Galija – U raju iznad oblaka (PGP RTS/Long Play, 2018.)
Piše: Ivana I. Božić
Legende domaćeg rokenrola i jedan od najpoznatijih niških bendova, Galija, objavili su novi album “U raju iznad oblaka” a ovog leta sviraju na svim mogućim i nemogućim mestima širom naše zemlje.
Galija je na muzičkoj sceni prisutna već više od 40 godina, još od 1976. godine. Njihova muzika oduvek je bila melodična, pevljiva i osvajala je mase te su sa lakoćom uvek punili najveće dvorane ali i prostore na otvorenom. Prvi značajan uspeh postigli su već 1978. godine kada su pobedili na Gitarijadi Zaječar. Pobedničku postavu činili su: Nenad Milosavljević (vokal, akustična gitara, usna harmonika), Goran Ljubisavljević (gitara), Zoran Stanković (klavijature), Predrag Branković (bass), Boban Pavlović Čalton (bubnjevi). Svoj prvi album ”Prva plovidba” objavili su jula 1979. godine za Produkciju gramofonskih ploča Radio televizije Beograd, sa prvim hitovima: ”Gospi”, ”Avanturista” i ”Decimen”. Četvrti album u karijeri ”Bez naglih skokova”, snimali su 1983. u mančesterskom studiju ”Strawberry” pod producentskom palicom Gordona Rowley-ja, basiste grupe Nightwing. Klavijature im je tada svirao Aleksandar Saša Lokner. Čini se da su u poslednjih dvadesetak godina nekako usporili, bar što se diskografije tiče jer ”Mesto pored prozora” objavljen je 2010. a ”Dobro jutro, to sam ja” 2004. godine.
Za razliku od mnogih drugih dugovečnih domaćih bendova, čije pozicije čvrsto drže njihovi stari hitovi, sastav Galija, uporedo sa svojim starim hitovima, stvara i svira i neke nove.
Novi album “U raju iznad oblaka” objavljen je za izdavačku kuću PGP RTS i uz pomoć promoterske kuće Long Play. Na albumu se nalazi deset pesama od kojih je sedam nastalo na stihove Predraga Pece Milosavljevića, a preostale tri dela su poznatih i manje poznatih pesnika. Reč je o pesmama: “Kad bi ti otišla iz ovoga grada” (Matija Bećković), Voleo sam (Pero Zubac) i “Don Ramiro” (Milorad Mitrović). Aranžmane svih pesama potpisuju Nenad Milosavljević i Aleksandar Habić, koji je i producent ovog albuma, dok je Milosavljević glavni kompozitor. Habić je već ranije sarađivao sa Galijom na albumima “Korak do slobode” (1989) i “Karavan” (1994). Gitare su na albumu svirali: Dragutin Jakovljević, Ivan Kiza Zoranović i Nebojša Zulfikarpašić, klavijature Saša Habić. Snimatelj albuma bio je Luka Milosavljević.
Inače, album je većim delom snimljen u kućnim uslovima, a na samom materijalu se dosta dugo radilo, gotovo pet godina.
Ukoliko bismo napravili grubi presek svih dosadašnjih ostvarenja ovog benda, videli bismo da je njihova lirika prepuna sanjarenja, čežnje, ljubavi… Od toga nema odstupanja ni na ovom, petnaestom po redu albumu u njihovoj bogatoj karijeri.
Album otvara poletna i samoironična „Nešto me goni“, koja je, pre više od godinu dana bila i prvi najavni singl novog albuma. Naslovna numera „U raju iznad oblaka“ predstavljena je neobičnim spotom snimljenim u jedinstvenoj prirodi dalekog Islanda. Autor spota je naš snimatelj koji živi i radi u Los Anđelesu, Dragoslav Ilić Dag. Devojka koja se pojavljuje u spotu je Mina Tomić, srpska umetnica koja već četiri godine živi na Islandu i istražuje život u prirodi u kombinaciji sa umetničkim obrazovanjem. Prizori Islanda sjajno naglašavaju stihove Pece Milosavljevića i postavljaju je u vanvremenski okvir. Lepoti ove pesme dodatno je doprineo i dečiji hor dirigentkinje Ljiljane Ranđelović.
U rokerski rasplesanoj „Svira muzika“ do izražaja dolazi glas Pece Milosavljevića a posebnu draž pesmi daje i gost Jovan Maljoković svojim saksofonom. „Kad bi ti otišla iz ovoga grada“ Matije Bećkovića na ovom albumu dobila je polagano zvučno ruho.
Kroz atmosferičnu ”Predosećam” leluja Nešina usna harmonika i priča se nastavlja dalje. „Voleo sam“ Pere Zupca ostavlja u nekom rasplinutom raspoloženju, a ”Don Ramiro” je već priča za sebe. Ova umetnička balada nepravedno zapostavljenog pesnika Milorada Mitrovića (1867-1907) ukombinovana sa muzikom Nenada Milosavljevića, u preko osam minuta vodi kroz priču o srednjovekovnoj ljubavi i mržnji, ovenčana tragedijom i krvlju.
Poletni duh pesme ”Samo se smej” smenjuje užurbana ”Muzika izgubljenih duša”. I dok i dalje u ušima odzvanja „Tamo gde novac govori, tu razum samo zaćuti…”, smiraj dolazi u vidu dirljive ”Živ sam” koja zatvara album.
