Piše: Jovan Živković
Nagli porast popularnosti serijskog formata u toku protekle decenije, iznedrio je dela koja su vrlo brzo postala deo pop-kulture i koja će se prepričavati i među narednim generacijama.
Neke od njih su imale spore početke, ali fenomenalne fabule i fantastične krajeve kao Breaking bad npr. ili odlične početke i zaplete, ali rasplete i krajeve koje su, blago rečeno, ostavljale gorak ukus u ustima poput Igre prestola.
Jedna od serija koja je zaokupirala javnost poslednjih godina, postavši predmet analize i komentara publike, jeste španska triler-drama La casa de papel.
Upozorenje: Tekst sadrži spojlere
Serija prati grupu pljačkaša koju predvodi misteriozna figura koja se pljačkašima i javnosti predstavlja kao profesor i koja je začetnik ideje da se upadne u Kraljevsku kovnicu novca Španije i odštampa 2,4 milijarde evra.
Priča se dalje odvija na tri fronta, jednom koji prati pljačkaše i njihove taoce u kovnici, drugom, koji prati profesora i njegovo vođenje operacije spolja i nadmudrivanje sa policijom i trećem u čijem fokusu je inspektorka Rakel iz čijeg ugla posmatramo odgovor policije.
U pogledu priče, La casa uspešno balansira između teatralnosti preokrata u radnji i dinamike njenog razvoja, držeći oči gledalaca stalno budnim, ali ne poslužujući im rešenja koja su do sada bezbroj puta videli u holivudskim trilerima i čija logika u pojedinim trenucima vređa inteligenciju.
Osim priče, prostor za razvoj dobili su likovi gde je važno istaći široku paletu karaktera među njima.
Grupu pljačkaša, čiji su članovi, inače, uzeli kodna imena po gradovima širom sveta, od Denvera do Tokija, čine pojedinci specijalizovani za potrebe ove pljačke, od falsifikatora, preko hakera i rudara, pa sve do onih koji su tu da svojom pojavom uteraju strah u kosti taocima.
Ali osim ovih, oni poseduju i brojne druge osobine koje ih približavaju nama, gledaocima, zbog čega je teško ostati ravnodušan na njihove reakcije.
Ovo ne važi samo za pljačkaše, već i za taoce i pripadnike policije. Među njima ima hrabrih i uplašenih, zbunjenih i odlučnih, voljenih i nevoljenih.
Ali među njima nema pozitivaca i negativaca. Ne zaboravite da su glavni junaci ove priče pljačkaši.
Foto: tvguide.com
Premijerno prikazana na španskoj Anteni 3 2017. godine, serija je vrlo brzo stekla ogromnu popularnost koju je prepoznao Netfliks, otkupivši prava na njeno prikazivanje.
Netfliks je uredio postojećih 15 epizoda, smanjivši njihovo vreme trajanja sa 70 na 40-55 minuta i podelvši ih na dve sezone. Ono što izaziva dosta podeljenu reakciju publike je to da se gorepomenuti opis odnosi samo na prve dve sezone.
Dve godine nakon uspešnog bekstva iz kovačnice, naši junaci se upuštaju u novu pljačku, ovoga puta kako bi izbavili Ria iz zatvora. Meta je Banka Španije, odnosno zlato koje se u njoj nalazi i preostale tri sezone prate ovu pljačku.
Deo kritičke javnosti smatra da je ovaj deo priče suvišan jer su prve dve sezone savršeno zaokružile priču, kao i to da je kreator serije Aleks Pina podlegao zahtevima publike i producenata da veštački produži priču.
Da li je trebalo stati sa drugom sezonom?
Treća i četvrta sezona donose dodatno ubrzanje. Profesor i ekipa dobijaju neke nove članove, među kojima je i Rakel, sada poznatija kao Lisabon, ali i dodatno pojačanje u ljudstvu i tehnologiji koje finansiraju prethodno opljačkanim novcem.
Znajući sa kime imaju posla, španska policija angažuje neke od svojih najboljih ljudi u logistici i nekonvencionalnoj vrsti ratovanja.
Priča se osim pljačke banke proširuje na Berlinovu prošlost, profesorovog brata koji je stradao krajem druge sezone, otkrivajući nam neke detalje iz njegovog života i bolje nas upoznajući sa dva nova lika.
Ovo je, takođe, naišlo na oštriju kritiku dela javnosti koja nije videla naročitu poentu u prepričavanju priče skoro preminulog lika, osim dodatnog udovoljavanja fanovima.
Ipak, sve ove pojedinosti bivaju razrešene u petoj sezoni koja je izašla iz dva dela – prvih pet epizoda u septembru i preostalih pet u decembru 2021.
Osim maksimalnog ubrzanja koje serija doživljava, kada se u priču uključuje i vojska sa zadatkom da eleminiše naše protagoniste, priča dobija svoj epilog, stavivši tačku na obe radnje koje je do tog trenutka pratila.
U onoj smeštenoj u prošlosti, saznajemo kako je nastao Berlinov plan, ko je sve učestvovao u pripremi i kakvu je žrtvu on podneo za sina i ženu koju je voleo, zbog kojih je završio u zatvoru, što je rezultiralo time da se profesor i on pre odluče za pljačku kovnice, nego banke.
Foto: iMDB
Ona glavna priča dodaje poslednje delove slagalice, koje uključuju upravo Berlinovog sina i ženu, ali i koje nam nude konačan kraj u vidu istinske pobede profesora i ekipe.
I dok su na kraju druge sezone uspeli da pobegnu, postavši najtraženiji begunci na svetu, kraj serije donosi im konačnu slobodu u vidu činjenice da ih javnost smatra mrtvim nakon intervencije vojske u banci i time da su, u nagodbi sa vođom operacije Tamajom, dobili nove identitete, zadržavši istinu o tome da je zlato kod njih, a da trezor Banke Španije čini – mesing.
Uostalom, što je profesor i sam Tamaji rekao, šta je zlato ako ne psihološki koncept? Dokle god Španija i javnost misle da ona ima zlato, ona će i imati zlato.
La casa de papel ne samo da je stekla ogromnu popularnost, već je zbog tema koje obrađuje, postala brend i simbol revolucionarnih ideja, praćena i takvom muzikom, gde se najviše ističe svima poznata Bella Ciao, pesma o borbi protiv okupatora.
Serija se takođe bavi i razbijanjem brojnih stereotipa o muškarcima, ženama, LGBT i transrodnim osobama, ali i o nama Srbima.
Kao što rekosmo, ovde nema pozitivaca i negativaca, iako je jasno da ćemo za neke likove više, a za neke manje navijati.
Sa time se slaže i profesor koji je u poslednjoj rečenici rekao: Ja sam lopov. Moj otac je bio lopov. Čak će i moje dete jednog dana biti lopov.
