Tekst pripremili: Danica Popović, Nataša Spasovski, Emilija Andrejević i Jovan Živković
Teme vezane za mentalno zdravlje, njegov značaj i očuvanje, poslednjih godina su u javnosti sve prisutnije. Iako sve češći razgovori i edukacije o ovom problemu predstavljaju primere pozitivne prakse, ova tema za neke je i dalje tabu.
Jedna od populacija koja je po ovom pitanju dosta ugrožena, svakako su studenti.
Ispitni rokovi, privikavanje na nov način obrazovanja, adaptiranje na novu sredinu, samostalan život koji za neke uključuje i potrebu da rade i studiraju u isto vreme, predstavljaju neke od najvećih izazova sa kojima se ova populacija susreće.
„Studentima nije uvek lako da prepoznaju problem. Čak i kada prepoznaju javlja se stigma, pogotovo kod mladih ljudi koji nisu dovoljno informisani šta psihološka podrška zapravo znači”, objašnjava koordinator Psihološkog savetovališta Kristijan Pešić.
Anksioznost, pad raspoloženja, nemogućnost iskazivanja svojih potreba i želja, najčešči su problemi na koje se studenti žale, kaže volonter ovog savetovališta Ilija Nikolić.
S obzirom na to da je, prema njegovim rečima, studiranje samo po sebi ispunjeno brojnim proverama kako znanja tako i socijalne i emocionalne zrelosti, jasno je da su ti problemi u velikoj meri povezani sa fakultetom. Ipak, ne vidi fakultet kao jedini izvor ovih problema.
„Smatram da studiranje nije jedini problem sa kojim se studenti susreću, već nedostatak emocionalne podrške iz studentovog okruženja. Ova podrška bi pomogla studentima da lakše prođu kroz dati stres tokom studija i određenih poteškoća sa kojim se susreću u tom periodu života”, zaključuje Nikolić.
Magazin Pressing sproveo je anketu među studentima više fakulteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu kako bi utvrdio koji su to problemi vezani za mentalno zdravlje sa kojima se oni najčešće susreću.
Anketa je bila anonimna kako bi ispitanici mogli da budu potpuno otvoreni sa pitanjima koja su bila opcionog karaktera, a ticala se svakodnevnih problema na koje nailaze u svom studentskom životu.
Kako rezultati ankete prikazuju, dve trećine ispitanika (72,5%) nikada nije posetilo psihologa ili psihoterapeuta, dok polovina njih usluge za mentalno zdravlje ocenjuje kao nedostupne i nepristupačne. Najveći broj onih koji i idu na seanse to čini nekoliko puta godišnje (62,5%).
Osim ovih pitanja, svi učesnici ankete imali su date primere poput umora ili pritiska i mogućnost da označe koliko se oni odnose na njih, na skali od jedan do pet. U nastavku navodimo pet najčešćih problema koje rezultati naše ankete prikazuju.
-
Anksioznost
Anksioznost, često nazvana i „tiha epidemija”, sve više postaje dominantna tema u današnjem društvu. To je složeno mentalno stanje koje karakteriše intenzivna briga, strah i neprestana napetost, često bez jasnog povoda ili u situacijama koje većina ljudi ne bi doživela kao preteće.
Foto: Canva
Usled mnogobrojnih obaveza na fakultetu, manjka slobodnog vremena i pritiska okoline, studenti sve češće imaju simptome anksioznosti. Naša istraživanja pokazala su da čak 96,2% studenata u toku semestra oseća napetost i anksioznost, od čega 32,5% ispitanika gotovo svakodnevno.
Neki od najčešćih simptoma anksioznosti koje studenti primećuju jesu osećaj neobjašnjivog nemira, neosnovana panika i strah, manjak koncentracije, nesanica, ubrzano disanje, znojenje dlanova, problemi sa apetitom itd.
-
Depresija
Depresija je ozbiljno mentalno stanje koje karakterišu dugotrajna osećanja tuge, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti i gubitak energije, često praćeni poremećajem sna i apetita.
