je ta situacija to zahtevala, objasnila je Olivera.
Režim je tada nalagao striktno kontrolisano izveštavanje. Danas, na prvi pogled možda se čini da te kontrole i cenzure nema, ali po Oliverinim rečima cenzura u Srbiji je i te kako prisutna.
To je period koji traje mesec-dva dana i to će prihvatiti svaki novinar zato što za to postoji viši cilj. Ako je cilj da se uhvati banda koja je ubila premijera, ja to kao građanka i kao novinarka podržavam i nemam problem sa tim. A cenzura uvek postoji i uvek centri moći, tj političke opcije, pokušavaju da vas cenzurišu. Problem je kad oni to uspeju, kao što je recimo danas u Srbiji, da politička struktura na vlasti kontroliše 90 i nešto odsto medija i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, gde se RTS drži kao neki stub i neka vertikala novinarske pristojnosti, kazala je, uporedivši cenzuru između one koja je vladala tada i koja vlada danas.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Omladinski aktivista Nikola Ristić: Poziv na humanost kroz rođendanske akcije
Trenutno u Srbiji vlada hiperprodukcija medijskih kuća, kao i televizijskih sadržaja. Iako pluralizam nije možda odlika pojedinačnih medija, građani imaju pravo izbora medija sa kojih će se informisati i koji zastupaju stavove sa kojima se slažu. Međutim, na tlu Srbije rasprostranjenost medija je tolika da se svako bori za svoje parče hleba.
Nije normalno da u Srbiji postoji 200 televizija. Koji su to novinari, koji su to urednici, koji su to kreativci koji mogu da osmisle program za 200 televizija. Za to malo finansijskog kolača se mnogo medija bori i onda su novinari na egzistencijalnom minimumu, onda su novinarima plate male zato što je previše nekih medija, jutarnjih programa…
Pa vi sada lovite goste po ulici da vam budu gosti u jutarnjem programu. To se ne zna koliko ima jutarnjih programa po Srbiji. To znači da oni koji najbolje rade posao i koji su obezbedili način funkcionisanja, da oni treba da ostanu i da nastave da rade. Sve to što se veštački finansira, pravi televizije po svaku cenu. To nisu programi dugog veka niti mogu to da budu. Oni su samo za određeni društveno-politički trenutak tu da bi bili upotrebljeni u političke svrhe, objašnjava Kovačevićeva.
Za kraj, dugogodišnja urednica na RTS-u u jednoj rečenici objasnila je kakvo je trenutno stanje novinarstva u Srbiji, ali i podelila najvažnije savete koje ima za mlade i buduće novinare.
Ja mislim da smo dotakli najniži nivo, ako je to uopšte nivo, novinarstva od kada se ja bavim njime. Mladi novinari najviše računa treba da vode o svom obrazovanju. Da znaju istoriju, jer jedina novost na svetu je istorija koju ne znaš, a ono što ne znaš to se vraća i ponavlja, vraća ti se kao bumerang i ponavlja ti se. Dakle treba savladati istorijske lekcije, treba čitati i poznavati ljude. A to od čega ste vi kao ličnost sastavljeni, od čvrstine vašeg karaktera i vaše ozbiljnosti zavisi će da li ćete biti dobar ili osrednji novinar, rekla je Olivera obraćajući se svim budućim novinarima.
Olivera Kovačević koja je sasvim slučajno završila u novinarstvu, izgradila je sebe i svoju vrlo bogatu karijeru pažljivim koracima, radeći sve po sopstvenom morlanom kompasu i kodeksu novinara.
Prošavši kroz mnoge srpske režime, ostavljala je trag samo ispravnog novinarstva i objektivnosti koju treba da slede oni koji kreću da plivaju novinarskim vodama u zemlji Srbiji, gde je tišina najglasnije oružje sadašnjih medija.
