Piše: Zlatibor Stanković
Iako smo, zahvaljujući dovitljivosti brojnih internet i TV entuzijasta, na dnevnoj bazi bombardovani novim i novim epizodama novih i novih (uglavnom) američkih serija, ne dešava se retko da nam apetit ostane nezadovoljen. Razlog − serija uz koju smo provodili sate i sate nije toliko zanimljiva tamo nekim Amerima, te iz tog razloga biva ukinuta. Na hiljade nesnimljenih sati brojnih serija, od kojih su neke postavile nove scenarističke, produkcione i tehničke standarde, sada su u nekom kosmičkom depou od birokrata umrtvljenih ideja, a jedan kratak spisak na kojem se nalaze neke od njih mogao bi da izgleda, možda, baš ovako.
Koliko ste spremni da poverujete autoru serije koji kaže da je seriju isplanirao od početka do kraja? A koliko ste spremni da poverujete onom ko tvrdi da događanja u seriji smišlja od epizode do epizode? I u jedno i u drugo teško je poverovati, a čak više od dve decenije nakon okončanja serije Tvin Piks (Twin Peaks, 1900−1991) nije sasvim jasno koliko ima istine u izjavi njenog autora, Dejvida Linča, da je dijaloge, scene, katkad i likove, često smišljao na setovima neposredno pre snimanja. Serija koja kombinuje dramu, triler, misteriju, natprirodno i sapunicu, dobrim delom potvrđuje njegovu tvrdnju, a to je samo jedan od zanimljivih produkcionih detalja ovog televizijskog fenomena čija je premijera 8. aprila 1990. označila novu fazu u razvoju televizijskih serija. Linč je Tvin Piks osmislio sa Markom Frostom, dok je domaćin serije, tokom godinu i po dana njenog trajanja, bila mreža ABC. Nakon druge epizode Linč je napustio snimanje i vratio mu se nakon što je završio snimanje filma Divlji u srcu. Često se može čuti ocena da su Linč i Frost seriju zapravo i osmislili kao kratku, i da je ona za njih bila jedan vid eksperimenta i zabave, i da je otkazivanje bilo unapred, ako ne planirano, a ono očekivano. Iz ovog ili onog razloga, ABC je tokom kratkog perioda njenog emitovanja primio na hiljade pisama, a zbog onih koji su, možda, slutili brz kraj serije, njeni autori su već u petnaestoj epizodi bili primorani da otkriju ko je ubica Lore Palmer, što je bila i centralna tačka priče. Prva sezona Tvin Piksa bila je nominovana u četrnaest kategorija za nagradu EMI, dobila je dve, i osvojila tri Zlatna globusa, među njima i onaj za najbolju TV seriju. Serija je dobila i filmski nastavak − Fire Walk With Me. Današnjem prosečnom televizijskom konzumentu teško je objasniti značaj Tvin Piks fenomena, i ukazati na činjenicu da bez njega ne bi bilo serija koje danas tako lako kombinuju različite žanrove. Nešto što se kreće između angažovane sapunice i odlično osmišljenog natprirodnog trilera − bilo je nešto novo onda, dobrodošlo je sada i biće uvek. Upravo u vreme pisanja ovog teksta stigla je najava snimanja nastavka Tvin Piksa. Komentar? Konačno!
Moj takozvani život (My So-Called Life, 1994−1995), ABC-jeva tinejdžerska drama, danas ima kultni status, ali je za svojih devetnaest epizoda zabeležila veoma nisku gledanost. Iz istih razloga iz kojih je zaradila kultni status, nije pridobila više gledalaca. Progovarala je, prvi put, o tabu temama i problemima koje su zasigurno imali i protagonisti hiperpopularne serije Beverli Hils, ali su pametno ćutali i inkasirali zelembaće. Alkoholizam, homofobija, droga… Svako je iz svojih razloga voleo ovu seriju. To su dokazali i jednom akcijom − u slučaju Mog takozvanog života, prvi put u istoriji, internet je iskorišćen da se pokaže kako jedan TV šou ima dovoljno sledbenika da se opravda njegovo snimanje. Fanovi su čak objavili i skupe oglase u “The Holywood Reporteru” i “Varietyju” u kojima su pozvali producente da nastave snimanje. Zalud… Vredno je pomenuti da je tada petnaestogodišnja Kler Dens za ulogu u seriji osvojila Zlatnog globusa. Nikom mlađem od nje to nije pošlo za rukom.
Serija Carnivàle (2003−2005) ušla je na male ekrane na mala vrata, i na još manja izašla. Produkcijsko čedo HBO-a nakon samo nekoliko epizoda nateralo je fanove pominjanog Tvin Piksa da pomisle da su konačno dobili nešto po svom ukusu. I nisu bili daleko od istine, bar za kratko. Serija o putujućem cirkusu smeštena u vreme Velike depresije, navodno je trošila više para nego što je zarađivala. Baš kao što je nekada Tvin Piks na svoj način učinio granice televizijskih serija rastegljivim, tako je 2003. Carnivàle to učinio finansijski, cenom koštanja svake od epizoda − čak četiri miliona dolara. Bilo je reči da će se snimanje nastaviti uz smanjeni budžet, ali ni to se nije dogodilo. Autor serije, Danijel Knauf, još je na samom početku snimanja zamislio da bi za zaokruživanje priče bile neophodno šest sezona. Nakon okončanja snimanja, probao je da kroz knjige i strip fanovima podari završetak priče, ali HBO nije želeo da ustupi prava. Fantastični (u svakom smislu) likovi, ambiciozna priča, bizarna objašnjenja i obrti, likovi koje zavolite na prvu loptu, a na drugu još više, prerasli su u kult posle samo 24 epizode.