Manifestuje se i kroz emotivnu iscrpljenost, osećaj bespomoćnosti i teškoće u koncentraciji, što značajno utiče na svakodnevno funkcionisanje pojedinca.
Depresija je svakako jedan od najčešćih problema sa kojima se mladi suoučavaju poslednjih godina, a to su potvrdili i rezultati naše ankete.
Čak 93,8% ispitanih studenata potvrdilo je da su bezvoljni, ali i da 90% njih nerado pribegava aktivnostima koje su im ranije bile važne i u kojima su uživali. Osećaj tuge i beznadežnosti potvrdilo je 91,2% ispitanih studenata.
Kako se intezitet simptoma depresije vremenom povećava i utiče na svakodnevno funkcionisanje, razmišljanje, opažanje i pamćenje, ali se neretko oslikava i na fizičko zdravlje, neophodno je na vreme prepoznati simptome i obratiti se stručnom licu.
-
Samopouzdanje
Nedostatak samopouzdanja predstavlja izazov koji može značajno uticati na život pojedinca, odražavajući se kroz nesigurnost u donošenju odluka, preteranu samokritičnost i ograničavanje ličnih potencijala.
Ovo je često izraženo kod mladih ljudi, u koje se studenti, koji se nalaze na važnim životnim raskrsnicama tada, svakako ubrajaju.
Na samopouzdanje studenata utiče bezbroj faktora, te vrlo lako može biti poljuljano. Pri prvom izazovu na fakultetu kojem nisu dovoljno dorasli u datom trenutku, nivo samopouzdanja se u velikoj meri smanjuje.
Foto: Canva
Međutim, sliku o sebi grade i kroz potvrdu okoline, te je 77,5% ispitanika reklo da podležu pritisku vezanom za društevene norme i očekivanja u vezi sa izgledom, a 42,6% njih tvrdi da se često osećaju manje vrednim.
Potvrdu svoje vrednosti traže i u postignućima na fakultetu, ali u isto vreme većina njih oseća i veliki pritisak da održe visok nivo uspešnosti.
-
Pritisak okoline
Pritisak okoline često se manifestuje kod studenata kroz osećaj perfekcionizma, stresa zbog očekivanja uspeha i konstantnog opterećenja akademskim obavezama, što može dovesti do izgaranja i mentalnog zamora.
Čest problem sa kojim se studenti susreću jesu prevelika očekivanja i pritisak porodice i prijatelja koje nije uvek lako ispuniti. Iako toga okolina uglavnom nije svesna, upravo je to i jedan od najčešćih razloga neuspeha studenata pri studiranju.
Istraživanja su pokazala da je 91,2% anketiranih studenata opterećeno socijalnim pritiscima i očekivanjima okoline. Kada uz to dodamo i činjenicu da 97,5% njih brine o budućnosti i karijeri, dolazimo do zaključka da su u velikoj meri opterećeni i faktorima na koje nužno ne utiču obaveze na fakultetu.
„Tada se bavimo preispitivanjem tih očekivanja gde je fokus na tome da studenti osveste značaj svog mišljenja i to kako oni procenjuju situaciju u kojoj su” dodaje Kristijan Mladenović.
-
Koncentracija
Nedostatak koncentracije javlja se kroz teškoće u zadržavanju pažnje na zadacima, čime se smanjuje produktivnost i efikasnost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Kod studenata, nedostatak koncentracije može imati ozbiljan uticaj na učenje, ometajući proces apsorbovanja gradiva i rezultirajući smanjenim postignućem na ispitu.
Usled mnogobrojnih obaveza na fakultetu, stresa i nervoze usled ispitnih obaveza, ali i drugih okolnosti u kojima mogu da se nađu, studenti navode da im čest problem predstavlja i opadanje koncentracije.
Čak 98,7% ispitanika izjasnilo se da imaju problem sa visokim nivoom dekoncentrisanosti. Smatraju da su preopterećeni akademskim obavezama, a kao rezultat toga manifestuje se manji fokus i teže učenje.
