Razgovarala: Jovana Kovačević
Još jedan primer kako ne treba čekati diplomiranje za ulazak u poslovne vode je Petra Naumović, studentkinja sa departmana za komuniciranje i odnose s javnošću na Filozofskom fakultetu u Nišu. Petra je već tokom prve godine studija počela da se volonterski angažuje kao novinar na portalu Megafon, a kasnije je tu našla i zapošljenje. I pored toga što na fakultetu održava prosek 9,5, Petra ističe da je, radeći u Megafonu, stekla neprocenjivo iskustvo.
Zbog čega si upisala baš odnose sa javnošću?
Ovaj fakultet sam upisala zato što sam nekako najviše sebe videla u ovom poslu, uvek me je interesovalo i pisanje i komunikacija sa ljudima i javni nastup i sve što ima veze sa tim. Nisam mogla sebe da pronađem ni u jednoj drugoj profesiji jer ova nekako najbolje opisuje moj karakter.
Bila si zainteresovana za PR, ali sada više naginješ novinarstvu. Zbog čega?
Jesam, ali smatram da podjednako učimo i jedno i drugo, i da su to dve usko povezane profesije i da je lepo da se ima iskustvo i sa jedne i sa druge strane kako biste mogli da budete dobar novinar ili PR menadžer. Novinarstvo mi je zanimljiviji posao jer je nekako, možda glupo zvuči, pošteniji posao, naravno ako ga etički obavljate, ali zanimljivo mi je i jedno i drugo. I jedno i drugo je veoma kreativno nastrojeno, što je meni najbitnije. Trenutno uživam u novinarskom poslu, ali ne znam kako će biti nadalje.
Koliko je teško uklopiti studiranje, posao i privatni život?
Ne mogu da kažem da mi oduzima dosta vremena, ali u nekim trenucima ume da mi bude krivo što nemam više vremena za sebe, jer moram da se uklapam sa predavanjima na fakultetu, ali sve se može postići kada se hoće. Nekad mi malo zafali odmora, ali i to je za ljude.
Kako bi opisala svoj proces učenja?
Ja sam neko ko ne voli da uči napamet, trudim se da sve razumem. Pročitam par puta i onda pokušam da ispričam to sebi da bih videla koliko sam razumela i zapamtila, i da procenim da li sam to kvalitetno naučila ili ne.
Koji su tvoji prioriteti u životu?
Iskreno, neko sam ko smatra da je karijera među bitnijim stvarima u životu. Možda na fakultet ne bih ni išla kada bih bila sigurna da mogu da izgradim karijeru i bez njega, ali danas se to ne može znati, zbog toga mi je veoma bitno da završim fakultet.. Volela bih da što duže mogu da balansiram posao u Megafonu i studije, ne znam da li će mi to u nekom trenutku predstavljati problem, ali prioritet mi jeste fakultet, jednostavno jer smatram da živimo u vremenu gde je to neophodno.
Koliko je zapravo fakultet koristan, a koliko praksa?
Možda zvuči grubo, ali ja zaista smatram da fakultet i predavanja ne mogu ni blizu da priđu nečemu što je realno, mada i to naravno zavisi od poslodavca za kog radite. Na fakultetu učimo previše suve teorije. Bilo bi lepo kad bismo radili više konkretnih stvari kako bi se svi ispraksirali, jer zaista smatram da nam je verovatno teorije svima preko glave. Znam da je meni poslovna praksa mnogo više značila.
Šta planiraš u budućnosti?
Moje želje su nekako raznolike, ne znam tačno ni sama šta bih volela, jer bih želela sve odjednom da budem, i da se bavim različitim stvarima, da budem i asistent, i da radim kao novinar, i PR menadžer, i da se bavim glumom, i još hiljadu stvari. Ambicije su mi takve da mogu da uspem na bilo kom polju koje zamislim i da sebi stvorim slobodan put da mogu da idem na koju god stranu budem poželela. Tačnije, da mogu u bilo kom trenutku svog života da se bavim bilo kojom profesijom koju zamislim, jer ću već kao mlada da steknem iskustva iz različitih oblasti.
Smatraš li da može od novinarstva ili PR-a da se živi u Srbiji, ili bi radije otišla u inostranstvo?
Nadam se da bih mogla ovde da živim jer volim Srbiju i najviše bih volela kada bih ovde našla stabilan posao sa zadovoljavajućom platom, ali se ne bih libila ni da odem ako ovde ne bih imala dovoljno uslova. Trenutno mi deluje da kao novinar najviše možete da uspete ako ste samostalni, ako otvorite nešto svoje, jer ako radite u nekom već postojećem mediju, tu ne možete mnogo novca da dobijete.
Šta bi poručila drugim studentima?
Ne morate baš da forsirate sebe da radite u toku fakulteta ili da volontirate ili nešto slično, ali ako imate mogućnosti, trebalo bi, jer mnogo će da vam bude lakše kasnije zvog toga što će oni sa iskustvom brže naći posao. Činjenica je da niko neće da vas primi bez iskustva, a prosto je neophodno da negde volontirate barem određeni vremenski period. Ja sam šest meseci volontirala, to možda nekome zvuči puno nekome malo, ali to je veoma značajno. Morate prvo da steknete svoje znanje da biste mogli kasnije da ga naplatite. Niko neće vas da moli da radite za njih, vi morate sami da se zauzmete za sebe, sami se probijajte, sa strane radite po neki honorarni poslić, radite nešto za sebe, jer svako iskustvo koje steknete – ne znate kad će da vam pritreba u životu.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Niša i Gradske opštine Pantelej.
