Autor: Milena Živanović
Staša Nikolić je niška glumica koja je nakon uspešno završenog Fakulteta dramskih umetnosti svoje usavršavanje nastavila u Moskvi u Vahtangov institutu. Jedini je student koji je iz druge zemlje. Ima stipendiju ruske ambasade, a nosilac je i raznih nagrada. Danas je već zvezda američkog horor filma „Blood rise”, gde igra glavnu žensku ulogu.
Odakle hrabrosti da odete u Moskvu u Vahtangov institut i budete jedini strani student?
Prijemni je bio jako težak, bilo je puno krugova, ali kao i na FDU, posle dugog prijemnog i borbe, uspela sam da upišem glumu eto i u Rusiji. Studije su bile jako naporne, pogotovo što sam na glumi bila jedini stranac, retko u Rusiji generalno studiraju strani studenti. Mnogo mi je pomogla profesorka ruskog, ona me je hrabrila i davala vetar u leđa.
Koliko je bilo teško navići se na ruski jezik i početi da radite i studentske predstave na tom jeziku?
Privatno sam učila ruski tri godine, to mi je bila baza, ali sam ga tek tamo progovorila. Iskreno, kao i sa engleskim, lakše mi je da glumim na stranom jeziku, nego da ga koristim u svakodnevnom životu, pošto je gluma ipak nešto što možete pripremiti i navežbati. Imate unapred tekst na kom radite, tako da gluma nije bila teška. Više je zahtevan ulazak u ruski mentalitet tog perioda koji smo obrađivali u predstavama.
Nakon što ste dobili ponudu da glumite glavnu žensku ulogu u američkom horor filmu „Blood rise”, koliko je teško bilo prebaciti se na engleski jezik?
Bilo je drugačije, došla sam iz Moskve u tom trenutku pre mesec dana i bilo mi je teško i na svoj jezik da se prebacim. Studije su tamo bile vrlo intenzivne, sve vreme mislite i govorite na ruskom. Reditelj Ted Nikolau bio je jako strpljiv, opušten, kao i pun poverenja, što je meni bilo veoma važno.
Kako uklapate obaveze, snimanje filma, fakultet, privatan život?
Teško, iskreno. Najviše trpi privatan život, koji praktično nemam. Ali svakako, morate nešto da žrtvujete da biste nešto dobili. Sada želim da dok pravim pauzu u Rusiji, zbog situacije, završim još taj jedan ispit za master studije ovde, na FDU. Posle bih se vratila u Rusiju, naravno. Sve u skladu sa vremenom i situacijom.
Kakav je osećaj znati da ste iz Niškog akademskog pozorišta stigli do Rusije, a sada postali čak i zvezda američkog horor filma?
Osećaj je isti, pošto sam okružena prijateljima iz Niša. Najbolji drug Petar i najbolja drugarica Anđela su tu pored mene i ne osećam da se bilo šta menja, oni su uvek iskreni prema meni i drže me na zemlji. Prema Rusiji još nisam ostvarila ono što sam zamislila, a američko tržište je nešto što mi se sad otvorilo, što nisam ni sanjala. Stoga, nikad se ne zna šta je sledeći korak.
Kako je gluma uticala na Vaš zivot?
Jako teško pitanje. Uticala je mnogo, menjala me kao ličnost i uticala dosta na karakter. Ima pozitivnih i negativnih stvari, svakako se trudim s vremena na vreme da budem i izvan glume i da imam objektivnu percepciju svega.
Šta biste savetovali mladim glumcima koji su tek na početku svoje karijere?
Da idu u pozorište i da čitaju puno. Da probaju da čitaju različite žanrove dok ne pronađu ono što im se dopada. Bili to ruski klasici ili nešto savremenije, mislim da je ključ u čitanju. Svi dobri glumci koje sam upoznala čitaju mnogo.
U čemu vidite motivaciju?
Motivaciju stalno tražim i obnavljam, u čemu je vidim zavisi od perioda do perioda, ali svakako se na tome mora raditi. Volja i motivacija su jako važne.
Koja je to prekretnica u Vašoj karijeri, u kom trenutku ste dobili tu prepoznatljivost?
Prvi projekat je svakako bila predstava „Idealni muž” u Beogradskom dramskom pozorištu. Nakon toga su usledile brojne serije. Ali svakako je to prva velika šansa koju sam srećom dobila odmah posle druge godine fakulteta, kada je neko idealno vreme da se krene sa ulogama. Mislim da je kontinuitet najvažniji, kao i raznovrsnost, a ne samo jednom zasijati.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Medijana.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
