Piše: David Petrović
Foto: Printscreen YouTube Larone – Movies & TV
Kada je 10. januara pre 25 godina HBO krenuo sa emitovanjem Porodice Soprano, niko nije ni slutio koliku revoluciju je zapravo Dejvid Čejs stvorio. Od tog trenutka televizijske serije više neće biti iste, sve zahvaljujući inovativnom pristupu u kreaciji koji su i ostali autori prihvatili, stvarajući pri tom potpuno novi vid programa.
Na papiru priča o sredovečnom gangsteru koji ide na psihoterapiju, dok se ispod površine Čejs dotakao tema i motiva koje u potpunosti menjaju sliku o ušuškanosti američkog društva.
Toni Soprano je čovek koji pokušava da nađe balans i održi svoje dve porodice: prvu, gde spadaju supruga, deca, majka i sestra i drugu koju čine njegovi mafijaški saradnici.
Kroz 6 sezona i 86 epizoda serija prati njegov put, prepun uspona i padova i težnju da sačuva obe porodice.
Zbog izuzetno autentične plejade likova (može se reći da svaki od njih zaslužuje vlastiti spin off), britkog scenarija i potpuno nekonvencionalnog stvaralačkog metoda, Porodica Soprano je postala kulturološki fenomen i preteča modernih televizijskih serija.
Toni Soprano nije mafijaški bos kakav se do tada viđao u američkoj kinematografiji. Dejvid Čejs je odlučio da ga stavi u kožu prosečnog Amerikanca koji pati od depresije, krize srednjih godina, posećuje psihijatra i leči se Prozakom. On se redovno suočava sa svakodnevnim problemima običnog čoveka, kako kod kuće, tako i na poslu.
Disfunkcionalan odnos sa ženom, nedostatak komunikacije sa decom, toksičnost njegove majke, problematična i nestabilna sestra sa jedne strane i niz peripetija koje proživljava kao deo mafijaškog sveta sa druge čine Tonijevu odiseju primamljivu gotovo svim generacijama i iznova repriziranu 25 godina nakon izlaska.
OD ISTOG AUTORA:
Autor serije je totalno prevazišao postojeće šablone televizijskog programa kada je odlučio da Toni ne bude klasičan protagonista, već ga je stvorio kao svojevrsnog antiheroja.
Prekretnica jeste peta epizoda prve sezone, pod nazivom College, kada se po prvi put dešava da noseći lik jednog mejnstrim programa izvrši hladnokrvno ubistvo.
Od strane mnogih renomiranih kritičara proglašena je za najbolju epizodu neke televizijske serije dvadesetog veka, upravo jer predstavlja totalni obrt u kreiranju nosećih likova i samog sadržaja generalno. Po prvi put u centru jedne serije našao se kriminalac i ubica kojeg je publika volela.
Oslikavajući njegove vrline i mane na tako autentičan i otvoren način, izbegavajući generalizaciju njegovog profila i ističući njegove karakterne crte na vrlo transparentan način, lik Tonija Soprana je stekao kultni status, kako kod publike, tako i kod kritike.
Šarenolikost i kompleksnost ženskih likova podižu seriju na jedan sasvim drugačiji nivo, razbijajući pritom ranije predrasude o njihovoj portretizaciji.
Karmela Soprano prolazi put od obične žene mafijaša do samog stuba porodice koji u teškim trenucima održava članove na okupu.
Ona je rešena da prevaziđe Tonijeve mane i stavi sebe u podređeni položaj kako bi se makar prividno održao balans u porodici. Njen odnos sa Tonijem pravi je rolerkoster koji stalno varira od ljubavi do istinskog prezira.
Tonijeva majka, Livija, često je od strane fanova opisivana kao jedan od najomraženijih likova. Ona je manipulativna i zla osoba koja direktno svojim postupcima zagorčava život sinu.
Čejs je kroz njen lik oslikao tradicionalni italijanski matrijarhat, koji je kao tema prisutan celim tokom serije. Lik doktorke Melfi, Tonijevog psihijtra, je u službi pokretača priče i dešavanja tokom serije.
Tokom scena seansi stvara se dublji uvid u Tonijeve emocije i njegovu ličnost. Vodeći unutrašnju borbu, može li se i treba li pomoći takvom čoveku, doktorka Melfi takođe razvija široki spektar emocija prema Toniju, od empatije, pa do straha i ravnodušnosti.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Andrija Milošević umetnički direktor ovogodišnjih Filmskih susreta
Mnoge teme kojih se serija dotakla smatrane su vrlo kontroverznim za svoje vreme, jer su predstavljali svojevrsni tabu i često bile izbegavane i gurane pod tepih.
