Razgovarala: Milena Stojanović
Foto: Privatna arhiva
Horor priče nisu samo zabava – one su prozor u naše najdublje strahove.
Prošlogodišnji pobednik književnog konkursa časopisa „Bez limita” zna to bolje od svih, jer je uspeo da spoji jezivu atmosferu i emocionalnu dubinu u delu koje je osvojilo žiri.
Iako su horor priče često povezane s tamnim tonovima i natprirodnim elementima, ovogodišnji pobednik pokazao je da u strahu postoji i određena lepota – ona koja nas tera da preispitujemo stvarnost oko sebe.
U razgovoru s njim, otkrili smo kako je nastala njegova priča „Ustanička 43” i šta za njega znači pisati horor.
Šta te najviše inspiriše u pisanju?
Stalno pronalazim inspiraciju u prirodi, ali sada je to bila istorija. Poželeo sam da napišem nešto što se možda neko nije setio do sada, da spojim horor priču i istoriju. Hteo sam da poznate istorijske ličnosti iz Prvog srpskog ustanka ubacim u strašnu priču, i time sam probao da promenim uobičajenost horor priča. I uspeo sam da napišem delo koje se razlikuje od onog na šta su čitaoci horor priča navikli.
Kako je počeo tvoj književni put i šta je uticalo na tvoj dalji razvoj?
U osnovnoj školi sam učestvovao na svim književnim konkursima. Od prvog razreda pišem. Do sada sam mnogo puta bio nagrađivan i u Srbiji, ali i na međunarodnim konkursima. Među najomiljenijim su mi Šantićev festival djece pesnika u Mostaru, Dječije carstvo u Banjaluci, pa Dani ćirilice u Bavaništu, Akademija Saradnici Sunca Ljubivoja Ršumovića. Sa svih tih festivala ostale su mi lepe uspomene, nova drugarstva, ali i druženje sa dečjim piscima, koji su dosta uticali na moj književni razvoj. Nedavno je i moja priča Miris osušenog jorgovana u kategoriji srednjoškolaca osvojila prvo mesto na literarnom konkursu Mladi čuvari srpske narodne kulture u Čačku. Pišem prikaze dečjih knjiga za Izdavačku kuću Laguna već šest godina. Ove godine objavljena je moja knjiga Misao se budi u izdanju Društva umetnika Svetionik Niš. Izdavač je pesnikinja Biljana Stanojević. Knjiga je podeljena na tri dela: proza, poezija i prikazi. To je zbirka svih mojih dela nastalih u periodu od petog do osmog razreda.
OD ISTOG AUTORA:
Digitalna detoksikacija: Zašto je važna i kako je sprovesti?
Šta te privlači horor žanru? Da li ima moć da prenese dublje poruke?
Da budem iskren, ovo mi je bio prvi put da pišem u tom žanru. Hteo sam da probam nešto novo, da vidim kako bih se snašao sa hororima. Čitao sam i ranije neke horore i gledao filmove, ali nisam nikada pisao o tome. Zato sam hteo da prihvatim izazov i da se oprobam i u tom delu književnosti. Mislim da je horor pre svega tu zbog ljubitelja straha, uzbudljivosti, iščekivanja i neizvesnosti. Dublje poruke svakako postoje, ali se ja u svojoj priči nisam bavio time. Priča Ustanička 43 treba da nas opomene da se prisetimo naših slavnih istorijskih ličnosti, da sa ove vremenske distance razmotrimo njihov lik i delo. Verujem da bi snaga Karađorđa danas bila zastrašujuća.
Koji elementi čine horor priču zaista uspešnom i jezivom?
Horor priču bi pre svega trebalo da oblikujemo sa puno jezivih detalja i strašnih likova. Na ovom konkursu dat je bio početak i trebalo je nadograditi. Motiv sa starom, ukletom kućom, u koju dolazi porodica, stalan je i on se u mnogim hororima pominje. On je kao nekakva osnova, a posle toga dolazi mašta stvaraoca. Horor priča je strašna ako je ideja za priču originalna. Smatram da danas nije teško naći inspiraciju za horor, ideje se same nameću iz našeg okruženja. Biće uspešna priča ako je neočekivana, ako zbunite čitaoca, možda ga i navedete na pogrešan trag, pa ga prevarite. Sve dok je radnja napeta i čitalac vas prati, priča je uspela.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Aleksa Kostadinović: Kao psihologu mi je veoma zanimljivo da istražujem šta je to što ljude plaši
Sa kojim izazovima se susrećeš u toku pisanja?
Pisanje je i samo po sebi veliki izazov. Oni hrabriji, koji se ne plaše da uđu u borbu sa perom, znaju da po završetku borbe nema pobeđenih, svi dobijaju. Najbitnija stvar kod pisanja jeste ideja i ona uvek zadaje muke na početku. Kada se rodi ideja i kada se stranice u glavi pisca same ispišu, bojište se ispuni slovima i zaraćene strane potpisuju sporazum – pisac i njegovo delo postaju jedno.
Koji su ti planovi za budućnost i na čemu trenutno radiš?
Kada sam saznao da mi je priča nagrađena, pomislio sam: „Ne idu mi loše ove horor priče. Možda se oprobam još koji put u tom žanru“. Trenutno radim na romanu čija je tema slovenska mitologija. Roman je namenjen tinejdžerima, a želja mi je da svojim vršnjacima otvorim vrata čarobnog sveta naše slovenske mitologije i upoznam ih na zanimljiv način sa zaboravljenim slovenskim bogovima.