Deadwood (2004−2006) je jedna od onih serija čije je otkazivanje zaista zabolelo. Otkazana je podmuklo, mučki, mesec dana pre početka prikazivanja treće i, kako je bilo najavljeno, poslednje sezone. HBO je tada objavio da ugovori glumaca angažovanih na ovoj istorijskoj vestern drami nisu obnovljeni. Sam razlog otkazivanja ostao je nejasan, i po svemu sudeći reč je o kombinaciji lošeg rejtinga, podeljene kritike i, podrazumeva se, senzibiliteta nekog tipa u HBO-u. Autor serije Dejvid Milh je, pritom, navodno već bio fokusiran na svoj sledeći projekat − John from Cincinnati. Žalostan je podatak da je HBO ponudio mogućnost Milhu da snimi mini-sezonu od šest epizoda kako bi zaokružio priču, ali da je on to, navodno, odbio. I opet se, kao u slučaju nekih drugih kultnih serija, pojavljuju naznake da bi finale serije o počecima američkog kapitalizma, u periodu posle 1870. godine, i to kroz prizmu života poznatih ličnosti poput Kalamiti Džejn, Divljeg Bila Hikoka, Sola Stara i Vajata Erpa, moglo postati film, ali šanse za to su sve manje.
Za Rim (2005−2007), seriju čija je produkcija prosto gutala dolare, snage su morali da udruže mreže BBC, HBO i RAI. Tako je serija autora Bruna Helera počela da guta i funte i evre. Zamišljena kao mini-serija, po epizodi je koštala neverovatnih 10 miliona dolara, i bila najskuplja serija do tada (pretekao ju je Pacifik Stivena Spilberga i Toma Henksa, koji su potrošili preko 200 miliona dolara na produciranje svoje mini-serije). Naravno, ulog je već na početku emitovanja urodio plodom, rejtinzi su bili skoro pa proporcionalni uloženim parama. Ipak, istovremeno sa emitovanjem prve, najavljeno je snimanje druge sezone, ali i potvrđeno da će ona biti i poslednja. Serija je snimana u Evropi, a troškovi prekookeanskog snimanja za HBO su u jednom trenutku postali previsoki. Moram li da napominjem da se nedugo nakon otkazivanja, tačnije 2008, moglo čuti da je u planu snimanje nastavka serije u vidu filma?! Bruno Heller, tvorac serije, izjavio je 2010. da je scenario za film gotov, da bi iste godine izjavio da je film na stand by-u, i vratio se svojoj znatno isplativijoj seriji − The Mentalist. Ne sme se zaobići ni činjenica koja će Rim uvek iznova aktuelizovati − na seriji je, kao producent, radio i scenarista, režiser i producent Džon Milijus (režirao Konana Varvarina i Crvenu zoru, napisao prva dva Prljava Harija, bio koscenarista Apokalipse sada).
Serija Luck (2012) sigurno zauzima posebno mesto u panteonu neočekivano otkazanih američkih serija. Ne zbog kvalitetne glumačke postavke (iako su ovu predvodili niko drugi do Dastin Hofman i Denis Farina), niti zbog originalnosti osnovne priče (iako se ona naslućivala već iz sižea koji predstavlja dva nekadašnja mafijaška pajtosa u tumačenju Hofmana i Farine). Broj emitovanih epizoda (samo devet), kao i činjenica da je posle emitovanja i uspeha pilot-epizode odmah naručena druga sezona, mogli bi da osiguraju to posebno mesto. Ipak, za to se pobrinula eutanazija tri konja povređenih tokom snimanja.
Organizaciji za zaštitu životinja PETA ovo je bio zicer za sudsko zakucavanje. HBO je porekao odgovornost, ali i naglasio mogućnost da bez obzira na preduzete mere do povreda životinja opet može doći, i da nisu raspoloženi sa sudska i vansudska poravnjanja. Uloge u seriji bile su dodeljene i Ričardu Kindu, Kevinu Danu, Niku Noltu, Ianu Hartu, ser Majklu Gambonu, Džil Henesi… Šta? Potražićete tih devet epizoda?
Firefly (2002) je serija koja je neverovatnom brzinom stvorila jaku bazu fanova od kojih je velika većina imala zavidan staž SF konzumenata. Neobičan, ili bolje reći, originalan hibrid naučne fantastike i vesterna bio je, činilo se, sve samo ne predodređen za brzo gašenje. A, ipak, to se dogodilo posle samo 14 epizoda. Autor serije, sada već dokazani genijalac Džoš Vidon i producent Tim Miner u prvih nekoliko epizoda pokazali su da su kreirali autentične, zanimljive likove koji će se odmaći od SF stereotipa. Radnja serije počinje 2517. godine, nakon što su ljudi stigli do novog solarnog sistema, i prati devetočlanu grupu odmetnika na brodu Serinity. Vidon je priču opisao rečima “devetoro ljudi koji gledaju u tamu svemira i vide devet različitih stvari”. Čak je i ova naznaka bila dovoljna da me kupi. Vas nije? Onda ovako… Prošle godine list “Entertainment Weekly” je Firefly stavio na 11. mesto liste kultnih TV serija u proteklih 25 godina. Lista pod nazivom “Najbolje kultne serije svih vremena” časopisa ”TV Guide’s” stavila ju je na prvo. Bredf Rajt, ko-kreator serije Zvezdana kapija, Firefly smatra najboljom otkazanom serijom ikada. Zbog već pomenute fanovske baze snimljen je Serenity, film koji, kako-tako, zaokružuje radnju. Tri hiljade čitalaca magazina SFX proglasilo ga je najboljim SF filmom. Dovoljno? Još niste našli neke torente?