Homoseksualnost je danas jedan od najzastupljenijih problema u mejnstrim programima, ali pre 20 godina to nije bio slučaj.
Sopranovi su na jedan neupadljiv način, kroz jednog od sporednih likova, obradili ljubavni odnos dva muškarca, kao i reakciju sredine i posledice koje su usledile.
Iako je taj deo priče naišao na negativne kritike kod određenog dela publike, sam društveni kontekst u koji je smeštena ta situacija izazvao je pozitivne reakcije u vidu buđenja svesti o prihvatanju različitosti.
Tragični lik Kristofera dočarao je veoma uverljivo probleme narkomanije i zavisnosti. Činjenicu da ne može da se ostvari gotovo ni na jednom polju kao i da gubi identitet guraju ga sve dublje u narkomaniju.
Kristoferove unutrašnje i emotivne borbe su jedan od najupečatljivijih delova serije i obožavane su od strane publike, a njegov lik je zasigurno imao impresivan izgled.
Nešto što je najviše uzdrmalo američku javnost je čuveni jedanaesti septembar, a autori serije nisu propustili priliku da i taj fenomen provuku kroz priču.
Paranoja, povećani rasizam, agresija, militantnost kao i ostale nuspojave vrlo su vešto prikazane i suptilno ubačene u priču, a ponajviše kroz lik Tonijevog sina koji i sam predstavlja personifikaciju američkih adolescenata tog vremena.
Printscreen YouTube Larone – Movies&TV
Kraj serije, pogotovu finale pod nazivom Made in America, izazvao je kontroverze koje traju i danas. Podeljene su reakcije javnosti i kritike, gde je jedni smatraju za najsavršeniji kraj jedne televizijske serije ikada, dok su drugi ipak razočarani jer su očekivali nedvosmisleni spektakl.
Poslednja sekvenca je pravi umetnički potpis Dejvida Čejsa i ostavlja pregršt pitanja, mogućnosti i prostora za razmišljanje.
Iako je serija omiljena mnogim generacijama ipak teme koje obrađuje i način na koji ih obrađuje zahtevaju određenu zrelost.
Simbolizam koji Čejs koristi u kombinaciji sa kulturološkim referencama i muzikom daju seriji jednu vrlo ozbiljnu notu, koja u nekim trenucima može i da preraste u neshvaćenost.
Uspehu serije u mnogome je doprineo neverovatan glumački ansambl, na čelu sa Džejmsom Gandolfinijem, kome je lik Tonija Soprana promenio život.
Iako je važio za pouzdanog i dobrog glumca, Gandolfini je zauvek ostao upamćen, kako je i on sam u seriji jednom rekao, kao debeli krimos iz Džerzija.
Kritike su izuzetno hvalile Edi Falko (Karmela Soprano), koja je osvojila ukupno tri Emi nagrade za najbolju glumicu u glavnoj ulozi u nekoj seriji.
Posebno su se istakli i Loren Breko (doktorka Melfi), Majkl Imperioli (Kristofer), Dominik Kajaniz (Džunior Soprano), Drea De Mateo (Adrijana), Toni Siriko (Poli) i Stiven Van Zant (Silvio Dante), koji se i pojavljuju u najvećem broju epizoda. Stvaralačkom timu, a i kao gost u nekoliko epizoda, pridružio se i proslavljeni reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič.
U želji da prošire svet Sopranova, Terens Vinter (jedan od autora) i Dejvid Čejs odlučili su da naprave film koji će govoriti o događajima koji su prethodili seriji. Godine 2021. izašli su Svi sveci mafije (The Many Saints of Newark), sa premisom ko je stvorio Tonija Soprana i pričom o mafiji u Džerziju sedamdesetih godina.
Uloga mladog Tonija simbolično je dodeljena sinu pokojnog Džejmsa Gandolfinija, Majklu, a film je na jedan sentimentalan način upotpunio priču o porodici Soprano.
Osim sa vremenske distance, može se slobodno reći da Sopranovi nisu uopšte ostareli. The Wire, Breaking Bad, Sons of Anarchy, The Walking Dead, Boardwalk Empire, Prison Break i mnoge druge popularne serije 21. veka možda nikada ne bi ni postojale da nije bilo i više nego direktnog uticaja Porodice Soprano.
