Pišu: Emilija Andrejević, Katarina Aleksandrović, Milena Živanović, Jovan Živković i redakcija
Foto: Privatna arhiva
Studenti sa invaliditetom gotovo svakodnevno se suočavaju sa brojnim izazovima. Međutim, uz podršku adekvatno edukovanih profesora, proces visokog obrazovanja ne predstavlja im dodatno opterećenje.
Neki od njih bave se i paraolimpijskim sportovima, gde često ostvaruju zapažene rezultate i motivišu druge studente da se aktivno uključe u različite sfere društva.
Značaj obrazovanja i sporta kao celine ogleda se u mogućnosti da studenti sa invaliditetom prevaziđu barijere i stvore ravnopravne šanse za lični razvoj i doprinos zajednici.
Prof. dr Marko Aleksandrović, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, stručnjak je u oblasti adaptirane fizičke aktivnosti i sporta osoba sa invaliditetom, kao i prvi doktor nauka košarke u kolicima u Srbiji i na Balkanu.
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
Zajedno sa dr Miljanom Hadžovićem i uz podršku mr Kozomare, osnovao je 2017. godine klub košarke u kolicima „Nais“ – jedini takav klub u Srbiji koji su osnovale osobe bez invaliditeta.
„Nije nepoznanica da su poznati paraolimpijci, čak i oni koji su osvajali paraolimpijske medalje, bili naši studenti koji su pohađali neke naše programe, bilo da su osobe sa paraplegijom, kvadriplegijom ili sa smetnjama vida ili sluha,“ navodi dr Marko Aleksandrović.
Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u okviru osnovnih, master i doktorskih studija za sportske trenere postoji šest predmeta iz oblasti adaptiranog fizičkog vežbanja i sporta osoba sa invaliditetom.
Studenti kroz praksu stiču primenljiva znanja.
„Sportom osoba sa invaliditetom i adaptiranim fizičkim vežbanjem bavim se od 2009. godine. Tokom studija na fakultetu nisam imao predmete iz te oblasti; to je uvedeno kasnije zahvaljujući angažovanju profesora dr Aleksandrovića. Trenutno u našem klubu imamo troje studenata koji su dugo aktivni,“ kaže dr Miljan Hadžović.
Anja Stamenković, studentkinja četvrte godine na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, kroz izborne predmete otkrila je košarku u kolicima i od tada ne propušta nijedan trening.
Ona je jedina žena u Srbiji koja trenira i takmiči se u ovom sportu.
„Na drugoj godini studija imali smo predmet sport osoba sa invaliditetom. Naš zadatak bio je da prisustvujemo treninzima kao vid interaktivne nastave. Meni se to dopalo, krenulo mi je dobro, pa su mi ponudili da ostanem u klubu. Već dve godine redovno dolazim na treninge i to mi prija. Na početku je bilo izazovno dok sam se privikavala na kolica jer je potrebna velika snaga gornjeg dela tela, ali najvažnija je bila snažna volja,“ ističe Anja.
Primer uspešne prakse je i Nemanja Tadić, bivši student strukovnih studija na daljinu, koji ima visoku amputaciju noge.
„Nemanja je 2016. godine, na Evropskim studentskim igrama, kao predstavnik našeg univerziteta osvojio nekoliko zlatnih medalja u plivanju. Na tom takmičenju učestvovao je i u parastonitenisu, a naredne godine u univerzitetske igre biće uključena i košarka u kolicima, za mušku i žensku konkurenciju,“ dodaje Aleksandrović.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Sportovi u kolicima suočavaju se sa izazovima, posebno kada izostaje adekvatna podrška, najviše finansijska.
„Potrebna je sistemska podrška za uključivanje dece i mladih sa invaliditetom u sport. Trenutno nema dovoljno resursa za ovo, iako na našem fakultetu imamo kapacitete i stručnjake za rad. Trebalo bi obezbediti sredstva za profesionalce koji bi radili sa ovim mladim ljudima, jer je reč o specifičnim sportovima koji zahtevaju individualni pristup,“ zaključuje Aleksandrović.
Značaj inkluzije osoba sa invaliditetom u sportske aktivnosti ogleda se ne samo u transformaciji fizičkih sposobnosti, već i u povećanju kvaliteta života.
„Za košarku u kolicima potrebna je velika snaga i mogu reći da je imam više nego ikad. Pored toga, osećam se bolje, bolje spavam, imam manje kilograma i poznajem mnogo dobrih ljudi. Uvek kažem – ili sedi kući i dosađuj se, ili izađi napolje,“ poručuje Aleksandar Marinković, uspešni mladi košarkaš u kolicima.
U narednim tekstovima obradićemo razgovore sa drugim studentima sa invaliditetom kako bismo videli kakvo je njihovo iskustvo tokom studija.
Projekat podržao i:
