Kada se govori o nacističkom logoru iz Drugog svetskog rata, smeštenom u naselju Crveni krst, prva asocijacija je masovno bekstvo logoraša izvedeno 12. februara 1942. godine, kada je preko žice put u slobodu od 147 zarobljenih našlo njih 105.
Niš u svojoj istoriji poznaje četiri pokušaja da se razvoj mesta podredi planskoj zamisli i okvirima.
Još od vremena Rubinsa i Daltona, igranki i prvih singl-ploča, Niš je važio za grad u kome rokenrol ima jaku bazu i jedan zanimljiv i turbulentan život. Prosto, nema muzičkog pravca koji nije bio makar na neko vreme zastupljen među niškim bendovima, od simfo-roka, preko gotika, sve do hip-hopa i ded-metala. Bendovi su se pojavljivali, albumi izdavali, organizovale svirke…
Šezdesetih, u vreme kada je establišment uspostavio sistem zvezda na filmu, u muzici i fudbalu, radnici i omladina Niša sprečavali su „Zvezdinu“ krađu Ostojića, jednog od onih fudbalera koje su slavili noseći ih na ramenima one noći kada su kao potpuni autsajderi pobedili „Vardar“ u Skoplju i prvi put se plasirali u Prvu ligu Jugoslavije. Priča se da je jurnjava gradom sa „Zvezdinim“ funkcionerima vredna svakog holivudskog trilera.
